среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:48

Почињу припреме за обнову „Победника”

Завод за заштиту споменика културе града расписао јавну набавку за израду пројекта статичке санације симбола Београда. – Реконструкцијом се предвиђа демонтажа и поновно враћање бронзане скулптуре
Аутор: Бранка Васиљевић / Бранка Јакшићпонедељак, 22.10.2018. у 19:00
(Фотографије Анђелко Васиљевић)

Завредео је „Победник” да буде поново умивен и дотеран, а место где се налази симбол Београда биће додатно учвршћено да би он и даље представљао јединствено обележје престонице.

Зуб времена, различита дешавања која су погађала град, али и терен на коме је постављен утицали су да се ово обележје мира нагне на једну страну, а да му камено тло под ногама попуца. Ни сама скулптура није боље прошла – „изранављена” је куршумима из бројних војевања на Београдској тврђави.

Због тога је Завод за заштиту споменика културе града Београда расписао јавну набавку за израду пројекта статичке санације „Победника”. То је урађено на основу закључка градоначелника.

– Комплетна рестаурација споменика „Победнику” подразумева рестаурацију бронзане скулптуре, стуба и постамента. У оквиру пројекта санације и рестаурације потребно је да се изврши 3Д скенирање, изради техничка документација, попишу сва оштећења камене облоге стуба и постамента споменика, уради пројекат рестаурације и конзервације бронзане скулптуре, утврђивање метода чишћења скулптуре, спајање размакнутих делова и њихово квалитетно заваривање. На основу прегледа камене облоге стуба и постамента, неки камени блокови ће се очистити, а потпуно оштећени заменити – објашњава Невенка Новаковић, виши стручни сарадник у Заводу за заштиту споменика културе.

Пројекат статичке санације обухвата преглед постојеће пројектне документације, пројекат ојачања темеља, начин демонтаже и монтаже скулптуре, скеле, стање носивости моста испред Сахат капије…

Споменик „Победнику” постављен је делимично на насипу што је врло брзо довело до померања обележја из вертикалне осе и његово нагињање на једну страну. Због тога је од 1989. до 1991. године рађена обнова, а 1996. године ојачани су темељи. Тада су утиснути шипови, али су они остали у меком насипу тако да та санација није у потпуности спречила појаву додатних слегања једног дела темеља.

Грађевински факултет Универзитета у Београду 2016. године дао је експертско мишљење о стању споменика „Победнику” у коме је закључено да је нагињање процес који траје и не показује знаке смиривања и заустављања.

– Пројектом реконструкције предвидеће се демонтажа и поновно враћање бронзане скулптуре да би се обавили конзерваторски радови. Пројекат статичке санације подразумева и израду скеле уз помоћ које ће се обавити безбедно спуштање, подизање и монтажа скулптуре. Стуб и постамент се неће демонтирати. На платоу у непосредној близини споменика биће постављена привремена радионица у којој ће се вршити конзервација скулптуре – каже Новаковићка.

После израде пројекта санација и рестаурација споменика „Победнику” биће урађене када за то буду одвојена одговарајућа средства. У реконструкцију споменика „Победнику” биће укључени најеминентнији стручњаци из свих потребних области.

У рукама симболи рата и мира

Споменик „Победнику” постављен је 1928. године, у част десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Вајарско дело Ивана Мештровића високо 14 метара уздиже се на постаменту од камена, док је фигура нагог мушкарца са соколом у руци израђена у бронзи. Тако већ девет деценијама краси плато Горњег калемегданског града. Извајан је пред Први светски рат, али је коначан изглед добио после њега.

Историја овог споменика је интригантна. Најпре се јавила идеја о споменику који би представљао сећање на победе у балканским ратовима, на Теразијама, односно на платоу Трга престолонаследника Александра. Фонтана је била замишљена монументално: пречника осам метара и украшена са четири лава, из ње би се издизао висок стуб и на њему „Победник”. Пет сегмената на стубу требало је да симболизује петовековно ропство. После првих договора, почео је Први светски рат, а Иван Мештровић, као аустроугарски држављанин, морао је да оде из Србије. Дуго се веровало да је скулптура нестала или уништена у рату. Догодило се потпуно другачије: Мештровић је пре рата послао модел у Чешку на ливење и тако га сачувао – испричала је медијима Данијела Ванушић, кустоскиња Музеја града Београда. Она каже да је пројект „Победника” опет оживео после Првог светског рата. Откупила га је Београдска општина и ставила у једну шупу на Сењаку. Тако је „Победник”, међу различитим забаченим стварчицама, чекао 1927. годину и одлуку да се споменик коначно подигне. Али фонтана није изграђена јер није било пара, па су тадашње власти решиле да поставе само скулптуру на Теразије. А то је изазвало протесте у чаршији: како да статуа голог мушкарца стоји насред Теразија?

Тако нешто чинило се варошанима недопустивим. „Победник” је тако поделио народ, православну цркву и интелектуалну јавност. Расправе су добијале политичку конотацију. Чули су се свакојаки предлози од тога да се „Победник” стави у базен када је већ го, до тога да се уздигне на високи стуб како му се голотиња не би видела. На крају, дошло се до компромисног решења. „Победник” је постављен на стуб и фигура је окренута према Ушћу. У рукама држи симболе рата и мира, у десној мач, а у левој сокола.


Коментари5
f8a78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгутин
Ружан је. На овом месту се налазио дворац светог деспота Стефана Лазаревића... Али, авај, све лепо и вредно нам је уништено у ратовима, или смо сами уништили... Да не помињемо најмрачније доба, титов тоталитаристички комунизам... Срби - неизлечиви простаци, на жалост...
Леон Давидович
Комунистичка идеологија која је одавно мртва и више никог не угрожава стална је тема у смислу да је узрок сваког зла и невоље па чак ево одговорна је и за споменик који није подигнут у време владавине те идеологије.Људи тог времена то јест 1928. имали су жељу да тако обележе сећање на важан догађаји из тада најновије историје и то су тако урадили и то је споменик тог времена који треба да нас подсећа на људе из тог времена њихова размишљања, њихове жеље итд. А што неко увек нешто уради непрофесионално, лоше то су субјективне слабости, а свакако да то није била жеља тадашњих твораца идеје о споменику да споменик буде тако осетљив и да су му потребне накнадно честе поправке.
Препоручујем 2
Srboljub Petrovic
Samo da razjasnimo: ni mac ni soko ne spadaju u simbole mira. Logicno, jer mir bas i nije karakteristika nasih krajeva.
Милица Ивановић
Ни латиница није карактеристка нашег језика.
Препоручујем 18
Саша
Прво нека се поставе ваљане плоче на самом платоу које се не ломе због мењања температуре и зато што је неко ту "јефтино" саградио тако да се то свако мало мора обнављати.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља