уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Три века најстарије образовне установе у Србији

Oснове учитељству у Србији баш из школе на Косанчићевом венцу поставио Вук Стефановић Караџић, који је, као и Доситеј Обрадовић, у њој био учитељ, а данас ту знања стичу основци школе „Краљ Петар Први”
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићпонедељак, 22.10.2018. у 20:00
С леве стране је стара зграда школе, а преко пута улице је ресторан „?”, око 1900. године (Фо­то ОШ „Краљ Пе­тар Пр­ви”)
ОШ „Краљ Пе­тар Пр­ви” данас, зграда по пројекту Јелисавете Начић (Фото А. Васиљевић)

Основана је пре Универзитета у Београду (1808), Матице српске (1826), Српске академије наука и уметности (1841), па чак и чувене Карловачке гимназије (1791). Најстарија образовна установа у Србији прославља свој 300. рођендан и, не хајући за време, свакодневно прима својих 584 ђака. Налази се ушушкана између престоничке Саборне цркве и Калемегдана и од 1993. године носи име ОШ „Краљ Петар Први”. На свечаној академији у београдској „Комбанк дворани” обележиће данас три века постојања, а овај догађај, према речима директора Младена Стевановића, биће круна низа културних, научних и спортских активности којима обележавају значајан јубилеј и славе почетак званичног школског образовања у Србији.

Уз Стевана Мокрањца, Мошу Пијаде, Павла Савића, Лолу и Јурицу Рибар, Владету Јеротића, Ружицу Сокић, Николу Симића, Мињу Суботу, Зорана Славнића, чувени математичар Михајло Петровић Алас један је од великана који су основно знање стекли у најстаријој дами из реда српског образовања. Зато је део рођенданске прославе протекао у недељи науке, посвећеној њему, али и Милутину Миланковићу и Михајлу Пупину. Друга недеља била је у знаку спорта, уз изложбу о великанима кошарке и дружење са јуниорским кошаркашима Партизана и Звезде. Повод је историјска чињеница да је давне 1923. године у дворишту школе одиграна прва кошаркашка утакмица у Београду.

– Из наше школе потекли су и великани српске културне сцене, што је био повод за недељу културе, која је у току, уз изложбе ђачких радова, концерте ученичких бендова, али и јавни музички час ђака МШ „Јосиф Панчић”. Поред старе монографије школе из 1978, до краја године добићемо и најновију, посвећену тровековном раду најстарије образовне установе, која је и споменик културе под заштитом државе, заведен под редним бројем један – истиче директор Стевановић и подсећа да је основе учитељству у Србији баш из школе на Косанчићевом венцу поставио Вук Стефановић Караџић, који је, као и Доситеј Обрадовић, у њој био учитељ.

Утемељитељ ове школе био је митрополит Мојсије Петровић, који је за прве учитеље, такозване даскале, довео свештенике Герасима и Константина. Учитељ у овој школи био је и Стеван Стева Тодоровић, запамћен по томе што је први у школе у Србији увео физичко васпитање. Директор Стевановић објашњава да је на месту садашњег заштићеног здања наставу, у својим издвојеним просторијама, првобитно организовала Саборна црква, која је касније просторије и тај део свог дворишта уступила држави и просветним властима. Школа се у том периоду, од 1718. до 1839. године, звала Мала српска школа у Београду. На истом месту, у данашњој Улици краља Петра 7, никла је 1844. године и нова школска зграда, а установа се до 1878. звала Основна школа код Саборне цркве. До данас је шест пута мењала име, а садашњи назив носила је и од 1925. до 1945. и повратила га 1993. године. Здање је било сачувано кроз оба светска рата. Све до последњег дана, ослобођења Београда 20. октобра 1944. године, када је оштећено гранатом. У овом храму српског просветитељства, тачније у некадашњој фискултурној, а данашњој свечаној сали, Иван Мештровић је извајао симбол Београда, који краси калемегдански поглед на ушће Саве у Дунав – чувеног „Победника”.

Садашње здање – пројектни бисер прве жене српске архитектуре

Најстарија кућа знања у Србији свој данашњи изглед добија у раздобљу од 1905. до 1907. године, када је на месту некадашње основне школе на Варош-капији никло здање које је пројектовала Јелисавета Начић, прва жена архитекта у Србији, уз то и најмлађа, јер је тада имала 23 године. Иако је зграда урађена у духу академизма с примесама ренесансе и барока, Јелисавета Начић је нарушила нека од тадашњих академских начела правилности како би зграду што боље прилагодила положају.

Храбро је изабрала разуђену основу зграде са дубоко засеченом фасадом и крилима која се протежу према порти Саборне цркве, Грачаничкој и Улици краља Петра. Највише пажње поклонила је угаоној фасади, коју је складно украсила и на њој између прозорских лукова првог спрата предвидела постављање рељефних портрета Вука Караџића и Доситеја Обрадовића. Њихови ликови и данас красе тај део школе.


Коментари6
22ae2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ružica Stričević
Новинар је навео ....."део рођенданске прославе". Колико знам људи се рађају а фирме, школе, и друге установе се оснивају. Зар не треба да се наведе јубилеј, или годишњица од оснивања, а не рођендан?
Бранко Срб Козаковић
Свечана академија уприличена тим поводом није била лоша. Осмишљена је тако да прати развој школе кроз епохе. Занимљиво је било видети са колико жара је поздрављено читање Пионирске заклетве и уопште оно што је припадало том добу. Водитељ, Белеслин, је себи дао превише слободе да личним запажањима велича тај период.. Но, иако је имало своје гласне присталице, ипак је утешно (мање-више) што су минуле епохе ипак однеле већи аплауз. Такође је занимљиво приметити како савремена "грађанска Србија", која је проистекла из југокомунизма и брозовштине чији су захвални потомци (они коју су на разне начине профитирали од тог доба), има развијен сентимент према крајње недемократском режиму. У осталом, то је увек била елитна школа коју су, у великом броју, похађали имућни ђаци (а знамо ко је и по којој линији могао бити имућан). Стицајем околности нисам хтео полагати "Заклетву", и данас ми је драго због тога. Никад "Браћа Рибар" и наметнуте политике!
Zoki
Nisam bio deo te elitne komunisticke bogate omladine, ali se uopste ne stidim sto sam isao u skolu "Braca Ribar" i sto sam bio klinac u tom vremenu, i sto su vecinom moji dobri drugovi bili sinovi ambasadora itd, cak naprotiv ponosim se. Sta sada da brisemo istoriju?! Skola je skola, deca su deca. Kralja Petra ili Braca Ribar, vazno je da je njeni ucenici vole i postuju. Srecan ti 300-ti jubilej skolo!
Препоручујем 0
veljko
najstarija je Jovina u Novom Sadu koja vuce poreklo od crkvene skole koja je osnovana 1703. ukoliko se ne varam.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Dobro je da su bar neki od nas Srba imali osnovno obrazovanje. U selu Gor. Tresnjevici kod Arandjelovca, tokom 1930tih pola zena je bilo nepismeno. Moja majka takodje.Otac je znao poisati i citati jer je 1891 isao u osnovnu skolu u susednom selu Jarmenovci u Gor. Jasenici .Pesacio je dnevno 14km. Od skolske spreme inao je samo olovku. Kada je istu jednom usput izgubio - nije se smeo uvece vratiti kuci. Preko 70% naroda u Srbiji je to vreme zivelo u slicnim udslovima. Svoju skolu sam zavrsio u selu od 1941 --1944 ali nisam znao pisati latinicu. Naucio sam je tek 1948 kada sam bosonog otisao iz sela u grad.
Владимир Матић
Лепо је прочитати ово за све нас који смо ишли у школу "Браћа Рибар".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља