петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.10.2018. у 17:49 Ј.Ј.К.

Нафтна мрља у Мексичком заливу прети новом еколошком катастрофом

Истовремено с овим дешавањем Трампова администрација предлаже досад највећу експанзију зајмова за нафтну и гасну индустрију, са потенцијалом да се отвори скоро читава континентална плоча за бушење у мору
Изливање нафте у Мексичком заливу 2010 године са нафтне платформе "Бритиш петролеума" (Фото АП)

Вашингтон – Нафтна мрља која се полако, али сигурно шири у Мексички залив, откако је ураган „Ивана” пре 14 година погодио платформу у том подручју, на ивици је да створи највећу еколошку катастрофу у историји Америке, пише „Вашингтон пост”, а преноси Танјуг.

На 19 километара од обале Луизијане налази се место са којег се од 2004. године у море баца 300–700 барела нафте сваког дана, откако је платформа у власништву компаније „Тејлор енерџи” потонула у клизишту насталом услед урагана „Ивана”.

Многе бушотине на тој платформи нису од тада затворене, а званичници упозоравају да би мрља могла током века да настави да се шири.

Узевши у обзир да никакве поправке нису у плану, ова мрља прети да баци у сенку еколошку катастрофу „Дипвотер хорајзон”, насталу услед изливања нафте у Мексичком заливу 2010. године и постане највећа еколошка катастрофа у САД.

Истовремено са овим дешавањем, наводи се, администрација америчког председника Доналда Трампа предлаже досад највећу експанзију зајмова за нафтну и гасну индустрију, са потенцијалом да се отвори скоро читава континентална плоча за бушење у мору.

То подразумева Атлантску обалу, где није било бушења више од пола века и где има двоструко више урагана него у Мексичком заливу, наводи лист.

Овај план је уследио упркос страховима да је нафтна индустрија лоше регулисана и да планета треба да смањи фосилна горива због климатских промена и чињенице да 14 година након што је ураган оборио „Тејлорову” платформу, уништене бушотине испуштају толико нафте да су истраживачима требали респиратори током процене штете.

О „Тејлоровој” нафтној мрљи зна се врло мало ван Луизијане зато што компанија покушава да то држи у тајности, надајући се да ће на тај начин заштитити своју репутацију и информације о својим операцијама, било је наведено у тужби која је на крају приморала компанију да објави план чишћења.

Мрља је била скривена шест година пре него што су еколози наишли на њу и то док су надгледали последице несреће на платформи „Дипвотер хорајзон”, компаније „Бритиш петролеум”, неколико километара северно од локације „Тејлорове” мрље.

У данашњим околностима климатских промена и топлијих мора, олује су све чешће и интензивније, а почев од „Иване” из 2004, неколико урагана је до сада уништило или оштетило више од 150 платформи за само четири године.

У Луизијани се са платформи обалских нафтних танкова сваке године у море излије око 330.000 галона сирове нафте.

Мексички залив представља један од најбогатијих и најпродуктивнијих региона за нафту и гас у свету, а очекује се да ће ове године дати више од 600 милиона барела, што чини 20 одсто укупне америчке производње нафте, а владини аналитичари тврде да још се испод земље налази још 40 милијарди барела.

У водама код Луизијане има око 2.000 нафтних платформи, а скоро 2.000 других код обала њених суседа Тексаса и Мисисипија.

 

Коментари3
81f11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бане
Хоће неко да их бомбардје због овога? Требало би.
Donko
A treba li neko da bombarduje Srbiju zbog hiljade divljih deponija i reke punih plastike, pogledaj najpre tvoje dvoriste pa onda sudi o komsijino.
Nostradamus
Pa ako priroda i nasa planeta zele dalje da zive zajedno sa nama, onda moraju da se prilgode nama, he, he, he. Naftna mrlja nije uopste vazna, vec su vazni oni bezvredni dolari.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља