уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:49

Суд признао банкама наплату трошкова обраде кредита

Услов да су у уговору познати јасни недвосмислени подаци о томе
Аутор: Јована Рабреновићпетак, 26.10.2018. у 19:05
(Фото А. Васиљевић)

Правни став Врховног касационог суда (ВКС) о дозвољености уговарања трошкова кредита наишао је на различита тумачења банака и представника Удружења грађана „Ефектива”. Генерални секретар Удружења банака, Верољуб Дугалић, изјавио је да је ВКС заузео став да банке имају право на наплату трошкова обраде кредита управо због различите праксе која је до сада постојала у првостепеним судовима када је реч о тужбама клијената против банака.

– После става Врховног касационог суда, сви судови имају упутство како да раде убудуће – рекао је Дугалић за ТВ Прва и навео да постоји око 7.000 тужби грађана против банака.

„Све ће то да падне и све ће то на крају да плате грађани”, сматра Дугалић.

Упитан о позиву адвоката да грађани туже банке, Дугалић каже да у овом случају имају корист само адвокати, те да је тај „адвокатски лоби” заправо наговорио грађане да туже банке.

„Наш савет је следећи – пошто ће грађани изгубити те спорове, да те трошкове плате адвокати и они који су их наговарали да туже банке”, рекао је Дугалић.

Према његовим речима, грађани не треба да слушају савете оних који су обмањивали јавност и довели их у заблуду, попут разних удружења и „самозваних стручњака и аналитичара” који су их позивали да туже банке. Навео је да грађани пре него што узму кредит треба да се упознају са одредбама уговора.

Дугалић каже да банка има право да наплати трошкове обраде кредита према уговору који има са клијентом, те да НБС није забранила нити има ингеренције да то забрани, већ је својим дописом банкама покушала да изврши стандардизацију тих трошкова.

„Ефектива” је реаговала наводима да су то манипулације Удружења банака Србије, које је готово свим водећим дневним листовима платило оглас преко целе стране, а у ком се износе само делови става ВКС о допуштености наплате трошкова обраде кредита.

По њима правни став ВКС потврђује да банке не смеју да наплаћују трошак обраде кредита ако корисника нису јасно и недвосмислено упознале са структуром тих трошкова.

ВКС даје могућност банкама да трошак обраде кредита наплате и искажу кроз ефективну каматну стопу (ЕКС), али само под условом да је банка јасно и недвосмислено информисала корисника о структури трошкова. Пример: 200 динара потрошени папир за штампу, 150 динара потрошена струја, 200 динара утрошени тонер штампача.


Коментари29
2965b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vlada
Dugalic, kao portparol banaka iznosi grube neistine, u strahu od masovnih tuzbi, koji kako i sam besno rece ima 7000. Sud je nedvosmisleno utvrdio da banka ima pravo na naknadu troskova obrade kredita samo u slucaju da je banka, posebno i taksativno navela koji su to posebni troskovi. Banke to nikada nisu radile, osim sto su u procentu izrazile koliko ce jos da odrape korisnika kredita, za neke nepostojece troskove, a koje inace izrazava u efektiv.kamatnoj stopi, ali im to nije dovoljno. Zato ih treba masovno tuziti, a Dugalica treba posebno da tuzi advokatska komora zbog laznih navoda i povrede ugleda i casti.
bager
Ti troskovi trebaju biti navedeni ali kao " pausal" tj fiksni trosak dosijea za kredit,,znaci za svakog je ista cena ,mada moze biti vise kategorizacija u zavisnosti od visine kredita ,mali ,srednji i veliki kredit tako i tri vrste cena ,,banka nije duzna da navede detalje ,papir,koverte ,postanske usluge ,koirnica ,,koliko je mastila potrosila itd bezveznih nabrajanja,,,,
Нина
Господин Дугалић се упиње да спаси банке од неизбежног, али није ни он нити они које представља свемоћан. Врло је јасан став ВКС, само ако неко хоће пажљивије да га прочита. Наравно да се трошкови могу наплаћивати, јер улазе у цену робе или услуге коју купујемо. Став је суда да ако се ти трошкови посебно исказују, онда морају бити специфицирани. Конкретно, проблем је што су банке редовно наплаћивале процентуално трошкове обраде кредита, односно везивале су их за износ кредита, а трошкови обраде би требало да су исти без обзира да ли се трађи кредити од 10.000 или 100.000. Наравно да то није и не може бити дозвољено. Да ствар буде још гура, поједине банке су износ "трошкова" приписивали главници, па и на те трошкове плаћате камату, што значи да су стварно плаћени трошкови још већи него што су исказани.
Бојан
Не могу да разумем коментаре типа "Jednostavno, ko ne želi da plaća troškove ne treba ni da koristi bankarske usluge. Sve ostalo je teška demagogija." У преводу - постоје само уговори у којима се незаконито и неправедно наплаћују неки трошкови. Сви то знамо - ако нећете да плаћате ове трошкове немојте користити кредите. Дакле нису криве банке што незаконито стичу новац већ су криви грађани што такве кредите користе? Где је логика у оваквом начину размишљања? Где је осећај за правичност и правду?
Punoslav
Да би неко наплатио трошкове ти трошкови морају да постоје. То важи за све,па и за банке.Не могу се наплатити измишљени трошкови који не,односно они који не постоје,само зато што је тако уговорено. Уосталом, тако како би то желеле да виде очи овог г. Дугалића не пише ни у ставу ВКС.Треба у целини прочитати тај став иначе објављен на сајту тог суда,нарочито од стр, 5 па на даље). Управо је зато Врховни касациони суд по ко зна који пут покушавајући да заштити не само крупан капитал,него и себе од сопствених одлука,којих се помало стиди, па је прво навео један наслов,али у тексту нешто друго и наравно шире од наслова. Зато позивам судије,да мисле својом главом и да прочитају целокупно образложење става ВКС. Нпр. банка са запосленим закључи формуларни уговор о раду којим се обавеже на плаћање трошкова превоза ради доласка и повратка са рада али ако таквих трошкова због близине становања нема,нема ни наплате тих трошкова чак иако су јасно назначени у уговору, лобисто Дугалићу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља