субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:52

До одлуке после осам година

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 28.10.2018. у 09:00

Преговори су трајали осам година и 8. децембра 1987. Роналд Реган и Михаил Горбачов су у Вашингтону потписали споразум о уклањању ракета средњег и кратког домета из Европе. После осам година надмудривања усвојена је првобитна понуда НАТО-а, односно „нулта опција”. Она је проширена и повлачењем, односно уништењем и пројектила кратког домета, што су накнадно затражили западни савезници, а Михаил Горбачов прихватио. Због тога се тај споразум зове и „двострука нулта опција”. Из Европе су повучене 553 совјетске и 406 америчких ракета средњег домета, плус 800 совјетских и 180 америчких пројектила кратког домета.

И сада, када Американци унилатерално излазе из тог споразума, јавио се Михаил Горбачов да протестује и тумачи како је то „опасно за светски мир” и како „Вашингтон руши оно што је он мукотрпно договарао са Реганом”.

А Американци од седам совјетских предлога и верзија коначног споразума нису прихватили ниједан. Михаил Горбачов је по сваку цену хтео да уђе у историју, хтео је да успе у ономе у чему нису успели његови претходници – да ослободи Европу од америчких нуклеарних бојевих глава и олакша терет совјетских војних трошкова. Горбачов се одрекао читаве категорије ракета на чији је развој Москва потрошила време, новац и политички капитал. Одричући се тада ракета средњег и кратког домета, Совјети нису изгубили много од своје офанзивне моћи у односу на Европу, посебно с обзиром на своје интерконтиненталне ракете и конвенционалне снаге. Наравно, Горбачов није рачунао да ће се кроз четири године СССР распасти и да ће НАТО још више избити на границе Русије. А он је том распаду СССР-а својим чињењем, а још више нечињењем, допринео.

Дакле, могући излазак САД из споразума о елиминацији ракета средњег и кратког домета други је радикални потез Вашингтона у рушењу целокупне архитектуре нуклеарних споразума. Први је био америчко једнострано напуштање споразума о антибалистичкој одбрани из 1972. године, што су Американци урадили 2001.

„Евроракетни споразум” између Михаила Горбачова и Роналда Регана од 8. децембра 1987. године је билатерални споразум Совјетског Савеза и САД који је обавезао две стране да елиминишу ракете кратког домета, од 500 км до 1.000 км, и средњег домета, од 1.000 км до 5.500 км, које се лансирају са земље, лансере таквих пројектила, као и сва средства подршке. Ракете средњег домета морале су да буду уништене најкасније три године пошто споразум ступи на снагу, а пројектили кратког домета у року од 18 месеци. За Совјете су тада америчке ракете „першинг 2” биле посебно опасне, јер су за само осам минута могле да погоде стратешке циљеве у СССР-у.

Споразум из 1987. је неограниченог трајања, али свака страна има право да се из њега повуче уколико закључи да ванредни догађаји повезани са споразумом угрожавају њене највише интересе.

Оно што је совјетски војни врх у вези са тим споразумом годинама пребацивао Михаилу Горбачову јесте његова сервилност према Западу, пошто је Москва пристала да француске и британске ракете средњег и кратког домета не буду предмет Споразума, баш као и пројектили кратког домета у саставу западнонемачког Бундесвера. Париз и Лондон одлучно су одбијали да уђу у ту једначину, а онда је Горбачов великодушно пристао на „трговину”, по којој су за сваку уклоњену америчку нуклеарну бојеву главу у Европи елиминисане по четири совјетске нуклеарне бојеве главе.

Већ тада је било јасно да је структурна слабост Споразума пре свега његова ограниченост на системе копненог базирања. Системи поморског лансирања ракета средњег домета, амерички пројектили типа „томахавк” домета 2.500 км, нису обухваћени Споразумом, и то је тада била велика грешка, заправо уступак Москве.

У међувремену је нестао Совјетски Савез, нестао је и Варшавски уговор, Немачка се ујединила, Француска се вратила у НАТО, бивше совјетске републике са Балтика ушле су у НАТО, као и бивше чланице Варшавског уговора, геостратешка равнотежа у Европи радикално се изменила у корист САД и НАТО-а. У међувремену су Американци појачали своју поморску присутност у Црном мору и Балтику, она је сада тамо трајна, а на америчким и бродовима НАТО-а су крстареће ракете типа „томахавк” које могу да носе нуклеарну или конвенционалну бојеву главу, што Руси не могу да знају док пројектил не погоди циљ. Америчке ракете на ратним бродовима у Црном мору и Балтику за Москву су посебно дестабилишуће оружје, јер се на тим даљинама и са тих позиција губи разлика између стратешког и тактичког оружја. Уз све то, Американци су постављењем антиракетног штита у Румунији и Пољској, који је уједно и офанзивни ракетни систем уперен против Русије, једнострано изашли из споразума о АБМ-у из 1972. године.

Како је Москва на све то одговорила? Развила је ракете „искандер” и поставила их у области Калињинграда и на Криму. Развила је и морнаричке пројектиле типа „калибар”, домета 2.500 км. И сада се Американци жале да је „Русија нарушила Споразум”? А америчка Шеста флота у Медитерану никада није била обухваћена било којим споразумом о лимиту и врстама наоружања на њеним бродовима и авионима.

За Американце је процес преговора био игра попут оне с осам велова, у којој је Горбачов скинуо седам, а Реган последњи, осми вео...


Коментари74
d4b9f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Predrag Davidovic
Izvanredno obrazlozenje..
boro
Gorbacov je sigurno krivac sto se sovjetski savez raspao i sto su rusija i srbija danas u ovakvom polozaju sto je NATO postao svetski hegemon. Naravno on nije jedini krivac. Pitanje za istoriju je dali je on napravio gresku ili je hteo da rusija i svet stignu bas ovde gde su danas. A da je mogao da uradi drugcije i mnogo bolje za svoju zemlju i svet pa to je sigurno. u to vreme kina je bila u istom politickom polozaju a privredno i mnogo gorem. Ali Deng Siao Ping. je odabrao taj drugi bolji put. Spasao svoju zemlju sacuvao narod i iz jadnog inferiornog polozaja poveo je putem progresa i napretka. Svi vi koji danas sudite o Gorbacovu pogledajte Kinu i setite se Denga. To su cinjenice. Ali sta su cinjenice za one koji imaju svoj stav ideologiju namere i ciljeve pa i danas zdusno brane i hvale Gorbacova. Da je covek dans bi klecao predo rusijom i molio za oprostaj kako ruse tako i sve mrtve i unesrećene milijarde ljudi sirom planete
Dragan Pik-lon
Privatne firme investiraju u Srbiju.Njima takodje odgovara sigurno nebo iznad Srbije.Bez obzira odakle su te firme!!!
Раде Ковачевић
У свом неразумевању света, Горбачов је погрешио готово у свему, не само моделом перестројке. И за оно што је учинио (а није требало) и за оно што није учинио ( а требало је) добио је Нобелову награду за мир. Али то је разумљиво, будући да је Запад тај који додељује ову награду, које би се сада, да икако могу, можда одрекли многи њени лауреати. Зашто? Наиме, иако нема ни СССР-а ни Варшавског уговора свет никада није био ближи новом светском рату, што значи да је сасвим тачна теза да је либерални капитализам изазвао два светска рата, а можда ће, не дај Боже, изазвати и трећи. Горбачов је у својим западњачким илузијама очекивао две ствари: прво, да са НАТО неће приближавати руској граници, и, друго, да ће и НАТО, престанком Хладног рата и нестанком Варшавског уговора, нестати са историјске сцене и тако релаксирати односе у свету. Горбачов је насео, јер милитантни капитализам, и његов главни промотер НАТО, не могу да опстану ни без непријатеља ни без ратова!
Velikomoravac
Ne slažem se sa tvrdnjom autora teksta da je Mihajil Gorbačov bio servilan prema zapadu. Jednostavno oni koji su bili na vlasti pre njega toliko su svojim načinom vođenja države ekonomski uništili SSSR da on nije imao drugog izbora nego da vodi politiku kakvu je vodio. Pa i Petar Veliki je za uzor imao zapadne zemlje, pre svega Holandiju i Nemačku. Rusija je morala da raskine sa starim načinom vođenja države da bi se vremenom malo pomalo opet uzdigla.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља