понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Таленти иду један са другим

Нисам била од оних који кажу: „Хоћу само глуму, ништа више”. Ма, дајте… Зашто по сваку цену?! Мени се глума допада јер у њу спадају разне ствари. Али рекла сам себи да нећу поново покушавати ако не упишем Факултет драмских уметности из првог покушаја. И због тога сам била опуштена, каже Милица Јанкетић коју гледамо у серији „Ургентни центар”
Аутор: Снежана Чикарићнедеља, 28.10.2018. у 11:26
(Фото И. Милутиновић)

На страницама „Политике” појавила се пре шеснаест година када је са међународног музичког такмичења у Италији у Београд донела освојену сребрну медаљу. Мала пијанисткиња ипак није завршила у свету професионалних музичара већ се сасвим неочекивано обрела на даскама које живот значе и пред ТВ камерама. Милицу Јанкетић гледаоци ових дана прате у улози медицинске сестре Катарине Грујић у врло гледаној серији „Ургентни центар” док љубитељи позоришта могу да је виде у неколико представа.

Ћерка познатих родитеља, глумца Мише Јанкетића и глумице и балерине Свјетлане Кнежевић, као мала није себе видела ни у свету глуме док је професионално бављење музиком оставила јер није волела да сатима седи за клавиром и вежба.

–  Са 14 година требало је да упишем средњу музичку школу и  кренем тим путем. Мислим да сам била даровита, али и лења. Нисам волела  сатима  да вежбам, заправо  мало времена сам посвећивала свирању. Кажу да један таленат иде са другим. Али тада ми није ни падало на памет да упишем глуму. Мислила сам да ћу бити ветеринар, правник. Да сам знала да ћу уписати глуму вероватно бих завршила и средњу музичку јер ми то треба, певам и играм у неким кабареима и мјузиклима па је то музичко образовање и те како од користи. Али  у то време имала сам неке веће планове. Рекла сам себи да хоћу да завршим гимназију и да будем ветеринар, на пример – прича Милица Јанкетић.

Када је завршила музичку школу имала је 15 година и   неочекивано је одлучила да свира гитару.

– Рекла сам мојима: „Купите ми гитару ”. И на свакој журки или екскурзији неко би рекао: „Милице, ајде свирај”. Чак сам имала и неки бенд – прича млада глумица шармантно се смејући док се присећа времена када јој се чинило да ће кроз живот ићи неким други путем.

За њу је позориште било место у којем се осећала као код куће али ни сањала није да ће јој оно бити за дуги низ година кућа у којој ће и зарађивати за живот.

– Прича о позоришту се некако подразумевала. Била сам окружена глумцима, нисам знала за друго… Када би сви отишли да раде и није имао ко да ме чува знало се да ће ме наћи негде иза  позоришне завесе, на балкону, па у оним тајним пролазима… По сто пута сам гледала исту представу. А када сам при крају средње школе кренула у Дадов, ту сам се баш „заразила” – признаје Милица објашњавајући како се на крају средње школе почела спремати за упис – на Филолошки факултету.

– Спремала сам се за француски језик. Заправо, ишла сам на републичко такмичење из француског, па сам већ била спремна за пријемни. Пријавила сам се на Филолошки  али и на ФДУ. Тамо је пријемни био пре оног на Филолошком, и  прошла сам први круг. Морам да признам да тада нисам прошла, не бих више покушавала. И због тога сам била релаксирана. Нисам била од оних који кажу: „Хоћу само глуму и ништа више” –каже  Милица Јанкетић.

И како то већ живот  уме да удеси, прошла је из прве и уписала  ФДУ у класи Гордане Марић. И сада је управо тамо где није маштала да ће бити. Ових дана пред гледаоцима је у   свом првом већем телевизијском пројекту.

– „Ургентни центар” рађен је по америчкој серији IR коју су наши драматурзи прилагодили овом тренутку и нашој средини. Имали смо консултанте а  претходно смо прошли мали курс у Хитној помоћи где су нам показивали шта би требало да радимо, како се интубира, на пример. Дали су ми прави шприц и морала сам под одређеним углом да забодем иглу. Нисмо, наравно, вежбали на људима већ на реквизитима који изгледају као стварни. Па су нам показали дефибрилатор и како се користи. Нас неколико који имамо главне улоге учили смо пар дана а онда нам је на снимање, када смо имали те сцене, долазила докторка и са њом смо имали пробе.  Било је јако занимљиво – прича Милица.

Млада глумица признаје да јој је било тешко да изговори све те медицинске изразе али је успевала да се избори са њима.

– Мало поломиш језик, одрадиш две, три брзалице јер мора да делује  ноншалантно када кажеш „вентикуларна тахикардија”.    Ја се у серији стварно емотивно  распаднем за сваког пацијента.. Те хоћу да усвојим малецку која болује од сиде, па оног другог хоћу да поведем кући… И ужасно ме свака ствар поломи. Зато моја медицинска сестра током епизода покушава да очврсне јер ће иначе да полуди – каже наша саговорница признајући да су и она и њене колеге током снимања свашта научили.

– Толико неких медицинских ствари смо научили… Потпуно лудило. Наравно да нам је докторка која нас је обучавала касније била дежурна за све. Стално смо је звали. „Докторка, боли ме ово, боли ме оно”. За тих пет, шест месеци колико је трајало снимање 60 епизода много тога смо научили али је било и напорно. Много смо радили и брзо смо радили… За краће време  него што би, можда, требало. Снимали смо по 12 сати шест дана у недељи тако да је то било убитачно. Од седам ујутро до седам увече – присећа се Милица Јанкетић.

Глумица која је тумачила и лик кнегиње Милице у филму и серији „Santa Maria della salute” није стални члан ниједног београдског позоришта али у многима је ангажована.

–  Свуда сам помало. Имам улогу у представи „Главо луда” у Позоришту на Теразијама, „Великом Гетсбију” у Мадленијануму, у Академији 28 глумим у „Цимету и ванили”, у Позориштанцу „Пуж” спремам представу „Миладинова чаробна лампа” чија премијера би требало да буде ових дана, у Славији играм у „Кирији”. На Академији уметности сам професор сценског говора. И то ми се јако допада. Годину дана сам  на ФДУ  била демонстратор а својевремено сам часове сценског говора држала и у Дадову. Обожавам педагогију.

На питање који глумачки жанр највише воли, Милица Јанкетић каже:

– Нисам  имала толико искуства са снимањем да бих могла да кажем да волим ово и оно. Волела бих свашта да прођем и то кроз различите жанрове и неки филм да снимим што до сада нисам била у прилици. Можда мало више волим позориште јер ми прија тај директан контакт са публиком, нешто што се у том  тренутку ствара. Када се та енергија дели то је  потпуно нестварно.


Коментари1
1777c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@202
Ja mislio na slici Liv Tyler. Ozbiljno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља