среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:40

Радна група утире пут универзитету у Сремским Карловцима

Тим у којем седе представници министарстава просвете, културе и трговине има задатак да напише нацрт закона о академском центру у вароши која је синоним културноисторијског наслеђа Србије
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсреда, 24.10.2018. у 17:34
Карловци ће угостити и младе странце који овде желе да студирају (Фото А. Васиљевић)

Оно што је за Немце Хајделберг, за Французе Сорбона, зa Мађарe Печуј, то би за Србију могли да буду Сремски Карловци, најавио је пре око пола године за „Политику” министар просвете Младен Шарчевић. Шарчевићеве најаве ових дана је подржала и Влада Србије тиме што је на последњој седници дала „зелено светло” иницијативи Министарства просвете да Сремски Карловци постану српски академски центар са најбољим студијским програмима свих факултета у земљи. На седници је, кажу у министарству, одлучено да се формира радна група за израду нацрта закона о Сремским Карловцима, који су средиште културно-историјског наслеђа Србије. Подршку овом пројекту дао је и председник Србије Александар Вучић, а раније и премијерка Ана Брнабић.

У радној групи седе представници три министарства – просвете, културе и трговине – и задатак ће им бити да одаберу најбоље студијске програме у земљи за нови универзитет у Србији. Варош надомак Новог Сада добиће и свој студентски кампус и постаће прави универзитетски град, првенствено намењен странцима који желе да студирају у Србији, али и нашим грађанима који одаберу студије на енглеском језику.

Министар Шарчевић каже да је првобитни план да се студентски кварт изгради на отприлике 10.000 метара квадратних, а светски углед стицао би богатом понудом студијских програма на страним језицима, уз предаваче из земље и иностранства.

– Овај универзитет требало би да буде бисер српског образовања, самим тим и културе. Многе зграде у Сремским Карловцима, значајне у историјском смислу, у власништву су Српске православне цркве (СПЦ). Постоји начин да се за универзитетско насеље, уз претходне адаптације под окриљем Завода за заштиту споменика културе, ослободи 10.000 квадрата простора. О томе сам разговарао са владиком сремским Василијем. Друга опција је да се објекти који су некада били школске зграде откупе од приватних власника или пренамене. Поред факултета, потребно је изградити и студентски кампус – објаснио је Шарчевић.

Сем са владиком Василијем, о овом пројекту Шарчевић је разговарао и са Ненадом Миленковићем, председником општине Сремски Карловци, Михаљом Њилашем, покрајинским секретаром за образовање, и Зораном Милошевићем, покрајинским секретаром за високо образовање и научноистраживачку делатност. Министар је недавно за наш лист потврдио да је идеју благословио и патријарх Иринеј, а у Министарству просвете истичу да ће се и СПЦ укључити у пројекат јер ће део универзитетског програма бити посвећен православљу.

Владика сремски Василије за „Политику” је рекао да ови планови нису од јуче и да сви Карловчани очекују од државе, али и од цркве, да од њиховог места створе благоугодан универзитетски градић, који би он најпре упоредио са енглеским Оксфордом. Према његовим речима, Сремски Карловци су „богомдано место за то” јер се у њима догодило „много историјских збитија”, од проглашења Карловачке митрополије 1713. године и Српске Војводине 1848, до уједињења СПЦ-а и успостављања Српске патријаршије 1920.


Коментари12
e9c68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radmila Mišić
Ideja je stara bar 60 godina, to znam jer su moji roditelji bili profesori u Karlovačkoj gimnaziji ali su se drugovi iz SK potrudili da bude neostvariva. Sremski Karlovci su divno očuvana barokna celina koja zaslužuje da bude kulturni centar sa univerzitetom i letnjim pozorišnim festivalom na otvorenom ili u ambijentima karlovačkih zdanja. Svaka čast ministru što je oživeo ovu ideju a komisiji želim uspešan i efikasan rad. Karlovci treba da dobiju status koji zaslužuju i treba da se njima ponosimo.
Jovan
Heidelberg se u Nemackoj ne smatra elitnim univerzitetom poput Oxforda.
Jovan Milanovic
Mozda, samo sto su navedeni univerziteti stari preko 600 godina.
Ljilja
Dragi Zorane Stokicu lepo ste poceli svoj komentar a onda ste razvili tezu na porgresnim cinjenicama. Nismo se mi zbog nacionalizma odvojili od Evrope, vec nas ta Evropa prezire kao sto nas eje prezirala i u doba Austro-Ugarske monarhije. Ako ste citali "Ephemeris" tj. biografiju naseg pokojnog akademika Dejana Medakovica mogli ste da osetite odnos taj negativni odnos Evrope i zapada prema svemu sto je srpsko, makar dolazio iz obrazovane i bogate porodice. Uzgred budi receno, istocnjacke kulture koje su starije od evropskih i nisu za podcenjivanje.
zoran stokic
Draga Ljiljana - Medaković nije vodič u budućnost (već u prošlost) ali zato, na primer, vodič u cilizovanu građansku budućnost može biti Mihajlo Pupin: "Sa pašnjaka do naučenjaka" (FROM IMMIGRANT TO INVENTOR, 1924. New York). Ps. Poverenje imam samo u one naše ljude iza kojih stoje: rezultati rada i lični primer tj. oni koji i sami u svom privatnom životu žive onaj sistem vrednosti koji preporučuju drugima (našem narodu). Nažalos veći deo naše elite u svojim životima koristi jedan sistem vrdenosti a drugima (našem narodu) savetuju da žive po drugom sistemu vrednosti. Ako svet gledate samo naočarima "ratničke istorije" vi ste daltonista. Svet se mora posmatrati iz ugla "društvene istorije"!
Препоручујем 0
Branko P
Sve je ovo lepo -lepe zelje ali trebate za dekana da uzmete i to prvog Tomu Nikolica.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља