недеља, 09.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:22

У ЕУ све више извозимо готове производе

Аутор: Маријана Авакумовићчетвртак, 25.10.2018. у 12:29
Марко Чадеж (Фото Танјуг)

Главна тржишта на која одлазе српски производи су земље Европске уније, потом у ЦЕФТА регион, а на трећем месту је Руска Федерација. Осим највећим трговинским партнерима, Србија своју робу продаје на свим континентима, а укупна робна размена са светом порасла је у првих осам месеци ове године 11 одсто и достигла 24,88 милијарди евра. Наши привредници су извезли робу  вредну 10,73 милијарде евра, што је 8,5 одсто више него у истом периоду 2017. Oсим што расте вредност извоза, Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, указује да се повећава број извозника, шири се листа извозних производа, наше компаније освајају нова тржишта и најбитније, побољшава се структура извоза.

– У свет пласирамо све више финалних производа и робе вишег степена прераде, чему су умногоме допринеле и стране инвестиције, углавном усмерене у прерађивачку индустрију – оцењује Чадеж за „Политику”.

Од почетка 2013. закључно са 2017. највише страних директних инвестиција, објашњава, пласирано је у производњу, и то управо у ауто, прехрамбену, хемијску и индустрију гуме и пластике, у секторе који имају или највеће учешће у извозу индустријских производа или бележе највећи раст извоза или имају највећи напредак у степену финализације производа.

Примера ради, учешће индустријских производа у извозу на немачко тржиште, одакле нам је последњих година дошло највише инвестиција у прерађивачку индустрију, данас је, каже Чадеж, 89 одсто, од чега су половина машине и транспортни уређаји.

У прилог овим тврдњама иду и подаци да је само у овој години, за осам месеци на листи извозника било 170 компанија више и да је роба из Србије продавана на 12 тржишта више него у истом периоду прошле године.

Председник Привредне коморе Србије каже да је за одрживи раст српске економије важно што вредност робе, коју пласирамо на инострана тржишта, из године у годину расте, што је наш робни извозни учинак на светском тржишту у протеклих пет година повећан 72 одсто (са 8,7 милијарди евра у 2012, на 15 милијарди евра  у 2017), а у земље ЕУ 94 одсто (извоз Србије у ЕУ 2017. износио је 9,9 милијарди евра, док је 2012. био 5,1 милијарду евра). Значајно је такође што је дефицит у робној размени са светом смањен 26 одсто, а са економијама ЕУ више од трећине, тачније 38 процената.

Посебан квалитет нашој трговини са светом, према мишљењу председника ПКС, даје растући приход од продаје услуга на светским тржиштима и повећање суфицита, који остварујемо у размени услуга са светом, чему све више доприноси ИКТ сектор. Само у овој години регистровани извоз компјутерских услуга, који у извозу ИКТ сектора учествује са више од 80 одсто, повећан је 35 одсто, па је реално, процењује, да ће до краја године бити око милијарду евра.

Иначе, укупна размена услуга Србије са светом у 2012. била је 6,1 милијарду, а у 2017 – 9,5 милијарди евра. Извоз услуга у односу на остварени у 2012, у наредних пет година, закључно са 2017, повећан је 69 одсто и то са 3,1 милијарде динара на 5,2 милијарде евра, уз скок суфицита чак девет пута – са 111 милиона евра на 949 милиона евра.

Раст извоза и робе и услуга, према Чадежовим речима, допринео је повећању отворености домаће економије, која се мери односом укупне спољнотрговинске размене према бруто домаћем производу.

– Отвореност наше привреде расте од 2015. када је, збирно, вредност увоза и извоза и робе и услуга први пут премашила бруто домаћи производ. Прошле године наша укупна размена са светом износила је око 44 милијарде евра и била је 12,2 одсто већа од оствареног БДП-а – указује Чадеж.


Коментари5
46439
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
Sta je statistika. To je tacan zbir netacnih podataka. Ajde Vi Gospodine Cadez da nama lepo objasnite sta je to sto Srbija proizvodi i izvozi a da je proizvedeno u Srbiji i da je vlasnik firme Srbin. Samo to mozes racunati izvozom jer sutra bilo sta da se desi stranci odose a ovaj nesrecni Srbin ostaje. Lepo je to sto Vi tudje svojatate ali tudje je ipak tudje a svoje je ipak svoje. Uvek je tako bilo i ostace tako. Sto ce reci da sve sto je proizvedeno u Srbiji a vlasnik firme je Srbin i ostaje u Srbiji a sve sto je proizvedeno u Srbiji a vlasnik je stranac sve sem plate radnika odlazi iz Srbije. A kada sve to svedete na brojcane cifre onda je to nesto jako malo gotovo beznacajno u iole ozbiljnijim zemljama to je na nivou statisticke greske.
Beogradjanin Schwabenländle
Да ли Ви то озбиљно тврдите да Србија извози машине и транспортне уређаје за Немачку ? Невероватно!
Muradim Rebronja
Ona apsurdna ideja da Sandžaklije izvoze u Tursku tone mesa i zamrznutih mantija (burek sa mesom na zalogaje) je doveo do poskupljenja junećeg mesa na tržištu Srbije a od mantija nema ništa. To je kao kada biste pokušali da prodate Eskimima frižidere i/ili zamrzivače. Turistička privreda Srbije i celog zapadnog Balkana ima potrebu i za junećim mesom i za zamrznutim mantijama. Klanična industrija da proizvodi vakuum upakovane pasterizovane porcijaše junećeg, jagnjećeg i pilećeg mesa. A šta onda šefovi hotelskih kuhinja rade od svih tih polugotovih sirovina, to ćete, ako Bog da, imati prilike da vidite a bogme i probate. Kad ako ne sad?
Jordan
Privredna komora Srbije i njene filijale u gradovima su izmišljene političke institucije, koje služe za uhlebljenje političkih (i nestručnih ) kadrova. Moraju se ukinuti odmah. Slična je situacija i sa NBS, koja enormno skupo košta nas građane. Mnogo je razvijenih zemalja u svetu koje ne poznaju instituciji Narodne banke.
slavko
Šta če nam propala EU? Okrenimo se budučnosti na istoku. Izvozimo proizvode u Kinu!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља