четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

„Подмлађивањем” предмета до боље судске статистике

Садашње стање показује да је број старих предмета из године у годину све мањи, јер су судови уложили напоре у оквиру програма за решавање старих случајева
Аутор: Александра Петровићсубота, 27.10.2018. у 09:30
(Илустрација Новица Коцић)

Од свих нерешених судских предмета у Србији, 18 одсто су стари предмети, а старим се назива сваки судски случај који није решен у року од две године. Ускоро би тај проценат могао бити смањен тако што ће тек после три године предмет бити проглашен старим. То, наравно, неће смањити број случајева старијих од две године, али ће допринети да статистика дуготрајних судских процеса изгледа другачије.

Како је на саветовању судија у Врњачкој Бањи најавила министарка Нела Кубуровић, Министарство правде размотриће предлог о редефинисању прве временске одреднице за генерисање старих предмета.

– Статистика предмета указује да би се њихов број знатно смањио уколико би се временска граница за одређивање старих предмета са тренутне две променила на три године. Истовремено се анализира сагласност оваквог решења са смерницама Европске комисије за ефикасност правосуђа. Чини се да сметњи нема, и по коначној анализи наведених смерница изменићемо одредбе судског пословника и пратећег упутства за попуњавање извештаја о раду суда – најавила је министарка.

На овај начин судски предмети ће бити статистички „подмлађени”. Они који су стари од две до три године улазиће у извештаје као „предмети у раду” или „нерешени предмети”.

Садашње стање показује да је број старих предмета из године у годину све мањи, јер су судови уложили напоре у оквиру програма за решавање старих предмета.

– На крају 2012. године у Србији је било укупно 1.729.768 предмета старијих од две године, а на крају 2017. године остала су 859.272 стара предмета. За првих шест месеци ове године старих предмета је остало 804.525 – рекао је Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда.

Посебно је нагласио податак о дужини трајања поступка у судовима у Републици Србији. У току 2012. један судски поступак трајао је просечно 534 дана, а у 2017. години 299 дана.

Кад је реч о укупном броју свих предмета, у току 2012. решен их је 2,1 милион, а остао је нерешен 3,1 милион предмета, док је у 2017. решено 2,3 милиона предмета и остало нерешено 1,9 милиона, док је у првих шест месеци ове године решен 1,1 милион предмета и остало нерешено 1,7 милиона.

– Подаци говоре да је ефикасност „драстично” побољшана, јер са готово истим бројем судија у односу на 2012. годину, у 2017. и првој половини 2018. готово да смо преполовили број нерешених предмета, посебно оних старих, а тако је и у погледу дужине трајања поступка – казао је Милојевић.

И поред добрих резултата, повремено долази до наглог и непредвиђеног прилива нових предмета, али и за то постоји решење, о чему је говорила министарка правде.

– Велики део непредвидивог повећања броја предмета, које је резултирало већим бројем нерешених, последица је многих „масовних” предмета који се покрећу против државе, са сличним правним основама. Овај проблем морамо да настојимо заједнички да решавамо промоцијом алтернативних метода решавања спорова, као и унапређењем капацитета Државног правобранилаштва. То је и један од разлога зашто смо 18. јула ове године закључили упутство за унапређење и промоцију поступка закључења и извршења вансудског поравнања у поступцима за заштиту права на суђење у разумном року – рекла је Нела Кубуровић.

Захвалила је свим судовима који су предузели активне мере у складу са упутством за унапређење примене медијације, које је Министарство правде донело заједно са Врховним касационим судом и Високим саветом судства.

– Посебно бих истакла Основни и Виши суд у Нишу, који су од почетка године решили више од 50 предмета применом медијације, и са још једним комуналним предузећем потписали протокол о сарадњи, којим се то предузеће определило да радне спорове у свом колективу решава путем медијације. Процењене су уштеде од око 70 милиона динара, јер би се толико изгубило да су заштиту својих права иницирали у редовном поступку пред надлежним судом – казала је Нела Кубуровић.

Нагласила је да је у Вишем суду у Нишу медијацијом решен и један од најстаријих и најсложенијих предмета, и то после 13 година суђења.

АКО СТЕ ПРОПУСТИЛИ
Судије прекршајних судова да имају исту плату као судије основних судова


Коментари3
59ee6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anka
Sudije bez odgovornosti i dalje će donositi presude u " korist" štete tužitelja, bez ikakvog zakonskog osnova. Ljudska prava su zanemarena! Uvesti odgovornost sudije za presude!
Olga Tvrtkovic
Šta mislie kako bi mogao da se zove predmet koji je još od 2010. u "postupku", a tiče se duga privatizovovane firme prema radnicima. A kraja još nema. Baš efikasno!
Младен
Статистика је" наука о тачном збиру нетачних података",што се може узети и код приказивања стања код тзв.старих предмета,па се у извештајима "поносно" наводе подаци о смањењу броја старих предмета. Чињеница је д се сви предмети који се решавају у току једне године уколико буду укинути,што је у садашњој ситуацији доста велики проценат преко 30%, онда када се тај нерешени предмет врати у првостепени суд он се "преводи" у нови уписник за ту календарску годину у којој је укинут, добија нови број и када се на крају извештајних периода износе подаци о тзв.старима предметима, ови предмети који су укинути и враћени на поновни поступак и одлуку, а рецимо по тим предметима поступак је био покренут пре више година, некад и више од 10-15 година, онда се резултати суда приказују нереално а гледано по важећем пословнику прописно,што одговара максими за статистику, коју сам на почетку навео.Значи само се вртимо у круг и себи дајемо одушка изношењем нетачних података а грађани немају ништа од тога.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља