понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:22

У Србији све мање домаћих банака

уторак, 23.10.2018. у 07:42
(Фото А. Васиљевић)

Власничка структура банака у Србији у наредним месецима биће знатно промењена и по свему судећи биће још мање домаћих банака.

Међу 28 банака, сада је седам домаћих, од којих је пет у државном већинском или мањинском власништву, а две су у приватном власништву.

На листи десет највећих банака мерено билансном активом три су домаће – Комерцијална, АИК и Поштанска штедионица. Међутим, Комерцијална банка, где је држава највећи појединачни акционар са уделом од 41,7 одсто, у поступку је приватизације и догодине ће вероватно бити у групи банака у власништву страних лица, преноси Бета.

Министар финансија Синиша Мали је потврдио да ће до краја године бити продата ЈУБМЕС банка у којој држава има мањински власнички удео од 20,2 одсто, а у току је и формирање радне групе која треба да определи стратегију и правац будућег развоја Српске банке, где држава поседује 76,7 одсто акција, а државно предузеће Југоимпорт СДПР преосталих 23,3 одсто.

План Владе Србије је да Поштанска штедионица остане у државном власништву. У тој банци држава има власништво до 74,6 одсто, а власник осталих акција је јавно предузеће Пошта Србије.

Поштанска штедионица је последњих година „расла” преузимањем клијената и депозита пропалих државних банака – Развојне банке Војводине, Агробанке, Привредне банке Београд, а од априла ове године преузела је и пословање Југобанке Косовска Митровица.

Власника ће, како пишу медији, променити и Сосијете женерал банка за коју се према незваничним информацијама интересују мађарска ОТП банка и италијанска Уникредит банка, које имају значајан удео на банкарском тржишту Србије.

Такође, по писању медија, и Адико банка се спрема за докапитализацију или продају.

Оно што је извесно је да АИК банка, највећа домаћа банка у приватном власништву, не планира промену власничке структуре већ даље ширење пословања у Србији, али и на другим тржиштима.

АИК банка је прошлу годину завршила као најпрофитабилнија банка у Србији, са добити од 12 милијарди динара, троструко већом него 2016. године, на шта је утицало преузимања Алфа банке али и рационализација пословања и иновације услуга.

Друга домаћа банка у власништву приватних лица, Директна банка, ширила се куповином КМБ и Финдоместик банке, а прошле године је купила Пиреус банку коју би требало да ускоро интегрише, па ће на банкарском тржишту бити још једна банка мање.

Иначе, пре десетак година у Србији је било 35 банка, а очекивања су да ће тај тренд укрупњавања банкарског сектора бити настављен, у складу са величином и снагом тржишта на којем послују.


Коментари11
cd15d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr
Уз ову вест, требало да иде дође и закључак новинара: "Када ће Динкић и Лабус у затвор?"
Slavko Latinčić
Kad ostanete bez svojih banaka onda ste "kaput"...
dharwell
Pa naravno kad su zatvorili 4 najvece srpske banke pre 12 godina.
olga
Slažem se sa komentarom Kstadin.
Живко(пиши ћирилицом)
Није важно ко је власник банке, већ њено пословање и кредибилет!Овде се више ради о несигурности и сиромашењу банчиних клијената и привреде, па је пословна атмосфера несигурна за банке и оне онда теже да нађу кишобран од екон.кризе. За грађане је небитна чињеница власничка структура банке, већ му је једино важно како зарадити и преживети у овим временима.Концентрација капитала ради инвестиције(што је основна улога банке) у тренуцима када привредна активност опада и несигурна је, наравно да нагриза и банке и оне се штите укрупњавањем или пропадају(ако неко-читај држава-, не стоји иза њих)!!!
ЋИРА
Нешто се размишлјам, шта би било да су Тодорић(Агрокор) и Богићевић(Фармаком), отворили своје банке,а мој ти Живко уложио уштеђевину код нјих.?
Препоручујем 10
Zlatan
Kkao nije vazno da li je banka domaca ili strana? Itekako je vazno a pogotovu jedna razvojna poljuprivredna banka koje nema u Srbiji. Pretpostavljam da IMF zabranjuje Srbiji bilo kakve banke tog tipa kako bi mogao "sisati" Srbiju narednih 100 godina. Kada bi Sbrija imala domace banke koje bi se iskljucivo bavile davanjem kredita u poljuprivredi I stocarstvu tada bi Srbija prestala uvoziti bofl hranu iz EU .
Препоручујем 34
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља