У Хумској се све гласније могу чути мишљења да Партизан одавно није имао слабији играчки кадар, и да је направљена селекција, тотални промашај, који би ,,црно – беле” могао скупо да кошта. Како је уопште могуће да данас далеко слабији тимови немају никакав страх када играју са Партизаном, да ли то значи да је један од наших најгтрофејнијих клубова, ушао у дубоку кризу, и резултата али и руковођења.

Дуготрајући спор актуелног руководства са неистомишљеницима, могао би скупо да кошта све у клубу. Није никаква тајна да су дугови све већи, да Партизан муку мучи са финансијама и да уз невероватну борбеност, успева да добије лиценцу. Многи се с правом питају да ли је ово најслабија екипа Партизана од његовог оснивања. Тако, дугогодишњи читалац нашег листа из Новог Сада, Момчило Стојановић, с правом у свом коментару поставља питање, где је Партизану одбрана, средина терена или срце тима, шта је са нападачима?

Зоран Мирковић, који је на кормилу тима заменио Мирослава Ђукића, који се лавовски борио са свим потешкоћама, највероватније није ни слутио шта га све очекује у свом вољеном клубу. Шта Мирковић може да играчима које није ни селектирао нити је могао да их научио основним фудбалским начелима. Сада, њему и Гордану Петрићу, преостаје да сачекају зимску паузу, да заједно са челницима клуба, покушају да пронађу пут из ове кризе, и ако је могуће од пролећа крену у реновирање тима, за неке будуће фудбалске пројекте.

Јер, у садашњој ситуацији када је клуб под све већим и значајнијим финанијским притисцима, Партизану не преостаје ништа друго него да више верује својим играчима, који су прошли школу, а не неким странцима, којима је Хумска само успутна страница. Од куповине Сејдубе Суме, Партизан ће још дуго дрмати замљотрес велике јачине. Зато, под хитно акценат треба ставити на омладинску школу, али по новом формату. Вања Радиновић, који је тренутно директор школе, око себе мора да има људе који су спремни на мукотрпан рад. Јер, није узалудно покојни Душан Трбојевић, шпартао по Србији и региону, а од његовог рада учинак је више него очигледан.Да ли такви људи данас постоје у Партизану?

Звезда је тренутно за два копља испред свог великог ривала, али, Партизановцима није јасно да испред њиховог клуба буду и нишки Раднички и Чукарички. Наравно, нико не умањује рад тих клубова и њихових фудбалера, али, Партизану није место на четвтој позицији...

Прекјучерашње гостовање вицешампиона у Кули нпротив Спартака, само је потврдило чињеницу која је ове јесени, бар што се Партизана тиче, све очигледнија. Неки играчи као да не осећају припадност клубу, као да им је све једно шта ће сутра бити са клубом. Можда је да поред хитног реновирања тима, Партизану потребна и јача фудбалска влада. Добро је што су неки чланови управе толико упорни у настојању да им се види лице из централне ложе, али, какву корист од тих људи имају ,,црно – бели.” Да ли ће тешка новчана криза, по ко зна који пут у предстојећем прелазном року, поново ослабити екипу, јер како сазнајемо спремају се клубови за Марковића, Ђерлека, Милетића...