Правни став Врховног касационог суда (ВКС) о дозвољености уговарања трошкова кредита наишао је на различита тумачења банака и представника Удружења грађана „Ефектива”. Генерални секретар Удружења банака, Верољуб Дугалић, изјавио је да је ВКС заузео став да банке имају право на наплату трошкова обраде кредита управо због различите праксе која је до сада постојала у првостепеним судовима када је реч о тужбама клијената против банака.
– После става Врховног касационог суда, сви судови имају упутство како да раде убудуће – рекао је Дугалић за ТВ Прва и навео да постоји око 7.000 тужби грађана против банака.
„Све ће то да падне и све ће то на крају да плате грађани”, сматра Дугалић.
Упитан о позиву адвоката да грађани туже банке, Дугалић каже да у овом случају имају корист само адвокати, те да је тај „адвокатски лоби” заправо наговорио грађане да туже банке.
„Наш савет је следећи – пошто ће грађани изгубити те спорове, да те трошкове плате адвокати и они који су их наговарали да туже банке”, рекао је Дугалић.
Према његовим речима, грађани не треба да слушају савете оних који су обмањивали јавност и довели их у заблуду, попут разних удружења и „самозваних стручњака и аналитичара” који су их позивали да туже банке. Навео је да грађани пре него што узму кредит треба да се упознају са одредбама уговора.
Дугалић каже да банка има право да наплати трошкове обраде кредита према уговору који има са клијентом, те да НБС није забранила нити има ингеренције да то забрани, већ је својим дописом банкама покушала да изврши стандардизацију тих трошкова.
„Ефектива” је реаговала наводима да су то манипулације Удружења банака Србије, које је готово свим водећим дневним листовима платило оглас преко целе стране, а у ком се износе само делови става ВКС о допуштености наплате трошкова обраде кредита.
По њима правни став ВКС потврђује да банке не смеју да наплаћују трошак обраде кредита ако корисника нису јасно и недвосмислено упознале са структуром тих трошкова.
ВКС даје могућност банкама да трошак обраде кредита наплате и искажу кроз ефективну каматну стопу (ЕКС), али само под условом да је банка јасно и недвосмислено информисала корисника о структури трошкова. Пример: 200 динара потрошени папир за штампу, 150 динара потрошена струја, 200 динара утрошени тонер штампача.
