Глогоњ – „Последњи је пут да вас примам у ових двадесетак квадрата и сви смо срећни што је коначно завршена прича са нашом новом зградом, која годинама стоји празна и чека све папире, док се управа, секције и читав програм гурају у старом објекту и на летњој позорници, то јест остацима зграде која је изгорела 2004. године. Стигла нам је употребна дозвола и у великој смо селидби”, прича за „Политику” Славко Јовановски, директор глогоњског Дома културе „Младост”, док затрпан, пројектном документацијом, рачунарима, документацијом, регистрима, али и књигама сеоске библиотеке, плакатима, каталозима за програме дели „канцеларију” од петнаестак квадрата са администрацијом и рачуноводством установе у северном селу панчевачке општине.

Тешко може и да наброји све процедуре, измене, допуне, преправке пројеката и радове који су обележили прву деценију изградње нове зграде, која четири године стоји изграђена и скоро потпуно опремљена, али и заглављена међу параграфима. Историјат овог посла почиње ударањем камена темељца за здање од око 350 квадратних метара 2008. године, које је наредне скоро завршено, па је 2010. посао успорен, 2012. настављен, две године касније требало је да коначно прими прве посетиоце, да би већ наредне кренула вртешка око новог пројекта. Онда је начета тема легализације по новом закону и отворено питање заштите од пожара. Тај посао, за који треба пронаћи нових шест милиона динара је у току, као и кречење и уређење старог дела објекта који је преживео фатални пожар од пре 14 година.

„И овог лета смо гледали у небо, јер Глогоњ нема други затворени простор, ни балон халу, па чак ни школа нема фискултурну салу. Тако смо били принуђени да већину програма, искључиво кад је лепо време изводимо на летњој сцени, која је остатак старог дома. Ипак нису изостале ни књижевне вечери, концерти, позоришне представе, трибине, а наша главна манифестација Дани повртара – ’Глогоњска јесен’ сигурно ће обележити почетак рада нашег новог дома културе”, најављује Јовановски. Овде су убеђени да ће процветати културни живот, да ће се лакше и квалитетније радити, а понешто и зарадити у активних 350 квадрата добро опремљеног простора, чија изградња је коштала око 200.000 евра.

За највише месец дана, прецизира директор дома, низ секција, удружења повртара, ратара и жена из села, КУД „Веселија” са пет узрасних група и више од стотину чланова уз редовне пробе фолклора, Омладинска организација и црквени хор и групе за рекреацију, неће се више гурати у омањој сали тик поред зграде која зврји празна са спратом за нову сеоску библиотеку, рачунарску секцију и са добро технички опремљеном извођачком салом већом од стотину квадратних метара.