уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.10.2018. у 23:44 Катарина Ђорђевић

Тек свака десета особа може себи да приушти психотерапију

Процене говоре да је око 400.000 особа у нашој земљи у неком тренутку живота имало проблем са депресијом која је четврти узрок боловања радно активног становништва
Психијатријски лекови прошле године били други најчешће преписивани у ординацијама наших лекара (Фото А. Васиљевић)

Чак 38 одсто становништва Европе има потребу за психотерапијом, истакао је др Алфред Приц, реномирани психотерапеут са Института „Сигмунд Фројд” у Бечу, на управо завршеном 23. Европском конгресу психотерапеута, који је ове године одржан у Београду. И док званична статистика РФЗО говори да су психијатријски лекови прошле године били други најчешће преписивани лекови у ординацијама наших лекара, а депресија четврти узрок боловања радно активног становништва, др Зоран Миливојевић, психотерапеут и председник Савеза друштава психотерапеута Србије, сматра да је великом броју особа у нашој земљи потребан савет и подршка стручњака за душу. Међутим, број оних који су у стању да ову помоћ себи приуште мањи је од десет одсто, а број психотерапеута је десет пута мањи у односу на реалне потребе.

Процене стручњака говоре да је нашој земљи потребно 6.500 школованих психотерапеута, а према евиденцији Савеза друштава психотерапеута Србије, у нашој земљи ради свега 550 сертификованих психотерапеута, док статус психотерапије као струке и даље није решен. Због тога се ова врста „услуге” веома ретко добија у здравственим установама и неуједначено наплаћује у приватним ординацијама. Осим тога, у нашој земљи још није донет закон о психотерапији, који би дефинисао стандарде струке и регулисао положај психотерапије у систему здравствене заштите. О величини потребе за већим бројем едукованих психотерапеута врло сликовито говори чињеница да је депресија данас на четвртом месту по степену онеспособљености радно активног становништва у Србији – истиче наш саговорник.

Иако процене говоре да је око 400.000 особа у нашој земљи у неком тренутку живота имало проблем са депресијом и да су анксиозни-депресивни поремећаји најчешћи ментални проблеми у нашој средини, од епидемиолога Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” нисмо успели да сазнамо колика је учесталост псхијатријских поремећаја у нашој популацији, односно колики број људи има депресију, шизофренију, анксиозно-депресивне поремећаје, манично депресивну психозу, болести зависности. Референтна национална установа не располаже чак ни податком колико је особа током протекле године лечено у психијатријским установама, нити колики је број постеља у психијатријским болницама.

А на питање због којих се проблема особе најчешће обраћају за помоћ психотерапеуту, др Зоран Миливојевић каже:

– Искуство наших стручњака за душу говори да особе траже помоћ због напада панике, стања анксиозности и депресије, различитих поремећаја и фобија и проблема са алкохолом и дрогама. Међутим, људи све више разумеју да им психотерапија може помоћи и кад имају проблема у љубавним, родитељским и породичним односима. С обзиром на то да је приватна психотерапија доступна малом броју особа у нашој земљи, ми смо на првом конгресу психотерапеута Србије донели декларацију да је право на психотерапију универзално право на лечење и да здравствени систем мора да понуди психотерапију оним људима који имају потребу за овом врстом терапије – каже др Зоран Миливојевић.

На који начин држава може да регулише ову област, питамо нашег саговорника.

– Да би пацијенти добили право на психотерапију у државним установама прво мора да се призна психотерапија као струка, па да се направи систематизација радних места у здравственим, социјалним и образовним установама и психотерапеути убаце на списак запослених и тек онда могу да се у закон о психотерапији убаце подзаконски акти којима се регулише плаћање. Други начин је да РФЗО рефундира приватном психотерапијском саветовалишту новац за услуге које даје, као што држава субвенционише део цене приватних вртића. Или да барем неке дијагнозе буду покривене од стране државе – објашњава Предраг Петровић, психолог, психотерапеут и председник Комисије за писање закона о психотерапији.

Петровић додаје да у Европи постоји више модела наплате психотерапијских услуга – први модел подразумева да је фиксни део цене коју особа плаћа за психотерапију рефундиран од стране фонда за здравствено осигурање. По другом моделу наплате, држава плаћа психотерапију особама код којих је дијагностиковано психосоматско обољење, односно телесна болест изазвана психогеним факторима као што је стрес.

Коментари4
dfaf8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tatjana Popovic
@phd Ako hocete dobru psihoterapiju idite kod nekog ko ima zavrsene studije medicine i specijalizaciju u poljima psihijatrije, psihosomatike i psihoterapije. Psihologe izbegavajte.
Milutun
Sarkazam??
Ana
@phd nadam se da vam je jasno da psihoterapeut ne mora po struci biti psiholog? (Frojd, Jung etc)
phd
Kada zakon bude donet, prvi Milivojevic, koji je lekar opste prakse po zanimanju, nece moci da radi kao psihoterapeut. Psiholozi su konacno shvatili da moraju zastititi svoju struku zakonom. U ovom trenutku je dovoljnobda imate praznu prostoriju u stanu, pa da otvorite "savetovaliste".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља