Нови Сад – Косово је живо и битно је сачувати присуство српског народа на том простору, казао је епископ СПЦ рашко-призренски Теодосије јуче у Новом Саду. Он је у Матици српској учествовао на представљању књиге „Задужбине Косова и Метохије”, богате монографије која је доживела друго издање на српском језику, допуњено и проширено, док је раније објављена на енглеском језику.

У њој су на више од хиљаду страница уписани векови српског народа на КиМ: историјске личности, манастири, цркве, фреске, иконе, оранице, житна поља и виногради... Та књига требало би да сачува наше памћење, поручио је епископ: да оно што је постојало, а сада је порушено и зарасло у коров, не буде заборављено.

– За све нас Србе, а нарочито за нас који живимо на Косову и Метохији, Косово није само географски појам, није само територија. То није некаква политика која би нас делила. За нас све КиМ јесте наше биће, наша срж, душа, срце. Наш идентитет је заснован на појму КиМ. Због тога је за нас све битно да сачувамо своје присуство, земљу, светиње, све оно што смо некада били, да то у садашњости сачувамо и предамо будућим поколењима. За све нас који данас живимо на КиМ, важно је да сви остали схвате да је Косово живо. Да су наше светиње живе, наше парохије. Имамо свештенике у градовима у којима нема ниједног Србина, али то су велике цркве, велике порте у центру града. Ако ми нисмо ту присутни, једноставно неко ће други доћи заузети и неко ће други да те светиње приказује као своје. И зато се ми сви трудимо да сачувамо наше културно наслеђе – навео је епископ рашко-призренски.

Под матичиним кровом у Новом Саду уједно је јуче отворена изложба фотографија „Од Метохије до васкрсења”, ауторке Оливере Радић, професорке српског језика која живи и ради у Ораховцу.

Представљање књиге и пратећу изложбу организовао је Косовскометохијски одбор Матице српске заједно са фондацијом „Симонида”. Председник Матице др Драган Станић подсећа да је прошле године формиран Матичин косовскометохијски одбор, с намером да системски подстиче научноистраживачки рад и објављује резултате тог рада, али напомиње да се исто тако ради на „практичној делатности” и помаже да српски народ, који, напомиње он, живи тамо у условима гета, лакше преживи недаће.

– Наш задатак је да помажемо школама, библиотекама, црквама, манастирима, сваком нашем човеку којем је стало до културних вредности – казао је Станић.

Како су српски народ, а поготово деца на Метохији, живели и живе у последње две деценије, приказано је серијом фотографија Оливере Радић. На њима су деца која се играју између бодљикаве жице, између тенкова, обилазе порушене гробове предака, али и ускршњи обичаји са симболичним црвеним јајима...

– Фотографије су најбоље сведочанство које може да покаже људима и оно што се ружно дешавало, сва она злодела, али и оно лепо што чини живот, јер Срби у Метохији живе. Они живе, и страдају. Чувају своје обичаје, веру, традицију. То је јако битно и то бих поручила свима који кажу да на КиМ нема Срба – истиче ауторка изложбе.

Нажалост, у гимназији у Ораховцу, где предаје, сада има тек 12 ученика, а пре осамнаест година било их је 140, али професорка поручује да је важно да школа постоји докле год у њој буде иједног ђака.