среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:32

„Бјутифул Фата” и „литл Салко”

среда, 24.10.2018. у 13:22
(Фотодокументација „Политике”)

Тезу да су велика дела светске литературе непреведива у неку другу уметничку форму као што је телевизијска серија или филм, подржали су сви учесници трибине у оквиру програма Сајма књига о адаптацијама великих прозних дела за позориште и телевизију.

Боро Драшкић је казао да сваки медиј има своју унутрашњу структуру и све своди на то да прави редитељ препозна која дела може да покуша да адаптира.

Он казе даје адаптација можда груба реч која замењује режију, али реалност за сваког редитеља који се бави обрадом неког литералног дела јесте управо адаптација.

„Има различитих примера за добро урађен посао. Радио сам „Травничку хронику” и ниједан знак интерпункције нисам променио и сви су казали да је то Андрић. Са друге стране, код екранизације „Насиља” Александра Тишме променио сам све и убацио неке делове документарца који сам снимао на Гренланду. Тишма је погледао и казао да тај филм показује његово дело. Како било, увек је у питању адаптација”, казао је Драшкић, преноси Танјуг.

У оквиру програма Сајма књига одржана је трибина о адаптацијама великих прозних дела за позориште и телевизију, на којој су говорили сценариста и режисер Боро Драшкић, редитељ и уредник културно-уметничког програма РТС Небојша Брадић и писац и сценариста Вуле Журић, а модератор је био Мирољуб Стојановић

Брадић наводи да постоје екранизације Шекспирових дела које су изврсне.

„Неколико антологијских екранизација Шекспирових дела пренела су информацију о његовој генијалности великом броју људи. Чак и онима који никада нису читали Шекспира. То нас доводи у ситуацију да су адаптације великих литералних дела могуће. Наравно, поставља се питање колико смо ми обавезни према оригиналном садржају. Дешава се да сценаристи допишу текст за неку телевизијску драму или филм и онда нема сумње да је реч о адаптацији”, рекао је он.

Брадић је подсетио да је једна од најстаријих сачуваних драма, Есхилови „Персијанци”, заправо нису оригинално дело и да је ту битку која се проблематизује у делу већ описао неко други, као што и код Шекспировог дела стоје италијанске новеле.

„Нисам сигуран да нечије дело можемо да третирамо као оригинално. Реч је о преузимању идеје и садржаја који адаптирамо за другу епоху и дуге медије. Имамо сјајан филм 'Име руже' настао по делу Умберта Ека. Ових дана се креће у снимање серије 'Име руже' по делу великог мајстора и сигуран сам да ћемо ту открити нове слојеве књижевног дела”, казао је Брадић.

Он је напоменуо да су постојали и данас постоје писци који су одбијали адаптацију својих дела.

„Холивудски продуценти су преговарали са Ивом Андрићем око претварања у филм његовог дела 'На Дрини ћуприја'. Ти продуценти су имали озбиљне уговоре, гаранције за настајање холивудског филма. Озбиљан новац је такође био у целој причи, али Андрић је то одбио. Наш нобеловац је казао да не може да замисли да се ликови из његове књиге зову 'Бјутифул Фата' и 'Литл Салко'...”, казао је Брадић.

Журић напомиње да су адаптације књижевних дела заправо нова уметничка дела.

„Реч је пре свега о новим креативним читањима тих текстова. Мислим да су разговори о томе шта је боље, књига или филм, заправо аматерски, јер су то засебна, различита уметничка дела. Важно је да те адаптације и нова читања успеју као уметничка дела. Ту је реч онда о легитимном уметничком процесу. Само ме јако нервира када редитељи или сценаристи имају потребу да поједноставе дело јер не цене довољно капацитет публике којој се обраћају. Неко дело бива пребачено у данашње време да би гледаоци лакше схватили. То је тотално несхватљив поступак”, казао је Журић


Коментари9
52092
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Da li je ikoji pisac iz Srpske diaspore u kojoj zivi 51% Srba bio predstavljen na Beogradskom sajmu knjiga .
pjer
"Брадић је подсетио да је једна од најстаријих сачуваних драма, Есхилови „Персијанци”, заправо нису оригинално дело и да је ту битку која се проблематизује у делу већ описао неко други.." O čemu govori ovaj čovek? Eshilova drama "Persijanci" prikazana je 472 god. pre naše ere, i od svih drugih drama razlikuje se ne samo po sklopu i gradivu, nego i po tome što nije uzeta sa sofre Homerove, nego iz helenske nacionalne istorije. No, umetniku Eshilu za ovu dramu nisu bili potrebni nikakvi izvori, jer mu je glavni izvor bilo samo njegovo učešće u boju... Tako o Eshilovim "Perzijancima" govori Miloš Đurić.
Neko
Nije Andric dobio Nobela sto je komisija knjigu citala u originalu nego prevod tako da sama ta nagrada pobija njegovo shvatanje.
Ljilja K.
Kao student anglistike često sam imala dileme o neprevodivosti. Andrić je bio jedan od onih na tapetu. Sreća da smo imali divne profesore sa kojima smo mogli da vodimo i takve razgovore. I tako nam profesorka jednog dana donese odlomke iz prevoda "Na Drini ćuprija" na osnovu kojeg je dodeljena Nobelova nagrada. Bila sam zadivljena. Kako su rešeni turcizmi, kako je rešena atmosfera, kako rečenica. Što bi rekla ona reklama: Znači, MOŽE. Ali, naravno, to zavisi od medija za koji se radi i od toga šta zovete prevodom a šta adaptacijom. Što se Šekspira tiče, sasvim je u redu da postoje sve postavke koje postoje. Britanci su zaslužni što se čuva tradicionalana linija i Šekspir u tradicionalnom smislu, način izgovora i dramaturgija. S druge strane, i oni sami rade brojne adaptacije i prilagodjavanja za pozorište i za film. Najnovije što meni pada na pamet je knjiga "Orahova ljuska". Koristeći samo motiv ubistva supruga iz Hamleta, Ian Mekjuan priča priču o nama, a Hamlet mu je nerodjena beba.
posmatrač
"Ime ruže" je već pretvoreno u odličan film, samo to Bradić ne zna.
артиљерац
Па,Брадић је и рекао да постоји филм,а да се спрема серија.
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља