среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:29

Нафтна мрља у Мексичком заливу прети новом еколошком катастрофом

среда, 24.10.2018. у 11:33
(Фото Бета/АП)

ВАШИНГТОН - Нафтна мрља која се тихо шири у Мексички залив, откако је ураган Ивана пре 14 година погодио платформу у том подручју, на ивици је да створи највећу еколошку катастрофу у историји Америке, пише „Вашингтон пост”.

На 19 километара од обале Луизијане налази се место са којег се од 2004. године у море баца 300-700 барела нафте сваког дана, откако је платформа у власништву компаније „Тејлор енерџи” потонула у клизишту насталом услед урагана Ивана.

Многе бушотине на тој платформи нису од тада затворене, а званичници упозоравају да би мрља могла током века да настави да се шири, преноси Танјуг.

Узевши у обзир да никакве поправке нису у плану, ова мрља прети да баци у сенку еколошку катастрофу „Дипвотер хорајзон”, насталу услед изливања нафте у Мексичком заливу 2010. године и постане највећа еколошка катастрофа у САД.

Истовремено са овим дешавањем, наводи се, администрација америчког председника Доналда Трампа предлаже досад највећу експанзију зајмова за нафтну и гасну индустрију, са потенцијалом да се отвори скоро читава континентална плоча за бушење у мору.

То подразумева Атлантску обалу, где није било бушења више од пола века и где има двоструко више урагана него у Мексичком заливу, наводи лист.

Овај план је уследио упркос страховима да је нафтна индустрија лоше регулисана и да планета треба да смањи фосилна горива због климатских промена и чињенице да 14 година након што је ураган оборио „Тејлорову” платформу, уништене бушотине испуштају толико нафте да су истраживачима требали респиратори током процене штете.

О „Тејлоровој” нафтној мрљи зна се врло мало ван Луизијане зато што компанија покушава да то држи у тајности, надајући се да ће на тај начин заштитити своју репутацију и информације о својим операцијама, било је наведено у тужби која је на крају приморала компанију да објави план чишћења.

Мрља је била скривена шест година пре него што су еколози наишли на њу и то док су надгледали последице несреће на платформи „Дипвотер хорајзон”, компаније „Бритиш петролеум”, неколико километара северно од локације „Тејлорове” мрље.

У данашњим околностима климатских промена и топлијих мора, олује су све чешће и интензивније, а почев од Иване из 2004, неколико урагана је до сада уништило или оштетило више од 150 платформи за само четири године.

У Луизијани се са платформи обалских нафтних танкова сваке године у море излије око 330.000 галона сирове нафте.

Мексички залив представља један од најбогатијих и најпродуктивнијих региона за нафту и гас у свету, а очекује се да ће ове године дати више од 600 милиона барела, што чини 20 одсто укупне америчке производње нафте, а владини аналитичари тврде да још се испод земље налази још 40 милијарди барела.

У водама код Луизијане има око 2.000 нафтних платформи, а скоро 2.000 других код обала њених суседа Тексаса и Мисисипија.

Четири године након несреће, Обалска стража која је вршила надзор над мрљом, обавестила је „Тејлор енерџи” да је мрља прерасла у „значајну претњу околини”, а компанија се договорила са властима да покрене фонд вредан 666 милиона долара да заустави ширење нафте.

Од тада је „Тејлор” предузео разне мере, али је нафта наставила да цури.

Скоро деценију након урушавања платформе, влада је оценила да је стварни ниво цурења нафте у Залив 1-55 барела дневно, док данас процене говоре да је у питању до 700 барела (један барел има 42 галона).

Упркос томе, америчка Национална агенција за океан и атмосферу још је у раним фазама процене ресурса подморског живота, на основу чега би могла да објасни последице „Тејлорове” мрље, а са издавањем биолошких последица нафтне мрље „Бритиш петролеума”, касни више од три године .

Четрнаест година након „Тејлора” и 10 након „Дипвотер хорајзона” америчка влада и даље није у потпуности упозаната са снагом последица нафтних мрља по подморски живот, у којем су, према наводима стручњака, највише угрожени велики сисари попут китова и делфина.


Коментари1
85486
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
Само бих да подсетим да је због тога у Мексичком заливу, Бритиш, Тотал а мислим и Ројал, да су платили неких 30-50 милијарди долара које су прописале као казну УСА. Наравно за овај Тејлор нико никад није чуо а заштићени као медведи који и дан данас трују. Има ли потребе нешто додатно писати о УСА.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља