понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:14

За наплату кредита пре времена мора да постоји оправдан разлог

Банке више неће моћи да позајмицу проглашавају доспелом само зато што им се чини да је по њих ризична
Аутор: Јелица Антељ / Ивана Албуновићпонедељак, 22.10.2018. у 23:44
(Фото Д. Јевремовић)

Банке у Србији неће више моћи из било ког разлога који није законски и оправдан да проглашавају кредите доспелим, односно да раскидају уговоре с клијентима и наплаћују кредите превремено. Оваква одредба постоји у уговорима о кредиту већине банака које послују у Србији и веома често посежу за њом у случају када им се учини да је кредит ризичан и желе да га наплате раније. Апелациони суд у Београду недавно је потврдио пресуду Првог основног суда и ову одредбу прогласио ништавом. У пресуди, која је достављена редакцији „Политике”, стоји да је суд установио да банке на овај начин доводе клијенте у незавидну ситуацију и да они због тога имају правни интерес да траже ништавост оваквих уговорних одредби чак и превентивно, док их банка још није ни активирала. Још је важније што овом правноснажном пресудом брише домино ефекат које су банке до сада практиковале – када једна прогласи кредит доспелим, рецимо некој фирми, друге банке код којих је та компанија задужена аутоматски кредит проглашавају доспелим да би избегле могући ризик. Управо на овај начин су многе фирме у Србији отишле у стечај.

Адвокат Војин Биљић, стручњак за европско право, каже за наш лист да се овом пресудом ставља тачка на дугогодишњу праксу банака да проглашавају кредите доспелим чак и у оним ситуацијама где су клијенти савесни и имају само незнатна кашњења у отплати.

– Или у ситуацијама када клијент пропусти да банку обавести о некој чињеници која представља његову обавезу, али није пресудна за суштину кредитног односа, као и у многим другим случајевима који су се до сада појављивали као разлози за раскидање уговора о кредиту од стране банке. На пример, да банка прогласи кредит доспелим јер су се партнери у компанији посвађали. Или само због тога што је друга банка активирала ову клаузулу. На овај начин се доминација банака која је постојала у односу с клијентима враћа у законске оквире, а пред банке ставља захтев да све кредите које су раскинуле применом овакве опште одредбе, врате у редовну отплату – објашњава наш саговорник.

Ова пресуда, по мишљењу правника, по много чему има далеко већи значај за положај клијената од свих досадашњих, и то посебно у односу на клијенте којима су кредити већ проглашени доспелим.

– Уколико је банка некоме већ раскинула уговор с позивом на овакву одредбу, активирала хипотеку и, на пример, продала непокретност испод цене, биће у обавези да врати кредит у редовну отплату и клијенту надокнади сву штету коју је претрпео применом овакве одредбе. У пракси ће свакако бити случајева где се та штета мери десетинама и стотинама хиљада евра, а посебно у ситуацијама где је банка хипотековану непокретност продала испод њене тржишне цене – каже Биљић.

Када се уговор може раскинути
Правници кажу да банка има право да раскине уговор о кредиту само када је то изричито уговорено као разлог за раскид и у законом предвиђеним случајевима. У оба случаја то се мора односити на суштинско непоштовање уговорних обавеза којим се нарушава сврха уговора о кредиту, попут малверзација, неплаћања обавеза...

Посебно је интересантно то што су банке на основу оваквих одредаба углавном проглашавале доспелост милионских кредита одобрених великим системима, па се с правом поставља питање да ли ће уопште имати средстава да отклоне штетне последице које су настале применом ништаве уговорне одредбе, или ће морати да пронађу други начин за обештећење клијената.

Свим клијентима који имају овакве одредбе у уговорима о кредиту отворен је пут да с позивом на судску праксу Апелационог суда подносе тужбе против банака и у релативно једноставним поступцима одстране из својих уговора ове неправичне одредбе, и то све о трошку банке. Ова пресуда донета је, иначе, по тужби једног власника кредита у швајцарским францима који своје обавезе и даље уредно отплаћује, али је желео да се на време обезбеди од потенцијалне самовоље банке.

– Клијент је тужио банку и тражио да се више одредби уговора прогласи ништавим. Између осталог и она којом банка има право да обрачунава рате у швајцарцима као и одредба по којој банка има право да раскине уговор о кредиту због клијентовог непоштовања било које обавезе из уговора – закључује наш саговорник и додаје да је пресуда правноснажна, да је истекао рок за ревизију и да се више не може побијати на суду ниједним правним средством.


Коментари8
3b2c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

antonije
Ugovorom o kreditu stoji da je kamata promenljiva. a li to znaci da se ista moze povecati a i smnjiti? Ovo pitam zato sto imam krdit koji otplacujem vec devet godina a kamata mi je i dalje veca od 24 posto iako su kamate odavno na neuporedivo nizem nivou. Sta dalje?
olga
Slažem se sa Ljubom.
Mirko
Strane banke su i ušle na naše tržište da bi oborile cene kompanija koje su bile u privatizaciji. Na sastanku banaka koje su poslovale na prostoru Višegradske grupe zemalja to jest na istoku EU doneli su preporuke zajedno sa našim vrlim ministrom finansija Dinkićem da se likvidiraju srpske banke kako bi oslobodio prostor stranim bankama i eliminisale hipoteke koje su srpske banke imale nad subjektima privatizacije u srbiji. Zatim je Dinkić postavio svoje kadrove u Agenciji za sanaciju i stečaj banaka kao bi po što nižim cenama rasprodali imovinu srbskih banaka. Stariji gradjani se verovatno sećaju "Nacionalne štedionice" i načina kako je nastala. Poslovni prostori i ekspoziture SDK i drugih banaka koje su likvidirane prodavali su se za trećinu ili četvrtinu njihove tržišne cene a nakon nekoliko godina prodavale se po tržišnim cenama. Ko je pokrao razliku treba da utvrdi pravna država. No DOS je uveo pravilo, "mir,mir, niko nije kriv"za sve pljačke pre i posle DOS-a koje i danas važi.
Зоран Пантовић
У потпуности се слажем са мишљењем господина Мирка о учешћу господина Динкића у растурању српске привреде и банака. Једино су се у овој држави терали у стечај и ликвидацију повериоци ( банке) које су имале претежни износ потраживања који је био и већи од раније процењених вредности имовине дужника ( државних фирми). Но и без обзира на високу презадуженост, многе од њих су опстајале захваљујући добром пословном политиком домаћих пословних банака. Домаће пословне банке су почеле да пропадају оног тренутка када су добијале диктат коме треба да се додели кредит ( а новац је "опран" и слат у off shore банке). Другима су одузимане дозволе за рад а да образложења из тих решења никада нису оправдавала разлоге за одузимање дозвола. После 17 година вођења стечаја свима је већ сасвим јасно да не постоје законски разлози да се закључе стечајеви над банкама као што су Беобанка, Инвест банка или Југобанка. Само непкретни капитал који су ове банке имале већи је вероватно по вредности него дугови.
Препоручујем 15
Slavko Latinčić
Gluposti.U prvim ratama kredita,u strukturi,stopa kamate je veća od 50%.To bi trebala da bude cijena ranije otplate duga u cijelosti i banke nemaju šta da izgube.E sad je drugi problem kod banaka:SVE JE TEŽE PLASIRATI NAVAC u kreditne tokove i jednostavno neznaju šta s njim.To je odraz stvarnog stanja u društvu.Propast.
Живко(пиши ћирилицом)
Просто је за чуђење да се тако лако крше уговорне обавезе, јер је Закон о облигацијама(обавезама) кровни закон! Тако се нажалост понашају не само грађани, већ и банке! Добро је да постоје оваква судска решења а ради приказа шта може да задеси оног ко крши уговор.Без правне сигурности нема ни било какве сигурности обичног човека и губи се опште поверење у све државне институције!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља