петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 27.10.2018. у 19:32 Ивана Албуновић

Тражили најквалитетнију пшеницу у Србији, продаваца није било

Држава и произвођачи мораће много тога да ураде да би задржали старе купце и пробили се до тржишта Египта
(Фото Д. Урошевић)

Србија обара рекорде у приносима пшенице али је квалитет српског жита ове године под знаком питања. Ово потврђује и извештај Новосадске берзе у коме се истиче да је недавно било тражње за најквалитетнијим житом али да, у том тренутку, није било ниједног продавца у Србији чија би роба задовољила ове услове.

За такозвану А1 квалитетну групу пшенице понуђена и знатно виша цена од 24,2 динара по килограму док је стандардни квалитет истовремено плаћан 21,14 динара.

– Специфично је и да поред тога нико није могао да одговори на захтеве – наводе у Новосадској берзи.

Стручњаци истичу да ће због оваквих ситуација на тржишту држава и произвођачи морати много тога да учине ако намеравамо да задржимо старе купце и пробијемо се до нових, попут Египта.

Професор Мирослав Малешевић сматра да је ово добар начин да се тестирају домаћи произвођачи. Такве пшенице, каже, свакако има али у малим количинама и код мањих произвођача. На основу промета семена тих сорти у укупној производњи удео пшенице екстра квалитета је свега 20 до 25 одсто.

– Проблем је што у Србији нема раздвајања пшенице по квалитету на пријему. Пошто се све меша и заједно складишти у силосима, добили смо просечан или испод просечан квалитет – објашњава наш саговорник и додаје да зато нико од већих складиштара не може са сигурношћу да понуди најквалитетнију пшеницу јер ни не знају тачно шта имају у силосима.

– Да смо то што смо желели годинама и спровели у дело, односно квалитетну пшеницу у жетви одвојили и конролисали њен квалитет, сада бисмо знали чиме располажемо – истиче Малешевић. Он каже да постоје произвођачи у Србији који се баве искључиво производњом најквалитетније пшенице, и да они имају осигурану продају код нас као и у Македонији, Албанији, Мађарској. Они остварују већу разлику у цени него што је сада понуђено.

Како објашњава наш саговорник, сорте пшенице врхунског квалитета домаћи произвођачи избегавају јер дају ниже приносе од других. Међутим, уколико желимо да се пробијемо до тржишта Египта, што се ових дана најављује, тај удео ће морати да буде повећан.

– Незамисливо је да у Египту продамо нешто друго што није врхунски квалитет. То је толико захтевно тржиште, можда и најзахтевније. У малим количинама вероватно нешто и можемо да понудимо. Али, не може бити речи о масовним испорукама све док је ситуација оваква – уверава Малешевић. Проблем са квалитетом, иначе, постоји и у Европи а једино Руси не сеју сорте са Запада, које дају највише приносе. Тамо је, каже, клима суровија и морају да користе семе које је прилагођено због чега је и њихова пшеница бољег квалитета.

На пад квалитета домаћег жита Продуктна берза упозорила је и у јучерашњем извештају у коме се истиче да је трговање пшеницом протекле недеље изостало.

– Индикативан је податак да је цена пшенице у понуди била од 19 до 21 динар, што је значајно изнад прошлонедељног просека. Оваквом ценовном рангу допринео је пре свега квалитет, јер како време одмиче све се више увиђа недостатак квалитетне пшенице на домаћем тржишту – наводе на берзи.

Коментари8
75a8a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
Zivo me interesuje koliki ce biti transportni troskovi te psenice,u odnosu na proizvodjacku cenu...? Verovatno, manji nego kod drugih geopolitickih i strateskih izvoznika psenice(SAD,Rusija,Australija,JAR...) Ne mislite valjda, da su drugi spavali proteklih 25 godina,dok je Srbija mudrovala i murdarila na autarhicnom trzistu regiona...?! Mozda bi brojke vise govorile od izjava,punih onog cuvenog : ...mi mozemo, mi treba da, mi hocemo...
marko
Претпостављам да се сећате или сте чули да је Србија била под санкцијама, и да је то уништило нашу извозно оријентисану пољопривреду. Сада се она полако опоравља. Држава чини све да је саплете, па тако имамо лош закон о пољ. земљишту, немање закона о берзама и разним инструментима, немамо субвенције, имамо најскупље гориво, имамо оптерећење по тони житарица које се извозе, имамо катастрофалну пољопривредну политику. Као дипл. агроном би требали тим стварима да се бавите Ви а и ми са вама. Док сами не стиснемо ове наше које други тако успешно стискају и нама намећу омчу око врата, неће бити никакве користи од анализа и кукања.
marko
Два мита која се шире од стране лобија и која мора да се разбију да би кренули напред и да се не обмањује јавност која чита. Први и основни мит, пшеница се не доваја по квалитету је нетачан пошто се пшеница у Србији одваја по квалитету, али се не плаћа. Свако ко вози пшеницу у силос одавно је закључио да ако је пшеница боља иде на то место, а ако је лошија иде на друго место. Други мит, је да је пшеница у Србији лоша, није тачан, пшеница је изнад светског просека, али се прави ова прича и тако наши трговци не морају да плаћају квалитет. Дакле, законско и прописано одвајање пшенице по квалитету се не ради намерно, из простог разлога јер трговци тако пролазе боље тј екстра. Они као исто плаћају сву пшеницу, али тако само пролазе боље они малобројнији који довозе лошију. Пошто је код нас у Србији пшеница доброг квалитета тако збирно сви пролазе лошије. Па не мисли ваљда неко да се тек онако не ради ова могућа законска мера.
Darko
Kad se gledaju omjer prinosa I kvalitete 20 godina srpska poljoprivreda je iza moderne svjetske poljoprivrede I jos vise ce da nazaduje.Konkurencija vuce milijarde evra bespovratnih subvencija iz EU fondova,a mi mozemo samo da gledamo u nebo i muzejsku tehnologiju.
Sedi jedan
A po cemu je srpska psenica i poljoprivreda 20 godina iza 'moderne' svetske poljoprivrede, samo zato sto je iz Srbije sa kojom Vi ocigledno nemate nikakve veze? Za vasu informaciju srpska psenica je jedna od najkvalitetnijih psenica na svetu. A ta 'moderna' poljoprivreda ciji je 'omjer' prinosa veci od naseg, moze da zahvali na vecem prinosi ne subvencijama koje dobijaju iz EU fondova vec GMO semenu...
Квалитет, квалитет, квалитет
Деветнаест пута "квалитет", у именичком или придевском облику, а ниједном објашњење који су то КВАЛИТЕТИ квалитетне пшенице.
Nebojša
Tešk da je ove godine pšenica mogla da se sortira po kvalitetu. Uslovi za uzgoj su bili gotovo nemogući. Potrošači će povremeno mrati ii da se zamisle u godinama koje predstoje sa klimatskim promenama i da budu zahvalni ako hrane bude dovoljno i ako bude zdrav dovoljno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља