петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 24.10.2018. у 20:00 Марина Вулићевић
63. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ

Хумором против страха

Латиноамериканци су због тога слични људима из источне Европе, све прихватамо са духовите стране да би нам било лакше, каже перуански писац Сантјаго Ронкаљоло
Сантјаго Ронкаљоло: Хтео сам да напишем причу о земљи у којој су сви серијске убице (ФОТО Анђелко Васиљевић)

Истраживање различитих облика страха у основи је литерарног поступка перуанског писца Сантјага Ронкаљола (1975), госта 63. Међународног сајма књига у Београду. Ронкаљоло је објавио детективске романе „Максимална казна” и „Црвени април” – који је код нас објавила „Лагуна”, а за који је добио награде „Алфагуара” и „Independent Prize of Foreign Fiction”, затим, психолошки трилер „Тако близу живота” и црнохуморне комедије „Оскар и жене и „Стид” (код нас у издању Агоре). Роман „Стид” има и своју филмску верзију. Његов последњи роман, који још увек није преведен код нас, зове се „Ноћ чиода”. Као новинар, аутор је трилогије о стварним догађајима у хиспанском 20. веку: „Четврти мач”, „Уругвајски љубавник” и „Мемоари једне даме”, која се сматра „последњом цензурисаном књигом у Латинској Америци”. О овој забрани, међутим, у разговору са Сањом Милић, уредницом сајамског програма, аутор је одбио да говори уз тајанствени осмех.

У роману „Црвени април”  призвао је своја сећања на одрастање у турбулентном периоду, у главном граду Перуа – Лими, а овом приликом навео је животне ситуације које су у њему изазивале страх:

– Одрастајући у Лими још као дечак био сам суочен са насиљем. Били смо окружени маоистичким терористима побуњеничке организације Сандеро луминосо који су отимали и убијали невине цивиле. Око 70.000 људи тада је страдало. Када сам завршио студије одлучио сам да се прикључим једној организацији за људска права, али сам убрзо увидео да ни они нису подржавали мирна решења и да су такође били насилни на свој начин. Пошто сам схватио да су обе стране сличне, запитао сам се ко је ту у ствари ко. Тако сам одлучио да напишем роман „Црвени април”, причу о човеку који ради за такозване „добре момке”, а онда открива да ни сам не зна ко је добар, а ко лош. Да би иронија била већа, све се то дешава у току свете Ускршње недеље. У ствари, хтео сам да напишем причу о земљи у којој су сви серијске убице – објаснио је Ронкаљоло.

Писац кога називају новим Габријелом Гарсијом Маркесом у овом разговору открио је да је, у животно тешким околностима, често као дете остајао код куће и сам читао књиге овог великог писца, али да је гледао и Хичкокове филмове и документарце посвећене нобеловцима.

– Висока и популарна култура тако су за мене биле изједначене. Пошто сам и у животу имао узбуђења слична трилерима, схватио сам да овај жанр има за мене већу важност од магијског реализма – запазио је аутор.

У трагикомичном роману „Стид” Ронкаљоло прати страхове три генерације једне породице где су све стрепње и бекства од живота, почев од оца до најмлађег детета, засновани на недостатку љубави и комуникације. Оно што чуди, и у исти мах хуморно приземљује збивања, јесте тачка гледишта породичног мачора који се бори са нагоном за парење. Пошто је Сантјаго Ронкаљоло житељ и Шпаније, где су мачке углавном стерилисане, он се, како каже, поиграо овом ситуацијом мачка странца који се не сналази у овој ситуацији.

– Хумор је заштита од страха нас рођених седамдесетих година који смо имали трауматично детињство. Латиноамериканци су због тога слични људима из источне Европе, све прихватамо са духовите стране да би нам било лакше – додаје Ронкаљоло уз опаску да читаоци Латинске Америке тачно схватају његову духовитост, приватне референце и алузије, док га Шпанци узимају нешто озбиљније.

Своју склоност да вешто посматра детаље објашњава својом природом емигранта који тежи да се брзо уклопи у неку средину у случају да ће ускоро ту морати да живи. Пошто није први пут у Србији већ је научио наше уобичајене речи као што су „сарма” или „добро пиво”, а што је, наравно, наишло да одобравање сајамске публике...

Ронкаљоло је писао и сценарија за латиноамеричке сапунице због којих су, како је хуморно приметио, све девојке са села некада желеле да изгледају као једна од њихових јунакиња – Перуанка, плавуша од два метра, са колумбијским акцентом. Сада истражује друге облике изражавања као што је писање радио-романа и сценарија за све занимљивије телевизијске серије. У његовом фокусу и даље су узбудљиве приче које он сматра насушном потребом сваког човека и народа.

Коментари0
e084b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља