уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:46
У ГРОЧАНСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ „ИЛИЈА ГАРАШАНИН”

Легат Александра Костића пред очима јавности после две деценије

У задужбини се налазе делови мамута, чељусти хипариона, далеког сродника коња, остаци из римског периода, медицински рукописи и композиције овог свестраног научника, композитора, писца, носиоца Легије части
Аутор: Бранка Васиљевићпонедељак, 22.10.2018. у 11:14
(Фо­то­гра­фи­је Иван Ми­лу­ти­но­вић)

Вилица давнашњег „рођака” коња стара око шест милиона година, делови рунастог мамута, пећинског медведа и дивље свиње који су живели 20.000 година пре нове ере, пужеви из Панонског мора који су „пливали” пре 14 милиона година, остаци римске виле рустике и некрополе настале између другог и трећег века нове ере… после две деценија таворења у подрумима и магацинима коначно је обасјала светлост. Ти предмети само су део легата др Александра Костића, човека који је објединио многобројне таленте.

Један је од првих професора и декана Медицинског факултета у Београду, оснивач Института за хистологију и ембриологију, Ветеринарског факултета, пасионирани љубитељ фотографије, археологије, носилац Легије части… Његова открића из праисторије, бронзаног и римског доба, књиге из медицине, композиције… после две деценије изложене су у Библиотеци „Илија Гарашанин” у Гроцкој.

– Професор др Александар Ђ. Костић (1893–1983) био је свестрана личност која је оставила дубок траг у области медицинских наука, али и у култури 20. векa. Оснивач је и фармацеутског одсека Медицинског факултета, Терминолошког семинара и Фото-лабораторије. Уз богат научни и педагошки рад, аутор је бројних уџбеника и књига – кажу у Центру за културу Гроцка.

Фотографија Костића поред оружја за крупну дивљач

Живот и рад др Костића био је посвећен добробити наше земље и обојен родољубљем. Са школовања у Француској 1914. године вратио се у Београд као добровољац да би са својим народом учествовао у свим голготама Првог светског рата. Успомена на ове тешке године је дрвени сандук у коме је рукопис будућег „Медицинског речника”, јединственог дела пренетог преко гудура Албаније.

– Године 1921. у Француској је одбранио докторску дисертацију и доживео изузетне похвале француских научника. И поред позива да остане, враћа се у родни Београд да оснује Хистолошки институт. Француски председник је професора Костића 1940. године због доприноса науци одликовао Легијом части, а 1952. и његову супругу, педијатра проф. др Смиљу Костић Јоксић – причају у Центру за културу.

Док је 1915. године у рововима у Гроцкој бранио отаџбину, заљубио се у ово место на обали Дунава. Приликом градње куће у Дубочају у Гроцкој 1932. године открио је богато археолошко налазиште, данас заштићени археолошки локалитет виле рустике и некрополе. Међу нађеним предметима су необичне подне плоче са отисцима пса и коња из периода од другог до четвртог века, женски накит и пинцете из тог доба... У Дубочају и његовој околини за наредне генерације прикупио је и сачувао богат археолошки и палеонтолошки материјал од неолитске, старчевачке културе до новог века. Посебно место заузима поклопац у виду хибридног бића, са особинама карактеристичним за човека, мачку или сову винчанске материјалне културе. Претпоставља се да је то култни предмет који је требало да чува и штити садржај посуде.

– Професор је открио и јединствен налаз, а то је чељуст хипариона, далеког сродника коња. Ова животиња је била мешавина зебре, коња и магараца и потпуно је ишчезла са историјске сцене. У усеку једног од наноса који је направила Дубочајска речица проф. Костић је открио већу количину окамењених фосила лишћа и разних врста дрвећа, попут букве, циметовца, кестена, брезе, балзамовог дрвета... Они су расли у периоду између десет и седам милиона година пре нове ере. Професор је на овом месту прикупио и велики број изузетно значајних фосила пужева и шкољки, од којих је једна врста по њему и добила име – кажу у Центру.

Поклопац у облику хибридног бића

Професор Костић био је и „српски” Дарвин. Исцртао је и графички приказао еволуцију живих бића и развој цивилизације како би научно повезао и ликовно представио геолошке периоде и пронађени материјал.

У постављању легата учествовали су Центар за културу Гроцка, Музеј града Београда и Центар за урбани развој.

Носиоци Легије части

Библиографија проф. др Костића броји више од 200 наслова. Само из медицинске области остварио је капитално дело „Медицински речник”, на осам језика, са 140.000 речи, али написао и дела „Основи нормалне хистологије”, „Медицинска енциклопедија”, „Основи медицинске сексологије”, „Мој лекар”... Бавио се и лепом књижевношћу, поезијом и музиком, а радове из тих области потписивао је псеудонимом – Велизар Рамски.

Пред Други светски рат је у „Политици” под овим именом објављивао приповетке из рата.

Творац је химне посвећене раду, а био је и врстан предавач. Његов син био је познати српски композитор, писац и заљубљеник у кулинарство Војислав Воки Костић, а супруга проф. др Смиља Костић-Јоксић угледни педијатар, шеф првог Дечјег диспанзера у Београду и такође носилац Легије части. У тренутку када је и Смиља добила орден, 1952, на свету је постојао само још један брачни пар који је носио иста одликовања – Пјер и Марија Кири.

Александар и Смиља заједно су одбили да потпишу окупациони апел 1941. године и заједно били уклоњени са Медицинског факултета 1942, да би заједно били враћени на исти факултет 1944. године и поново удаљени 1952.

Њихов старији син Вања са 18 година отишао је на Равну гору и погинуо.

Свој легат Костић је 1978. године поклонио општини Гроцка.

Чељуст претка коња

Историја, култура и природно богатство на једном месту

Библиотека „Илија Гарашанин” налази се Грочанској чаршији чија је комплетна рестаурација завршена прошле године.

– Приликом обнове чаршије откривени су остаци Цариградског друма из 18. века. Одређени делови су сачувани и имамо намеру да их прикажемо уз легат др Костића. Општина Гроцка определила се за развој туризма због тога што имамо шта да понудимо. Од нашег воћног богатства, јер не зову нас без разлога Мала Калифорнија, до налазишта из неолитског, бронзаног и римског доба. Туриста у Гроцкој може да види и историју и културу и природно богатство на једном месту. А нисмо ни далеко, тридесетак километара од центра града. Велику подршку за све пројекте које радимо у последње време, од туризма до културе, дао нам је Драгољуб Симоновић, председник општине – рекла је Живадинка Аврамовић, заменица председника општине Гроцка.

Нераздвојни у животу и после смрти

Професор др Смиља Костић-Јоксић (1895–1981), супруга Александра Костића, била је угледни педијатар, научни радник, редовни професор на Катедри педијатрије, шеф првог Дечјег диспанзера у Београду у оквиру Дечје клинике, оснивач Саветовалишта за одојчад, писац, аутор више од 50 научних радова међу којима су и први наслови и приручници из клиничке лабораторијске дијагностике у Србији. Године 1939. изабрана је за доцента педијатрије, чиме постаје и прва жена доцент Медицинског факултета.

Брачни пар Смиља и Александар венчали су се 1919. године у Монпељеу, а потом и у православној Николајевској (руској) цркви у Ници. Од младих година били су нераздвојни. Обоје су поседовали изузетну стручност и несебично се предавали науци, обоје су завршили Медицински факултет у Стразбуру, и заједно су основали Хистолошки институт у Београду 1922. године. Живели су у слози 70 година, дочекавши дубоку старост. Сахрањени су у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. На спомен-плочи крај њихових имена је исписан и текст:

Нераздвојни за живота

Нераздвојни после смрти.


Коментари6
19d45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

коми лудило
Лепа вест! Чудно је да комунисти нису покварили и разграбили и ту збирку, као што су многе друге. Претпостављам да нису умели да цене такве збирке и вредности, више су волели да краду слике и друге, њима очигледније предмете за усиљено уздизање у нови друштвени положај. Како су само разбуцали изврсну збирку Вељковића у Бирчаниновој ... ни до данас није враћена већина предмета из ње.
Бранко Матић
Треба истаћи да је проф. Костић био и врсни предавач и да је одржао бројна предавања и ван Медицинског факултета. На једном таквом, као студент слушао сам га у студ. дому 4. април док је говорио о сексуалности. Висок, достојанствен, у карираном оделу са обавезном лепртир машном. Сви смо га паљиво слушали и упијали сваку реч, а оне су биле усмерене на правилан развој сексуалности младих. Понекад је духовитим реченицам засмејао целу салу. Све време док је говорио стајао је. Никада га нећу заборавити. Сигуран сам и сви други који су га икад слушали. Лепо је што је коначно отворен легат и све честитеке Гроцкој, али његово свестрано дело заслужује да се на много бољи начин трајно сачува од заборава и представи јавности јер представља најбољи пример како се служи науци и отаџбини.
Миланче
Кад је Титов син Мишо, одмах после рата, био болестан позвали су Смиљу да га прегледа. Она је то урадила и Брозу рекла, ево ја твог сина лечим, а ти си мог у затвор ставио. Њен син, Воки Костиђ, касније познати композитор, је био у затвору јер је као тинејџер лепио неке летке по Београду.
branko
svaka cast kada neko i u ovim vremenima vodi racuna o kulturi
Pedja
Radi se nesumnjivo o izuzetno kvalitetnim osobama u svakom pogledu. Pa ipak su 1952 godine bili udaljeni sa Medicinskog fakulteta! Mogli ste koju rec vise o tome, e da biste verodostojno oslikali neke ljude kao nosioce jednog kvazi morala u tom prilicno dugom vremenskom periodu.
Goran
Upravo tako... Ni, reč o pogubnosti komunističkog režima koji je uništio mnoge karijere, živote i srbiju unazadio... Žá-ló-snô !!!
Препоручујем 13

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља