понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:24

Највише хране бацају домаћинства

Не постоје прецизни подаци о количинама намирница које заврше на депонијама у Србији
Аутор: И. Албуновић /Ј. Антељчетвртак, 25.10.2018. у 22:45
(Фото Д. Јевремовић)

У Европској унији годишње око 100 милиона тона хране заврши на отпаду. Ако се бацање хране не смањи очекује се да ће за две године те количине порасти за трећину. Ово је алармантно будући да у Европи у сиромаштву живи 55 милиона људи.

Истраживања су показала да највише бацају домаћинства (53 одсто), прерађивачи хране (19 одсто), ресторани (12 одсто) док на пољопривреду и трговину отпада укупно 15 одсто.

Иако су сви медији недавно пренели да се у Србији годишње баци 250.000 тона хране, та информација није тачна јер егзактних података о количинама намирница, које заврше на домаћим депонијама, заправо нема. Ови подаци, како кажу у Институту за прехрамбене технологије у Новом Саду, односе се на бацање хране у Норвешкој у којој постоји разврставање отпада па тако и могућност да се прецизно измере размере овог глобалног проблема. У сваком случају вероватно је да ни Србија не заостаје за овим трендом и да су количине хране које се бацају велике.

Зато је апсурд да невладина организацији „Банка хране” која је, од почетка године, из донација прикупила хране у вредности од милион евра, нема шире капацитете, бољу опрему и више људи.

– У „Банци хране” има пуно посла али раде само две особе. Капацитети су нам мали, све више фирми се јавља, не можемо да их одбијамо за донације али су нам могућности мале – каже Радмила Иветић, председница Удружења „Банка хране”, која тренутно има само два велика стална донатора и неколико који повремено дају помоћ. Како каже, једна трговинска компанија сваког месеца донира више од сто тона воћа и поврћа, које директно у маркетима преузима више од 70 различитих удружења и организација широм Србије, које окупљају социјално угрожене грађане. Око 700 килограма замрзнуте пилетине донира један ланац ресторана. Активисти својим возилима узимају храну и директно их деле својим члановима. „Банка хране” је координатор, а организације се углавном саме сналазе – ретке су оне које су добиле помоћ државе и поред тога што 9.000 људи месечно на овај начин добија храну.

– Ипак ово што ми дамо је кап воде у мору у односу на стварне потребе. Сарађивали бисмо и са другим трговцима ако успемо да проширимо капацитете – каже наша саговорница. Са друге стране, сматра да је проблем бацања хране у Србији много израженији.

– Не постоје прецизни подаци о томе колико заиста хране заврши на отпаду нити шта се највише баца. Ово што ми успемо да спасемо је око 150 тона воћа и поврћа. Замислите када би били укључени и други велики трговци, то би било минимум хиљаду тона намирница месечно – сматра Иветићева и додаје да друге државе ослобађају донаторе плаћања ПДВ-а, што компаније из овог сектора додатно мотивише да помажу угроженима. Код нас је, истиче, постојала таква иницијатива али то није заживело.

Суштина је да се петина произведене хране баци или не искористи, што је штета од 143 милијарде евра годишње. Зато ЕУ планира да до 2030. године смањи бацање хране за 50 одсто. Како? За ово је, наводи се, потребно променити доста прописа јер тренутно на бацање хране, негативно или позитивно, утиче чак 52 европска прописа. Европски медији коментаришу да је због свега овога крајње неумесно промовисање ГМО производње, која ће наводно решити проблем глади у свету. Упозоравају да је бацање хране велико расипање ресурса потребних за производњу.

Европска комисија је, почетком ове године, објавила да велики утицај на бацање хране имају ознаке о роковима трајања хране. Процене су да 10 одсто намирница заврши на депонијама због тога што потрошачима нису јасне ознаке трајности истакнуте на прехрамбеним производима. Упозорава се да мање од половине грађана земаља ЕУ разуме разлику између „употребити до” и „најбоље употребити до” – ознаке које су прописане европским законодавством. Иако и након истека ове друге ознаке, храна може бити добра за јело још данима, недељама и месецима, она се масовно баца на дан истека. Ознака „најбоље употребити до” значи да произвођач тврди како је до тог дана производ најквалитетнији, па рецимо задржава оптималну хрскавост и боју.


Коментари6
46552
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
У немачким јавним гласилима се често могу наћи информације да датуми на паковањима не одговарају апсолутној истини, већ да се паковање може и неколико дана после важећећ рока употребити. Наравно после котроле очима и носом. Произвођачи се тим датум штите он накнадних оптужби и захтева за враћањем новца или плаћања одштете уколико су " покварили пупу". Има ту један други проблем на који ретко ко мисли. Ми не идемо више свакодневно у куповину, то могу само пензионери и домаћице којих је све мање у друштву. Постоји и проблем удаљености, вожње и саобраћаја, па се зато купује више, да не би затребало. Постоји и питање односно намера; пита муж супругу шта куваш сутра, ана каже пилеће, он одговара, радије би рибу. Исто тако и нај начин настају залихе, које ће се можда употребити, а можда и бацити. Промовисање такозваних ГМО производа у ЕУ не постоји и то овде не би купио, наравно уколико би УСА затражила да се купује, Пољаци би то учинили, само они. Једно од решења су и градске кухиње.
jeremija
najbolje da se ukine rok trajanja,traje dok se ne potroši...
Muradim Rebronja
Mnogo hrane se baca u studentskim i učeničkim menzama. Čak postoje i javni tenderi za otkup splačina. Splačine su za svinje a studenti koji ne pojedu tu hranu nisu svinje. Izuzetno loša, nebezbedna i nezdrava hrana. Izuzetno niske cene koje dotira država pa tako "menadžment" ima dobar izgovor zašto je hrana takva kakva jeste. Moja malenkost ima rešenje za to ali prvo da rešimo problem sa bacanjem hrane u hotelima koji se bave pansionskim "poslovanjem". Uzmu pare unapred za smeštaj i "ishranu" pa onda smišljaju način kako da zakinu goste, naročito nebezbednom i nezdravom hranom koju gosti moraju da jedu. Ako ne jedu onda ta hrana "propada" i mora da se baca. Sistem gde su svi na gubitku jer je bacanje hrane ustvari bacanje novca. Za goste skuplje a za hotele manja zarada. Moja malenkost i za taj problem ima rešenje kada turistička privreda bude spremna za reformu svog poslovanja. Kad ako ne sad?
Зоран Маторац
Има ту још један проблем. Писало је својевремено у штампи да су многи сељаци довозили своје вишкове кромпира, купуса, паприке, сира и других производа оним јавним кухињама за за сиромашне, али да оне то нису смеле да приме због неких прописа. Те нису проверени добављачи, те немају сертификат, немају ово, немају оно...
Препоручујем 5
stanislavsr
Ljudi kao ovce slede datume na proizvodima i bacaju hranu. Nisu ljudi krivi već proizvođači (kojima odgovara bacanje) i mediji (koji stalno nekakvim "studijama" plaše narod).
Kata
Ne postoje podaci?! Svakodnevno mogu lako pored kontejnera da se prikupe. Od nekud se rasirila ideja da se na iste ili u neposrednoj blizini kace kese sa "socijalnom" hranom. Ljubitelji zivotinja uzimaju odatle hleb (ili iz kontejnera) mrve ga i razbacuju naokolo... To na stranu, ko u Srbiji pojede bas sav hleb koji je kupio?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља