петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06
ИНТЕРВЈУ: ЈАДРАНКА ЈОВАНОВИЋ, народни посланик

Моја политичка уверења су ми одмагала

Аутор: Александар Апостоловскиуторак, 23.10.2018. у 16:02
Јадранка Јовановић (Фото Вукица Микача)

Прва ствар с којом сам се сусрела у Скупштини јесу озбиљне предрасуде према уметницимаРазговарати с Јадранком Јовановић је својеврсни уметнички перформанс, јер се она, док одговара на питања, понаша као на сцени. Изненада устаје са столице, хода около, а затим се враћа за сто. Потом везује косу у реп, а онда је распушта. Није узалуд Стево Жигон рекао да би њен скелет требало завештати антрополошком музеју. Током њене каријере, много више су је ценили у иностранству. Певала је на највећим оперским сценама, али мишљења о њој поново су подељена од када је ушла у парламент, као нестраначка личност на листи Александра Вучића.

Три дана пред њен пут за Андору, где ће као шеф делегације Парламентарне скупштине франкофоније представљати Србију на овогодишњем европском конгресу франкофоније, одговара на питања „Политике”. Оперска дива добила је позив и да присуствује свечаној додели Нобелове награде за мир у децембру, која ће се одржати у Ослу. Није позвана као посланица парламента, већ, једноставно, као – Јадранка Јовановић.

Недавно је, на позив индијске владе, поводом обележавања 150 година од рођења Махатме Гандија, примадона Опере Народног позоришта у Београду певала у видео-споту, посвећеном овом значајном јубилеју који обележава читав свет.

Како су баш вас Индијци изабрали?

Не знам одговор, али знам да сам као уметник увек имала више поштовања од странаца, него од овдашњег културног естаблишмента. Онај ко ме добро познаје, а мало је оних којима дозвољавам да ме познају добро, знају да су принципи живота, рада и филозофије Махатме Гандија (добра, дивна душа) и моји принципи. Нисам ја случајно ту присутна. Спот сам идејно решила, уз сараднике Владана Ђурковића и Војкана Борисављевића, који је обрадио песму Ваишнаве Ђана То на гуџаратском језику, који је врло тежак за певање. Нисам била свесна колико ћу кроз ту песму представити не само Србију већ и себе, док нисам схватила да цео свет учествује у обележавању 150-годишњице Махатме Гандија и да су снимци те исте песме послате из 124 земље света. „Онога тренутка када служите другима на најбољи могући начин, тада сте пронашли себе”, говорио је Ганди. То је једна од мојих идеја водиља.

Да ли сте пронашли себе и у Скупштини Србије? Смета ли суптилном уху једне оперске диве политичка какофонија која је, многи ће рећи, испод сваког достојанства?

Не смета, напротив. Прва ствар с којом сам се сусрела у Скупштини јесу озбиљне предрасуде према уметницима, а музика је вечна, има огромну моћ која утиче на људе чак и мимо њихове воље. Моја богата уметничка биографија показује да сам морала да будем екстремно аналитична, ништа мање од многих, који себе сматрају експертима за политику.

Када гледам Скупштину, некада помислим да је боље да им запевате неку арију, него да дискутујете с посланицима.

Ха-ха-ха(смех), било је и певања када сам недавно с посланицима била у радној посети Кини. Али, десило ми се и то да је колега у парламенту, који фантастично представља своје родно место, када је био позван да присуствује обележавању једне свечаности, бојажљиво упитао домаћине: „Колико ће трајати њен наступ.” Када му је речено око 45 минута – рекао је симпатично: „Ће издржим.” Пришао ми је после наступа и упутио највећи комплимент: „Ово је феноменално. Ће да дођете у моје место кад вас позовем?”

Како сте се осећали у кампањи као оперска дива, поред фолк диве Светлане Ражнатовић?

Ја се одавно увек осећам добро сама са собом. Не могу и не желим да утичем на одабире других. Свако је одговоран за своје гестове. Моје је да бринем о мојима.

Ако говоримо о вашем кокетирању с политиком, нисте се јавно изјашњавали, али сте одувек повезивани са СПС-ом?

Да, с разлогом. Сада сам се први пут експонирала јавно, као народни посланик. Перцепције о којима причате имају подлогу у интервјуу из 2001. године, када сам рекла да нисам била првоборац заслужан за то што се звало ДОС. Нисам била на улици, нисам лупала у шерпе.

Шта вас је мотивисало да подржите Александра Вучића?

Проценила сам да је он једина особа која може зауставити суноврат који се догодио после 2000. године продајом наших банака, фабрика, што је по мени највећа издаја. Тако је наша земља изгубила своју самосталност. Али помак је очигледан, а Србија је повратила достојанство које је изгубила. У садашњој констелацији у међународним односима, Србија се нешто пита и постаје фактор који учествује у међународним токовима и није само послушни извршитељ зацртаног пута који је организован и плаћен да се догоди 2000. године. Вучић је томе кључно допринео својом интелигенцијом, вредноћом, шармом, спремношћу и огромном амбицијом да све жртвује, свој комплетан живот, укључујући чак и здравље. Било је на том путу, разуме се, и грешака и лутања.

Нисте ми одговорили о вашим везама са СПС-ом.

И даље су моје симпатије и поштовање усмерени ка програму и устројству Социјалистичке партије, која води рачуна о људима и социјалном програму. Та партија пажљиво бира кога прима у своје редове, брине о свом чланству и то је разлог зашто ће се СПС заувек одржати.

Ивица Дачић се усудио да отпева „О соле мио”. Како оцењујете његово певање?

Ивица пева фантастично. Председник Вучић и он су, по мом мишљењу, одличан спој у нашој политици. Не знам како међусобно функционишу, али бих рекла да се добро допуњују, јер Дачић је искусан и квалитетан политичар, који је, по мишљењу странаца с којима долазим у додир, веома релевантан преговарач који држи своју реч.

Када би их политички и музички описивао, да ли бих погрешио када бих рекао да је Дачић тенор, а Вучић бас?

Ивица би по својој фигури био типичан тенор, али би Александар могао да буде бас, мада он, шалећи се шармантно на свој рачун, стално истиче да не уме ни да пева ни да игра. Веома уважавам и Драгана Марковића Палму, који има моје поштовање, јер се домаћински бори за свој народ.

Иако се жалио што није могао да ангажује Бетовена и доведе га у Јагодину?

Мислим да је то неко вешто употребио и направио згодну анегдоту која га прати.

Да и ја то често користим. Али ви често говорите да неострашћеност у политици, којом се ви руководите, само шкоди.

То је највећи недостатак у Скупштини. Када сте неострашћени, не воле вас ни ваши ни њихови.

Чији сте ви?

Своја, увек.

Која је сличност између политичке и уметнике арене? Учествујете на обе.

За озбиљније домете и на једној и на другој сцени потребна је интелигенција, затим, висок ниво аналитике, храброст, став, срчаност и харизматичност. Ако у уметности нисте харизматични, не можете бити звезда. Моја политичка уверења су ми углавном одмагала, иако сам вероватно најинетрвјуисанија особа класичне музике на нашим просторима…

Што је добра реклама за оперу…

Тачно је. Да су моје колеге поштене, биле би ми захвалне. Колико је тиме опера приближена обичном човеку и колико су разбијени страх и предрасуде од такозваног елитистичког приступа. Такође, свих ових година, трудила сам се и да хонорари оперских певача постану знатно већи. Али, иако то не поштују кланови у култури, народ поштује моје ставове и начин на који браним своја уверења, јер мени је стало да останем часна особа. Верујем да ме је Александар Вучић због тога и позвао.

У иностранству сте имали озбиљне проблеме, јер сте подржавали Слободана Милошевића. Да ли се кајете због тога?

Никада. Овде се, иначе, о томе није много знало. Рецимо, у Мадриду је требало да се организује гала концерт за највиђеније оперске извођаче из Европе, а да се поред имена и биографија уметника каже и нешто о својој земљи. Продуцент ми је тражио да потпишем петицију против Слободана Милошевића као диктатора и зликовца, која је у то време кружила Европом. Рекла сам му да то не долази у обзир. Он ме је упозорио да онда нећу наступати. Одговорила сам му - не морам. И нисам наступила. У Катанији, певала сам оперу „Сламни шешир из Фиренце”, композитора Нина Роте. Добила сам овације после премијере. Један од најмоћнијих менаџера који је спојио три тенора, Паваротија, Доминга и Карераса и омогућио им да зараде по милион долара, направио ми је велику непријатност. Испричао је за вечером, како је на добротворном концерту у Сарајеву, где је певао Карерас, поред њих фијукнуо метак. Казао је да су их гађали српски снајперисти. Једина Српкиња за столом тада, била сам ја. Пошто сам васпитана и толерантна, често то људе завара, али ја ништа не прећуткујем, И ако се превише заиграју, следи страшан нокаут. Питала сам га, откуд зна да су то били српски снајперисти. Он ме је погледао и рекао – Зна се ко су у овом рату највећи зликовци. Не могу јавно да Вам кажем, какав нокаут га је дочекао.

Поменули сте Доминга и Карераса. Наступали сте са њима. Како се осећате када са сцена у Милану или Њујорку, певате у Лесковцу. Слажете ли се оним елитистима који певање на малим сценама или на отвореном сматрају естрадизацијом уметности?

Наравно да не. Сваки отворени ум развија своју уметност у складу са временом у коме живи. Сматрали су ме, још као студента, као несавитљиву и непослушну личност и то не престаје ни данас.

Који су разлози због којих нисте постали професор на Факултету музичке уметности?

Два пута сам конкурисала. Једном у време ДОС-а, једном у време СНС-а. Оба пута нисам примљена. Али ја се због тога не осећам оштећеном. У уметничком свету знамо ко је декретима дошао до професорских позиција. Превише сам своја, с великом биографијом иза себе, која се очигледно не уклапа у улагивачку хармонију којом се опстаје на певачкој катедри. Верујем да ће, као и до сада, најбољи део мене наставити да служи земљи која ме је изнедрила. То је, уосталом, и једна од порука Махатме Гандија.


Коментари22
fe260
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@Citačici Politike
Verujem da je tako.
@Citačici Politike
Draga, gospodjo sa diplomom, prijateljski savet. Ja sa mojm fakultetskom diplomom već godinama čistim zgrade i odlično zarađujem. Napravila sam od toga ozbiljan biznis od koga moja porodica odlično živi. Brzo sam shvatila da od kukanja nema ništa, i da ni jednu vlast nije briga za moju diplomu. Ko hoće da radi ima posla, a ko je probirljiv, njemu su krivi drugi.
citalac Politike
lepo se nalupaste. tada sam radila za 5 maraka a onda 97. postala penzioner sa punim stazom a penziju primala na 40 dana.poenta mog komentara nije bila moja diploma, nego cinjenice sta je bilo 90.ih.
Препоручујем 3
Dimitrije
Čitam razne tekstove i intervjue i čudim se kako mnoge od njih niko ne komentariše, a oko nekih ljudi, uvek se diže prašina.
citalac Politike
Uvredila me je jedna recenica iz interjvjua, da se posle 2000. dogodio sunovrat prodajom banaka, fabrika! Gospodja ocigledno nije cula da smo mi imali ratove koji veoma kostaju, SANKCIJE I HIPERINFLACIJU, kada su nam PROPALE I FABRIKE I BANKE. GAJILA SAM DVOJE DECE TINEJDZERA, SAMO JA ZNAM STA SMO JELI I KAKO SMO PRETESKO ZIVELI A ZAVRSILA SAM FAKULTET. Da nije bilo Kineza ne bismo imali sta da obucemo itd.
@@Vanji
Istina je suda oko nas, i u nama samima. Ko hoce da vidi, taj zna, ko nece, pravi se, da ne zna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља