среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53

Држава ангажовала око хиљаду младих истраживача

После осам година паузе државни научни редови у марту су обогаћени са више од 820 младих студената докторских студија и 20 научника из иностранства, а ових дана Министарство просвете објављује позив за још сто академаца који желе да се баве науком
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићчетвртак, 25.10.2018. у 13:37
У Институту за физику научни радници одавно имају одличне услове за рад (Фото Институт за физику)

Уз више од 820 младих научника које је Министарство просвете од марта прикључило српским научноистраживачима, наредних дана објавиће позив за укључивање још 100 талентованих истраживача којима ће попунити ове елитне редове српске науке. Како истиче проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, пријем нових талентованих истраживача организован је после осам година паузе и њихов рад ће у наредном периоду финансирати држава. Овим позивом, каже он, Влада Републике Србије и ресорно министарство показују да за најбоље младе истраживаче има места у нашој научној заједници, да желе да их подстакну да остану у земљи и овде постижу запажене резултате.

Овим ће бити остварене и најаве министра просвете Младена Шарчевића да ће после готово деценијске паузе домаће научне редове проширити за око 1.000 талентованих академаца на докторским студијама. Поповић подсећа да и за наше научнике који су докторирали на иностраним универзитетима увек има места у српској научној заједници.

– За њих је позив стално отворен, потребно је само да имају нострификовану диплому. У последњих неколико месеци укључили смо и 20 младих научника из иностранства у текући пројектни циклус, који, у зависности од пројекта, може трајати од годину до четири године. У иностранству има наших људи који желе да се врате и раде у земљи, али нису баш бројни и због тога им морамо обезбедити могућност да у Србији њихов рад буде финансиран из буџета – објашњава Поповић и додаје да позив важи за учешће у научноистраживачким пројектима које реализују акредитоване приватне и државне институције, институти и факултети.

Због сложене процедуре избора у звање истраживача процес укључивања појединаца из мартовског конкурса и даље је у току, али подстрек да остану и раде у земљи донеће им ускоро нови начини финансирања и организације научне делатности. Владимир Поповић најављује да ће то омогућити усвајањем два закона.

– Радна група Министарства просвете припремила је закон о фонду за науку, који ће се у новембру наћи у Народној скупштини. То је нешто што Србија досад није имала, а постоји у свим развијеним земљама. Одмах по усвајању закона биће формиран фонд за науку, који је у надлежности министарства, али је независно правно лице. Он ће убудуће редовно расписивати позиве за пријем младих истраживача и наредни очекујемо средином идуће године. Тренутно имамо око 12.000 научника које финансира држава, што је недовољно за земљу величине Србије. Словенија, на пример, има три и по пута мање становника, а 9.000 истраживача. Један од циљева је и да се кроз Фонд за науку повежемо са нашим истраживачима који раде у дијаспори и отворимо законске могућности да ти одлични стручњаци учествују у пројектима у Србији – објашњава Поповић и додаје да је у завршној фази припрема нацрта закона о науци и истраживањима, кровног правног акта у овој области, и да ће јавна расправа бити организована средином новембра.

Овогодишњи позиви за студенте докторских академских студија да учествују у научноистраживачким пројектима у текућем циклусу истраживања садрже и два додатна критеријума – да имају највише 30 година и укупну просечну оцену девет са претходних нивоа студирања. Поповић то објашњава тежњом ка „изврсности”, односно жељом Министарства просвете да домаће редове научника обогати најбољим младим истраживачима.

Научницима коначно редовне буџетске плате

Нови закони у првим месецима 2019. године донеће и нови начин финансирања српских научника, најављује за „Политику” Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете. Од наредне године биће уведено институционално финансирање научника, што значи да ће наши највећи умови који раде на институтима, у институцијама и на факултетима коначно добити редовне плате из буџета.

– Досадашњи принцип био је да научници имају сигурну плату док раде на неком пројекту, а онда стрепе да ли ће им и наредни бити одобрен како би и даље имали редовна примања. У западним земљама тај принцип важи само за младе научнике. Код нас се односио на све истраживаче, а сада ће бити укинут за све, јер сматрамо да би било превише оштро да то правило остане на снази за младе. Желимо да их подстакнемо да остану у земљи и зато га укидамо – објаснио је Поповић.


Коментари7
dfbfa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bivsa stipendistkinja
A sta je sa stipendistima-doktorantima? Gospodine Popovicu, da li znate gde su najbolji studenti koje je stipendiralo vase ministarstvo? Nije poenta u konstantnom dovodjenju novih istrazivaca na projekte vec kako da najbolje medju njima sacuvate. Bila sam stipendistkinja 3 godine i radila za 32000 dinara bez zdravstvenog i socijalnog osiguranja. Bila sam prva na rang listi stipendista. Vec posle prve godine stipendiranja sefovi projekata pocinju da zaposljavaju decu na projektu sa prosecnim ocenama oko 7. Njima je plata tada bila 56000 i bili su osigurani od pocetka. Da li mislite tako da zadrzite/vratite najbolje? Kladim se da vi nemate ni statistiku koliko stipendista je ostalo na fakultetu, koliko je otislo iz zemlje, a koliko je napustilo studije zbog ocajnih uslova. Da li znate da se sa produzavanjem projektnog ciklusa od 2011. do danas samo zadrzavaju paraziti, a da... mnogi su sada vec postali docenti. Vi na ovakav nacin zadrzavate najgore! Ja se necu vratiti!
iz Niš
Ko im bre dade bure sus pivo, ce da se ponapijaju namesto da prave izumi!
Bane Vanga
Nauka u Srbiji je odavno mrtva. Ovo je, kao i obicno prazna prica! Da bi se vratio doktor nauka iz inostranstva, potrebno je "samo" nostrifikacija diplome, koja se ceka po par godina:). I beskonacno preganjanje sa nervoznim, bahatim salterusama (znam, bio sam). A onda, oni koji to prodju, mogu da se "ukljuce" u rad projekta, ne da ga vode, a? Malo sutra ce vam se neko vratiti na te uslove (sto vam je i cilj izgleda).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља