недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Ко је Пата – српска Марта Стјуарт

Чланци Спасеније Марковић, зване Пата, објављивани су свакодневно пре осам деценија у „Политици”, а потом су сажети у чувени кувар, подебелу књигу са више од 4.000 рецепата, која се и данас чува у готово свакој домаћинској кухињи
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсубота, 27.10.2018. у 18:00
(Фото Документација „Политике”)

Данашње генерације домаћица не само у Америци, већ у целом свету пажљиво прате савете о кућним пословима и модерном начину живота које им, сада већ путем своје медијске империје, спретно упаковане уз по који кулинарски савет нуди царица гурманских рецепата Марта Стјуарт. И овдашње савремене домаћице упиру очи у ову жену од које је на америчком тлу досада једино чувена водитељка Опра Винфри била утицајнија у медијском шоу бизнису, не знајући, уствари, да је Србија пре око једног века имала своју Марту. Њени чланци објављивани су свакодневно пре осам деценија у „Политици”, а потом су и сажети у чувени „Патин кувару”. Реч је о подебелој књизи Спасеније Марковић, зване Пата, с више од 4.000 рецепата, која се и данас чува у готово свакој домаћинској кухињи. А поред препоруке добрих јела, традиционални српски кувар je у понеком ретку проткан бунтом и обогаћен  Патиним саветима о бољем животу, који је донела из напреднијег света...

Упућени кажу да је у прошлом веку био чест и пожељан поклон који се носио младим брачним паровима, па и не чуди онда што је забраном покушано спречавање утицаја напредне, образоване и оштроумне Српкиње на комунистичку омладину. Тако је дело препуно цењених рецепата старих домаћица сем по квалитету постало познато и по томе што је прво забрањено штиво те врсте на овдашњим просторима.

Једна од десет учених и модерних жена у Србији тога доба Спасенија Пата Марковић је своју прву збирку рецепата издала још 1907. године под називом „Кувар и саветник”, док је после објављивања у „Политици”, 1939. године изашла нова кулинарска књига, названа „Мој кувар”, а народ га је временом прозвао „Патин кувар”. Време и забране му нису могле ништа. „Патин кувар” се и даље штампа, користи и преноси с колена на колено.

За Нушића је била оличење даме
Спасенији Марковић је од рођења у децембру 1881. године било суђено да израсте у угледну даму. Забележено је да јој је отац био Димитрије Ђурић, генерал, војни министар и члан Српске академије наука, док је Патин деда Димитрије Матић био доктор филозофије и министар правде и просвете. Не чуди онда што је израсла у напредну девојку која је школована у тадашњим чувеним бечким школама.
Удала се за пешадијског мајора Ђорђа Ристића и с њим имала двоје деце, кћер Љубицу и сина Душана, иначе коњичког мајора кога су Немци убили на Бањици 1943. године. Касније је постала супруга доктора Зорана Марковића. Умрла је 1974. у 94. години. Медији бележе да је Пату познавао, веома ценио и похвално о њој као оличењу београдске даме говорио Бранислав Нушић, који је деценијама пре ње такође писао за наш лист.

У време његовог објављивања, Спасенија је била управитељица Женске занатске школе у београдској Бранковој улици, у којој је ширила своје ставове и идеје донете из Беча, где је завршила чувену школу за домаћице и постала врсна куварица. Живот у аустријској метрополи, навео ју је да пропагира европски начин живота у земљи и начело да Српкиње треба да завршавају школе и ослободе се ропства које око њих стварају кухињски зидови. Пата је такође била велики поборник модерне медицине. Популарност стиче делећи своје куварске савете у нашем листу, где је 1937. године уређивала популарну рубрику, названу „Добра кујна добрих домаћица”. 

Поред Патиног предлога јеловника за тај дан, „Политика” је у ондашње домове свакодневно доносила и рецепте домаћица из разних делова Краљевине Југославије. Госпођа Дада Јовановић из Банатског Двора препоручивала је „Кечигу посуту пармезаном”, док је, на пример, читатељка Лукреција Политес, са Старог града, више готивила „Овчији бут са сарделама”. Пата је тога августа нудила рецепт за „Крем од лешника”, а на крају је, вероватно по угледу на западни свет, саветовала домаћицама да уз крем изнесу „један тањир ситних колача и служе госте уз вино”. Вредан рад Спасеније Пате Марковић остао је забележен у „Политикиној” архиви где се, на сада већ раритетним негативима који су рађени на стакленим плочама, између осталог, чува и њена фотографија на којој са својим помагачима бира писма читатељки с најбољим рецептима.

У јавности је забележено да је ова хумана и модерна жена у току Другог светског рата у својој кући скривала јеврејску децу, као и да су напредне идеје и буржоаско порекло довели су до њеног хапшења по завршетку рата и одузимања имовине. Све што је имало везе с Патом забрањено је и прикривано, тако да се и њен кувар скривао на полицама, а сва наредна издања објављена од 1945. године потписана су само са „СМ”. Међутим, издавачко предузеће „Народна књига”, како је било наведено „због великог интересовања” 1978. године издаје тврдоукоричени, тамно црвени „Велики народни кувар”, на чијим рецептима су одгајане новије генерације „Политикиних” новинара. У њему пише: „Ова књига рађена је према познатој књизи ’Мој кувар’, који је пре рата издала „Политика”, а средила Спасенија Пата Марковић. Велики народни кувар садржи све рецепте предратног издања поменуте књиге, уз још неке савете.


Коментари13
3e670
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Milanovic
Aforizam je Brane Crncevica
Andromeda
Mnogo ste aljkavi i suvise politizujete pricu. Moj primerak je iz 1956, u izdanju Narodne knjige, i u uvodnoj napomeni stoji da je to preratni Patin kuvar koji je objavila Politika. Takodje, unete su izmene (sa sve Patinim ucescem) u vidu dijetetskih i prakticnih saveta (u redakciji nekog lekara). Deo koji je izostavljen se odnosi na pravoslavne obicaje i iznosi nekih tridesetak strana (valjda da bi imao bolji prijam i izvan pravoslavne - u ono doba bas malobrojne - populacije). U svakom slucaju, najbolje je uzeti i citati Patu umesto Kije i raznih pseudo-istorija.
Саша Микић
И у мојој породици је још увек тај Кувар из 1956. године. Наследила га је сестра. Слажем се са вама да је чланак недоречен нарочито што се радило о сарадници ''Политике'', па сигурно у архиви има много тога више, него што има на Википедији, што би осветлило зашто је Пата забрањивана после рата. Мада, када се погледа да је ''ин'' наћи ''замерке'' послератном периоду, онда је потпуно разумљиво што у чланку недостаје чињеница да је Патин недељник ''Читанка за домаћице'' једини кувар у Европи који је забрањиван и то је било за време шестојануарске диктатуре у краљевини Југославији.
Препоручујем 2
Дом престарелых
Шта? Историја не почиње 1945? Страшно... Шалу на страну, дивно је што све нас подсећате на велике људе и њихов допринос заједници. Поучно је и за младе да схвате да добро образовање злата вреди. Пуно хвала
Ljubomir Sindzirevic, Dipl. Ing. Gradj.
Pre rata nismo imali nista... A onda su dosli Nemci i sve nam odneli!
Мала допуна
Растко Закић, ваљда беше. Одличан афоризам.
Препоручујем 4
Срба, Велика Британија
Где су сад Таса и остали ботови брозославије да нам објасне како је народ пре рата био гладан го и бос и да цитирају уџбенике историје за шести разред. Мене занима КО је забранио Патин кувар. То се лако може истражити.
Милош Лазић
Драги Србо, није забрањен "Патин кувар" већ Пата! Њен кувар је, иначе, од 1937. године доживео тридесет издања (последње 1978.), а штампан је и непосредно после рата.
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља