недеља, 13.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Око 200 злостављача у САД остало без посла захваљујући покрету „И ја”

среда, 24.10.2018. у 23:00
Холивудског продуцента Харвија Вајнстина за силовање и узнемиравање оптужило је више жена (Фото Бета/АП)

Покрет жена „И ја” (#MeToo) срушио је у САД 201 моћника – сексуалног злостављача, а скоро половина њихових замена су жене, пише лист „Њујорк тајмс” који је уз текст о томе објавио детаљан списак са појединостима тих случајева који се множе од скандала са продуцентом Харвијем Вајнстином. Многи сексуални злостављачи су били активни годинама, а онима које су узнемиравали изгледало је као да никада неће платити за то, али је тада дошао званичан извештај који је детаљно описао сексуалне нападе и узнемиравања Харвија Вајнстина, чему је уследио „његов пад из холивудских висина”, пише лист, а преноси Бета.

Годину дана касније, пошто је тај случај „променио токове моћи”, анализа „Њујорк тајмса” је показала да је од тада најмање још 200 истакнутих мушкараца изгубило посао због јавних оптужби о сексуалном узнемиравању, а неколико, укључујући Вајнстина, суочило се и с кривичним тужбама.

Најмање 920 жена је пријавило да их је неко од тих мушкараца сексуално злостављао. А скоро половину мушкараца који су зато смењени, наследиле су жене.

Донедавно, у години која је претходила скандалу Вајнстина, због јавних оптужби о сексуалном злостављању оставке је поднело или је било смењено мање од 30 људи високог профила.

„Никад раније нисмо видели овако нешто”, рекла је Џоан Вилијамс, професорка на Универзитету Хејстингс у Калифорнији, специјализована за родна питања. „Увек се сматрало да је ризично запошљавати жене, али се сада види да су мушкарци ризичнији као запослени”.

Сексуално узнемиравање на радном месту није нестало, јер ни федерални закон САД не штити велике групе жена, укључујући оне који раде самостално или у предузећима с мање од 15 запослених, а нова политика понашања на радном месту има мало ефекта без дубље промене друштвене културе.

Политичка борба за потврђивање именовања Брета Каваноа за судију Врховног суда је показала да се Американци не слажу о томе да ли би и како требало да одговарају људи оптужени за сексуално узнемиравање, и шта би требало да буде стандардни доказ у том случају.

Али, анализа „Њујорк тајмса” показује да покрет „И ја” и даље тресе структуре моћи у највидљивијим секторима друштва.

Лист је прикупио случајеве истакнутих људи који су изгубили важна места, крупне лидерске позиције или главне уговоре, о чему су писали медији.

Четрдесет три одсто њихових замена су жене. Од тога, једна трећина је у медијима, једна четвртина у власти, а једна петина у забави и уметности.

Тако је, између осталог, и Робин Рајт заменио Кевина Спејсија као главног глумца „Куће од карата”.

Жене добијају власт у организацијама које су биле погођене сексуалним узнемиравањем, што може имати далекосежне последице, пише лист.

Ипак, постављање жена на важна места не гарантује промену. Жене су такође малтретирале, а и „покривале” да је неко узнемираван. Неке жене се суочавају са „склиским тереном” јер су на руководећа места постављене у време кризе, када је већа шанса за неуспех. И док је удео жена које су дошле на власт после пада Вајнстина значајан, оне су и даље недовољно заступљене у врховима америчких институција.

Истраживања су у више наврата показала да жене, уопштено говорећи, стварају радно окружење с више поштовања, где је мања вероватноћа да ће бити узнемиравања и где је женама пријатније.

Жене-лидери имају тенденцију да запошљавају и промовишу више жена да их плаћају равноправније и да тим путем компаније постану профитабилније.

Жене доносе животна искуства и другачије перспективе при доношењу одлука, а то може помоћи у пословању, јер у „обичном животу” жене доносе огромну већину одлука о куповини, набраја „Њујорк тајмс”.

У државној власти се показало да су жене кооперативније, и у стању су да прекораче страначке ровове, подстичу политику подршке и женама, и деци и социјалној заштити.

Тако је и у парламенту САД, Конгресу, чак и у високо поларизованом горњем дому, Сенату, где су жене склоније да буду необично колегијалне, преко партијских линија, те се тако 23 сенаторке редовно, једном месечно се састају на вечерама.

Међутим, жене које су се уздигле на лествици хијерархије, мало шта могу да промене – и даље раде у систему којим доминира мушкарац.

Више од 10 одсто мушкараца палих на сексуалном узнемиравању је покушало да се врати на положај, или су изразили жељу за то, а многи од њих ни после смењивања или оставке заправо нису изгубили финансијску моћ.

Када се људи оптужени за сексуално узнемиравање врате на власт некажњени, као и они који због тога нису смењени, нити кажњени, бар не финансијски, а тих је случајева такође много, то смањује могућност „пост-Вајнстиновског” друштвеног покрета да промени начин на који се моћ и власт остварују у америчком друштву.

Ти некажњени нису доживели трауму коју су преживеле жене на мети сексуалног узнемиравања, рекла је Тарана Берк, оснивачица покрета „И ја”, која од 2006. године подржава жртве сексуалног узнемиравања и насиља, што је пре тачно годину дана, тада као „#МеТоо”, добило подршку милиона, јер су жене масовно проговориле о узнемиравању и насиљу на послу.

А чак и међу кажњеним мушкарцима је врло мало оних који су показали да су свесни одговорности за своје поступке или су се бар приватно извинили онима којима су повредили, рекла је Берк.

Док се то не буде десило, кажу жене, њих има више него довољно квалификованих и спремних да преузму своја места на власти.


Коментари5
e4190
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vasic
Stvarno je dosta tog feminizma a i njegove zloupotrebe. Aman.
Sasa Trajkovic
Rasizam je bio veliki problem SAD a tada su " OBOJENI " bili meta i žtrve sistema danas su to MUŠKARCI bez obzira da li su beli, žuti ili crveni... dovoljno je samo da su muškarci šta ćete moda je moda kad će te pomodarski to primeniti u Srbiji gde je sve sa zapada IN?
Vladislav Marjanovic
Dobra, mada problematicna inicijativa jer moze lako da se zloupotrebi u politicke svrhe. Sta vise, ona se usredsredjuje na produbljivanje jaza medju polovima pri cemu se njegov muski deo sistematski prikazuje u negativnom svetlu. S obzirom da se ne radi samo o pojedinim flagrantnim slucajevima vec o sistematskoj kampanji na nacin koji je nekad vodjen u Kini Mao Ce Tunga, postavlja se pitanje da li se to zaista cini da bi se ispravila nepravda iz cesto daleke proslosti ili da bi se i dalje destabilizovalo drustvo sejanjem nepoverenja u odnosima medju ljudskim grupama pa i stvorio presedan koji bi mogao da posluzi za svrgavanje politickih protivnika s vlasti, ukljucujuci one najvise, da bi bili zamenjeni "nasim kurvinim sinovima" (odn. cerkama). Nije li malo cudno da je kampanja "I ja" pokrenuta u vreme kada je, u SAD, Tramp na vlasti? Seksualno uznemiravanje jeste prestup. Ali sta su onda mobbing, sikaniranje, pretnje i vredjanja ljudskog dostojanstva na poslu? Gde je tu "Me too"?
Бројеви
Без посла остало: 200. Време протекло од догађаја за које се оптужују: од неколико година до неколико десетина година. Материјалних доказа: 0 (словима: нула).
lukav plan
Kakva feministička zavera..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља