уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:25
ИНТЕРВЈУ: Милан Караџић, редитељ

Позориште из визуре бајке

Иако „Оливер Твист” доноси суморну и тешку тему желели смо да направимо представу која ће бити дуговечна. Мучну причу Чарлса Дикенса обојили смо ведрином и филмском брзином смене сцена и причања
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинпонедељак, 22.10.2018. у 11:02
(Фото: В. Јабланов)

Редитељ Милан Караџић ове сезоне обележава 30 година рада у позоришту „Бошко Буха”, а представа „Оливер Твист” је 40. представа коју је урадио у матичној кући. Премијера „Оливера Твиста” у извођењу ансамбла позоришта „Бошко Буха” према делу Чарлса Дикенса, у драматизацији Милене Деполо и у Караџићевој режији је у недељу 21. октобра у 12 сати на сцени УК „Вук Караџић” за децу. У понедељак увече у истом простору од 20 сати је премијера за одрасле. Сценограф је Борис Максимовић, костимограф Драгица Лаушевић, кореограф Небојша Громилић, композитор Ирена Поповић…

Лик Оливера Твиста тумаче у алтернацији Павле Орлић и Данило Арнаутовић, а ту су и бројни полазници Школе глуме Ненада Ненадовића, као и искусни глумци: Урош Јовчић, Милош Влалукин, Марко Гверо, Катарина Гојковић, Амар Ђоровић…

Дело „Оливер Твист” има снажну друштвену и критичку ноту. Зашто сте овом представом желели да крунишете своју сарадњу са позориштем „Бошко Буха”?

На период иза себе не гледам као на каријеру. Нисам је никада ни јурио. Мој посао је такав. Најважније је трајати, имати континуитет, радити. Пре 20 година редитељ Небојша Брадић донео је баш у „Буху” интересантну драматизацију дела „Оливер Твист” Џеремија Брока из Лондона. Пре тога је Бојан Ступица шездесетих година прошлог века радио занимљиву истоимену представу у драматизацији Бранислава Крављанца. Овога пута у сарадњи са Миленом Деполо покушали смо да прочитамо ово дело својствено репертоару „Бухе”. Иако „Оливер Твист” доноси суморну и тешку тему желели смо да направимо представу која ће бити дуговечна. Мучну причу Чарлса Дикенса обојили смо ведрином и филмском брзином смене сцена и причања. Слично рецимо представи „Снежна краљица” која је на нашем репертоару пуних 20 година. „Оливера Твиста” урадили смо у форми мјузикла, заправо смо ову тешку причу упаковали у лакши и забавнији жанр прилагођен деци.

„Оливер Твист” је уједно прича о суровом одрастању, борби за живот и превазилажење најтежих животних препрека. Како сте је ви сценски прочитали?

Без обзира на сву тежину одрастања, муке, глад, хладноћу кроз које су прошла та деца у сиротишту и касније као мали џепароши, јунацима Чарлса Дикенса су се дешавале и многе дивне ствари. Група малих лопова и сецикеса су забавни, симпатични и заправо су се дивно дружили и забављали. И нису ничији. Основна нит које се држимо у представи јесте да дете не може да буде лопов само по себи. Мора неко да га уведе у све то. Седећи по кафанама гледао сам много деце која долазе и просе, а да ни не знају зашто то раде. Они узимају тај новац и носе га тамо неком газди. То је један од мотива наше представе. Та деца су слатка, симпатична, ведра и наведена да кроз игру то раде, али су у исто време вешти, брзи, умешни у свом послу. У представи је ангажовано двадесет и двоје деце, она певају предивне сонгове, веома су уиграни и надарени.

У последњих петнаест дана имате ево две нове представе на српским сценама. Гогољеву „Женидбу” сте пре десетак дана режирали у Грачаници. Какво је ваше косовско искуство?

Било ми је заиста пуно срце што сам на лицу места осетио снагу косовске приче и што сам дао макар мали допринос обележавању јубилеја 70 година Народног позоришта у Приштини са седиштем у Грачаници. Дивна је снага, посвећеност тих даровитих уметника који су дали све од себе да испрате историју свог театарског постојања. Ишли смо и у Приштину, Призрен и околна места, обишли наше светиње и удахнули дах богате историје тих предела. Исто тако ми је снажан утисак био пут од Ниша до границе, тужна слика напуштених имања и пустих кућа ми је непрестано пред очима.

Хумор је заштитни знак ваших уметничких креација, било у представама, филмовима, серијама. Ваш смех је и горак и сладак, зашто?

Зато што мислим да је тада и најквалитетнији. То и „ Оливер Твист” носи у себи. У овом случају покушао сам да извучем хумор где год сам могао, управо да би наша публика ту тешку и горку причу лакше прогутала. Да остане све оно о чему је писао Дикенс, али да се прогута уз хумор и смех.

Важите и за редитеља-путника. Радили сте од Београда, Ниша, Подгорице, Тивта… Шта је обележило ваш позоришни рад?

Бајке. Од „Василисе Прекрасне”, „Царевог заточника”, „Мачора у чизмама”, „Снежне краљице”…, представе које су поред дуговечности добијале и значајне награде… То је била велика сатисфакција, како моја, мојих сарадника тако и „Бухе”. Радио сам и велики број представа у Црној Гори: „Бокешки де-мол”, „Бетула у малу валу”…, али и у Атељеу 212, Народном позоришту у Београду, Београдском драмском позоришту.

Не волите суви театар. Какву слику света треба по вашем мишљењу да остави позориште будући да најчешће радите представе-бајке?

Не да не волим суви театар, већ не знам ни да га радим. Вероватно зато што је тај вишедеценијски рад у позоришту за децу оставио на мене трага, тако да и када радим представу за одрасле, радим је из визуре бајке. Чак и кад сам радио „Турнеју”, мучну и тешку ратну причу Горана Марковића, доживео сам је као бајку. Исто тако сматрам да све што доноси савремени позоришни израз треба да се ради, јер за све нас има места.

Популарност има и добру и лошу страну. Вас, ипак, квалификују као бегунца од јавности? Не волите да се експонирате, да посећујете јавне догађаје?

Не волим само зато што сам другачији. И зато што имам рођеног брата (Милутина Миму Караџића) који је, како кажу, популарни глумац. И то је довољно за породицу Караџић: нека једнога од нас сликају и пишу о њему, а други може мирно да седи и ради.

Око чега се спорите са братом Мимом Караџићем док радите?

Са тим популарним глумцем се спорим око много ствари. Споримо се око бројних кадрова, будући да најчешће сарађујемо на телевизији и филму. Мима је много способнији од мене да пронађе новац, организује посао, снимање. Ипак, он је тај који мора да попусти јер смо у послу само глумац и редитељ.


Коментари0
0a076
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља