уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:55

Камате минималне, али штедња и даље расте

Алтернатива су улагања у обвезнице, инвестиционе фондове, берзу. - Све то је још слабо заступљено, али и ризично
Аутор: Јована Рабреновићчетвртак, 25.10.2018. у 20:00
За многе је сеф најсигурније место за чување новца и драгоцености (Фото Д. Јевремовић)

Приближава се 31. октобар, традиционални дан штедње, а за уштеђени новац, или онај који грађани из разних разлога имају вишак, банке су и даље главна лука, упркос томе што су приноси на девизне депозите и даље ниски. На годину дана орочења камата је око 0,4 одсто, после плаћања пореза држави од 15 одсто. У случају да се неко одлучи да новац да банци на три године принос је 0,8 одсто.

Иако камате нису као пре штедња из године у годину расте и премашила је десет милијарди евра. Доминантна је у страним валутама, око 9,7 милијарди евра, док је она положена у динарима око 60 милијарди динара.

Из износа који је положен на штедњу јасно је да код грађана постоји потенцијал за улагања, али да они и даље остају верни банкама. Алтернативе су улагања у хартије од вредности, инвестиционе фондове, берзу, али све је то слабо заступљено услед незнања, неедукованости, плитког финансијског тржишта....

По степену ниског ризика са штедњом се може мерити само улагање у државне хартије од вредности. Међутим, већина грађана очигледно још није спремна да на овај начин уложи новац. Делом зато што о томе немају довољно знања, а делом и зато што им се чини превише компликовано. На пример, држава је крајем прошле године емитовала евро штедне обвезнице намењене грађанима као алтернативу штедњи у банкама. Резиме – држава је „одштампала” обвезнице у вредности 80 милиона евра, а грађани су купили „папире” вредне само 17,5 милиона евра.

Постоје и инвестициони фондови и то они од најмање ризичних готовинских фондова који улажу у депозите и државне краткорочне дужничке хартије, до фондова фокусираних на акције.

Ту је и берза која улагачима ипак даје какву такву дивиденду, али је, због ризика и зато што су многи изгубили паре кад је почела криза, многи власници капитала и даље заобилазе у широком луку.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз”, каже да је трговина акцијама на берзи ризичнији вид улагања од штедње у банци, али је и могућност зараде већа.

– Свако улагање подразумева одређени ниво ризика те потенцијалну зараду свакако треба сагледати у том светлу. Нико не би хтео да се бави приватним бизнисом, па ни трговином акцијама на берзи, ако би му се понудио принос од један или два процента годишње. Узимајући у обзир низак ниво референтне стопе Народне банке, приноси на штедњу и обвезнице су, у овом моменту, ниски. У таквим околностима, обично новац бежи у зону где су потенцијални приноси бољи попут акција, али се то код нас није десило јер је тржиште доста неразвијено, а грађани прилично неедуковани. С друге стране, свако треба да измери сопствени ниво склоности према ризику, па тек онда да похита ка другим алтернативама улагања у односу на најмање ризичне – објашњава Гујаничић.
За разлику од штедње у банкама, која је могућа на три или шест месеци, трговина на берзи спада у дугорочни вид улагања и зараде. Стручњаци саветују да би, свако ко жели да тргује акцијама, требало да определи новац, уштеђевину, која му неће бити потребна у наредних годину или две.
– Управљање овим инвестицијама на кратке стазе тешко може довести до успеха. Наравно, може се на берзи зарадити и на много краћи рок, на пример за дан, неколико дана и седмицу, али је то обично више плод срећних околности око тајминга него што може бити последица ваљане инвестиционе активности – каже Гујаничић.
Ако погледамо домаће тржиште акција оно је од почетка године, мерено индексом Белеx15 у минусу 2,7 одсто, а ако би се урачунале и дивиденде просечан инвеститор на Београдској берзи био би у благом плусу. Од појединачних акција најбољи принос је донео Аеродром „Никола Тесла”, који је од почетка године у плусу преко 12 процената.
У последње три године дивидендне акције на Београдској берзи донеле су инвеститорима принос од 13 до 14 процената на годишњем нивоу.
Ова година је била променљивог карактера и за инострана тржишта. Након недавног пада, америчке берзе су и даље у плусу од по неколико процената, док су европске берзе у минусу. Али, и упркос великом паду у протеклих неколико недеља, акције технолошких компанија су ове године донеле највећу зараду на светским берзама.


Коментари6
7128c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Братислав Рисимовић
Нећу да улажем у акције јер је њихова вредност подложна утицају појединца и ствар је шпекулација на берзи. Појави се нечија алава швалерка и почиње игранка... Да купиш државне об(а)везнице треба ти армија адвоката. И ту има ситних слова. Банка дође као замена за кућну фијоку. Мале камате су последица веће зараде од провизија на све и свашта. Уместо да нас банке вуку за рукав, ми као треба да будемо срећни што нам чувају паре од обијача станова. А и држава више воли банке од својих грађана. Тако му дође...
Д. З.
Никад нисам могао да нас разумем: зар смо морали да увеземо банке да држе наш новац? Зар ми не умемо ни свој новац да чувамо, па морамо да увозимо стране банке да нам држе новац и односе у своје државе? Зар морају баш да нам буду и банке туђе и туђе писмо у нашем језику? Што би нас ико на свету уважавао кад ми не поштујемо сами себе ни у свом новцу, својим банкама и у свом писму?
Nebojša
To nije izbor vec nametnuta obaveza da svako mora imati racun i da novac ide preko istog. Penzije su nekad isplacivane na ruke, takodje i plate. Sad banke skidaju kajmak zbog svih tih transakcija itd. Sistem je protiv interesa svakog pojedinca. Bruka
dejan boban
Kraj sa krajem se teško sastavlja,i ne sastavlja. Teško se živi u realnoj Srbiji. U zamišljenoj sve cveta, čak i štednja raste.
Rambo
Ne bih rekao da stednja raste. Pre bih rekao da su ljudi prepoznali vecu sigurnost u banci nego kod kuce, iako je kamata zanemarljiva.
Маја М.
Ускоро ће штедише плаћати банкама за чување новца.
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља