То што је Привредна комора Србије (ПКС) доставила Министарству рада предлог за измену дела Закона о раду, који се односи на могућност спречавања злоупотребе привремене спречености за рад од стране запослених, заправо не значи да ће та иницијатива на крају бити и усвојена. Евентуалне измене и усвајање нове верзије закона наћи ће се пред Народном скупштином тек средином 2020. године, а до тада ће се разматрати све иницијативе и решења, па и она која се тичу спречавања и санкционисања злоупотребе боловања, потврђују у Министарству рада.
ПКС ће бити укључена у поступак израде текста Закона о раду кроз учешће у раду ране групе, када ће моћи да изнесе мишљење и предлоге, додају у Министарству.
И сам министар Зоран Ђорђевић недавно је поновио да је боловање већ дефинисано у садашњем закону, да је чланом 179. јасно прецизирано како се користи боловање и како послодавац може да проверава да ли је запослени заиста на боловању.
У Унији послодаваца Србије подсећају да су баш због учесталих злоупотреба права на боловање још 2014. учествовали у крупнијим измена постојећег закона. Новим допунама не дају свој глас јер, како истиче Светлана Будимчевић, у садашњем акту све је већ регулисано на тему злоупотребе права на привремену спреченост за рад.
– ПКС предлаже допуну тако да послодавац може да затражи извештај здравствене установе на основу коjeг би се утврдила основаност боловања, уколико је у току једног месеца проценат запослених, који су одсутни, већи од десет процената. У нашем закону је већ све регулисано, нису му потребне измене, већ је овде реч о његовој примени. Јер, својим општим актом послодавац и сада може да уреди на који начин ће контролисати да ли је боловање оправдано или не. То би могло да се уведе у оквиру неког посебног акта, да послодавац рецимо утврди трочлану комисију, која може да одлази на кућне адресе запослених и тако их проверава, ако на нешто сумња – подсећа Будимчевићева, и додаје да по садашњем закону послодавац о свом трошку може да ангажује чак и лекарску установу која би обављала субвештачења запослених, уколико се посумња да одлазе на лажна боловања. Али, све то послодавац најпре мора да предвиди у општем акту предузећа.
– Постоји и могућност да, ако не верује налазима лекара опште праксе, може директно да тражи од начелника здравствене установе да се поново вештачи лекарски налаз. Због свих тих опција, које су дате послодавцима, не знам шта би требало мењати у постојећем закону – пита Будимчевићева.
И поред силних прописа и законских решења, и даље није познато да је ико од радника дошао да се жали адвокату, јер је добио отказ због лажног боловања.
– Ако радник злоупотреби право на боловање послодавац има право да му да отказ, али је тај пропис код нас доста штуро регулисан. Тешко је доказати да је неко на лажном боловању, јер радник има валидно лекарско оправдање, а закон није регулисао проверу стања на терену. Оно што радник мора да уради је да послодавцу донесе потврду у року од три дана од настанка ситуације у којој се нашао – подсећа адвокат Вељко Величковић.
И када послодавац уручи запосленом отказ због лажног боловања, велика је вероватноћа да му радник неће признати да је био на таквом боловању, већ ће покушати да правду потражи на суду. У Савезу самосталних синдиката Србије истичу да немају ниједан доказ из судске праксе у којем је послодавац доказао после контролног прегледа да су радник или лекар злоупотребили боловање.
– Напасти већину запослених у Србији и оптужити их да често прибегавају лажним боловањима је бахат и безобразан став појединих послодаваца, чиме се ствара амбијент како су радници у Србији лењи и склони преварама. За то колико људи користи лажна боловања нема егзактних података, ни ПКС их није изнела, а предлаже измене закона – оцењује Душко Вуковић, из Савеза самосталних синдиката Србије, и додаје да се олако заборавља да људи у Србији често раде законом дуже од прописаног радног времена, да су доста оптерећени редовним радом, прерасподелом посла, лошим условима рада…
– Ретко који послодавац упућује своје раднике на годишње систематске прегледе. Тиме би се стекао бољи увид у здравствено стање свих запослених, па би било и мање злоупотреба – закључује Вуковић.
