Антологијска едиција „Први светски рат у српској књижевности”, издавачки подухват који је „Службени гласник” реализовао у сарадњи са Министарством културе и информисања и Покрајинском владом Војводине, представљена је јуче на Сајму књига, преноси Танјуг.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао је да је Први светски рат један од оних тектонских догађаја у историји који остављају дубоке ожиљке на идентитету и снази једног народа и приметио да је питање да ли се српски народ опоравио од последица Великог рата.
Он је констатовао да се део инспирације коју је култура пронашла у догађајима из Првог светског рата сада налази пред читаоцима и да поменута едиција представља „пресек трагова и последица које је Велики рат оставио у нашој култури”.
Премијер покрајинске владе Игор Мировић скренуо је пажњу да се међу ауторима књига које су уврштене у едицију налазе савременици Великог рата, али и они који су после 1945. били скрајнути и нису могли да дођу до читалаца.
Према његовим речима, овом едицијом се заправо прави равнотежа између аутора који су стварали у међуратном периоду и оних који су писали после Другог светског рата. Мировић је навео да је едиција и саставни део обележавања 100 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији.
За извршног директора Сектора за издавање књига „Службеног гласника” Петра Арбутину „Први светски рат у српској књижевности” је библиотека која пружа свеобухватан поглед, са низом прича које рат „дефинишу у разним нетипичним појавним облицима”.
Едиција обухвата 15 књига у 10 томова, а на 6.828 страница налазе се романи, приповетке, поезија, драме, сећања и сведочанства 35 писаца, дела настајала од 1915. до 2018. године. На корицама се налазе репродукције слика Надежде Петровић, Косте Миличевића, Михаила Миловановића, Малише Глишића, Николе Џанге, Пашка Вучетића, Васе Поморишца, Петра Добровића и других.
На едицији је радило пет чланова Редакционог одбора – Јелена Триван, Драган Хамовић, Петар Пијановић, Петар Арбутина и Александар Гаталица и укупно 11 приређивача. Уредник едиције Александар Гаталица, чији је роман „Велики рат” последњи том едиције, изнео је занимљив податак да је едиција тешка 9,5 килограма и да су се у њој нашли људи који осликавају читав бурни 20. век.
„Тако се међу писцима налази један председник Савезне Републике Југославије, који је био и партизан (Добрица Ћосић), један ректор Београдског универзитета (Стеван Јаковљевић), један четник и писац првих закона четничког покрета (Драгиша Васић), један писац Недићевог Новог времена и бегунац после Другог светског рата (Станислав Краков)”, навео је Гаталица.
Ту су, додаје, и „политички емигранти који су одбили да се врате у Југославију (Растко Петровић и Милош Црњански, који је био и војник аустроугарске војске), те међуратни писци који су се уклопили у титоистички режим (Станислав Винавер и Иво Андрић)”.
Вукосављевић и Мировић су рекли да ће пронаћи механизме да едицију „Први светски рат у српској књижевности” добију све библиотеке, као и да цене у књижарама буду приступачне како би се објављене књиге нашле у што већем броју домова.
