понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: НЕНАД ЛАЛОВИЋ, члан МОК-а и председник Светске рвачке федерације

И за Србију је важно да ја будем непристрасан

На функцијама које тренутно обављам у спорту ја не представљам Србију, ма колико то звучало чудно. – Веома годи када ме цитира Владимир Путин
Аутор: Александар Милетићнедеља, 28.10.2018. у 19:00
(Фото Д. Жарковић)

Професор журналистике из Калифорније Алан Абрахамсон, један од најбољих познавалаца прилика у врху олимпијског покрета, пре неколико месеци је члана Извршног одбора Међународног олимпијског комитета (МОК) Ненада Лаловића сврстао у ред најозбиљнијих кандидата за долазак на чело МОК-а када с те функције оде Томас Бах.

Претходне недеље у Будимпешти, на Светском првенству у рвању, свет је видео спектакл какав се ретко виђа у рвачком спорту, коме је присуствовао и сам Бах. Мноштво иновација које гледаоцима приближавају борбу, од саме режије догађаја, до промена у правилима, допринеле су томе да ТВ пренос оде у 60 земаља. Град домаћин је економски одлично прошао, што је реткост када се организују шампионати у борилачким спортовима.

– Велика прекретница је била већ у Лас Вегасу 2015. године, Париз је прошле године донео много више, где је презентација спорта много промењена, а сада је у Будимпешти она још унапређена. Побољшању доприносе промене правила: ревизија тежинских категорија, начин мерења, категорије су смештене у два дана па имамо много боља финала, зато што су рвачи одморни. Променили смо малтене све, па и правила за мерење тежине и систем рангирања, увели „активити период” и понављање битних сцена на великим екранима – говори Ненад Лаловић, једина личност с простора некадашње Југославије која је изабрана у владу МОК-а (извршни одбор).

Навикли смо да Бах посећује само највеће спортске догађаје у свету, па би његов долазак на рвање могао да се тумачи и као велико признање УВВ-у и вама лично?

Учинио нам је велику част тиме што је дошао на завршни део и предавао медаље. Драго нам је да су били присутни и председници из неких других спортова, као Маријус Визер из џудоа, Чугвон Чу из теквонда и Тамаш Ајан из дизања тегова. Њихове искрене честитке говоре да смо на добром путу.

Чим сте дошли на место председника Светске рвачке федерације променили сте име (Уједињено светско рвање – УВВ) и лого који је „у духу новог времена”. Шта се крије иза тих промена?

Након кризе 2013, када смо за мало испали с олимпијског програма, схватили смо да морамо да се мењамо из темеља. Рвање је био поверљив спорт међу неколико земаља и људи који су га водили, а то није могло више тако. Промена визуелног идентитета нема никакву вредност ако иза ње нема суштине. Ако 60 држава даје ТВ пренос, то значи да тај лого постаје бренд. После Олимпијских игара у Токију 2020. променићемо и спортску опрему. Због реклама и продаје дресова. Сложићете се да спорт у коме навијач не може да оде у клуб у ономе што носи његов омиљени спортиста и нема неку светлу будућност. Дрес је тај који данас плаћа огромне трансфере у фудбалу, а не гледаоци на стадиону. Један дрес исплати и Роналда и Нејмара. Нормално, рвачи не могу њима да парирају, али зашто не би имали један мали део тога.

Како гледате на дипломатију у спорту и шта бисте саветовали људима који представљају наше савезе у међународним асоцијацијама, поготово кад су осетљиве теме у питању?

У спорту на функцијама које тренутно обављам ја не представљам Србију, ма колико то звучало чудно. Ја њу представљам тек у другом кораку. Нигде се не појављујем као представник Србије, већ наступам у име спорта или неких асоцијација, где у старту националност не сме да буде битна. Тек када су задаци обављени с потпуном неутралношћу, онда се враћа респект према држави из које та особа долази. Ови што скачу у име своје државе, њима је рок трајања врло кратак. Ја сам представник асоцијације од 184 државе и морам подједнако да третирам Брунеј, Иран, Америку, Русију, Малту, Србију… Кад све њих једнако третирам, тек онда ће бити респектована Србија.

Али људима из спортских федерација је задатак да представљају своју земљу?

Да, али они то морају да раде врло пажљиво, спретно, да се никада не стекне утисак да штите само свој интерес, јер онда ће одмах бити на маргини догађаја и они и њихова земља. Све активности морају да буду за опште добро, тако се гради кредибилитет.

Колико вам годи када вас Владимир Путин цитира, мислимо пре свега на ваше ставове о томе да ниједна земља нема право да забрани спортистима друге земље да се такмиче на њеној територији?

Веома ми годи. Владимир Путин води државу која је најтежа могућа за вођење. Кад се имају у виду националности, вере, огромна територија – замислите колико треба енергије и новца да би се сачувала граница те земље, а камоли све остало што се догађа у њој. Ипак, чешће ја цитирам Путина него он мене. У време кад смо се борили да сачувамо рвање наши контакти су били чешћи. Тада сам се уверио да му никада није био у првом плану само интерес Русије, већ спорт, што се и очекује од једног спортисте. Нормално, рвање је веома важно за ту земљу, али и за многе друге земље. Тада сам причао с многим другим председницима, на пример у Азербејџану и Бугарској, где сам доживео исто.

О чему разговарате с председницима држава?

Увек се задржавамо на спортским темама јер ја нисам политичар. Најважније ми је да убеђујем политичаре да морају да инвестирају много више у спорт. Колико год да улажу, ја им кажем да би требало још више. Јер то је једини начин да имате здраву нацију. Данас је омладина у великој опасности због свега што јој се нуди, па и видео-игрице. Имамо чак и дискусију да ли оне треба да буду на олимпијском програму или не! Неко их зове е-спортс (електронски спорт), ја их називам е-гејмс, јер не могу да буду спорт пошто немају физичку компоненту. За мене то нису спортови. Нажалост, те игре често развијају зависност и агресивност, што са спортом није случај. Седамдесет одсто игрица је базирано на пуцању и убијању, што такође није случај са спортом.

Члан сте највишег одбора Светске антидопинг агенције (ВАДА) који је недавно дао зелено светло да се после три године врати дозвола за рад Руској антидопинг агенцији. Међутим, то је изазвало бурне реакције, чак и у Вади (олимпијска шампионка Беки Скот је једна од оних који су имали другачије мишљење)?

Русија се усагласила са захтевом да преда архиву Вади, тако да не очекујем никакве проблеме, јер би у супротном суспензија била враћена. Не може Вада да се бори против допинга у некој земљи без антидопинг агенције у тој земљи. Не разумем све те који се буне против скидања суспензије. Вада је дала дозволу Руској антидопинг агенцији да ради, а оно што се не разуме, јесте то да националне антидопинг агенције раде по правилима Ваде, а не локалних политичара. Тако да кад неко има проблем, није само локална политика одговорна за то.

Један сте од 15 чланова Извршнoг одбора МОК-а. Како тај одбор изгледа изнутра?

Ту су председник, четворо потпредседника и десет чланова. У одбору су и четири даме: Анита Дефранц, која је и потпредседник одбора, затим Никол Ховерц, Кирсти Ковентри и Гјунила Линдберг. Све што се представља на сесији МОК-а прво се дискутује и предлаже на извршном одбору. Затим на сесији гласају чланови МОК-а.

Међу 102 члана МОК-а постоје и независни чланови који не долазе из спортова. Ту су многе јавне личности, па и принчеви и принцезе?

Доскорашњи генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун је председник Етичке комисије МОК-а. Имамо разне владаре, до нивоа краља, пошто краљеви не могу да буду бирани. Ту је принц Алберт од Монака, луксембуршки надвојвода Анри, принцеза Нора од Лихтенштајна, британска принцеза Ана, кувајтски шеик Ахмед ел Сабах, катарски принц Тамим ел Тани, дански принц Фредерик, јордански принц Фаисал бин Хусеин, белгијски барон Пјер-Оливије Бекерс. Ту су и познати филантропи, режисери и још неке јавне личности.

Прва сте личност из Србије и с простора Југославије која је изабрана у Извршни одбор МОК-а. На колико сте функција тренутно у спорту?

Тешко питање! Постоје асоцијације, комисије... Ја сам члан Извршног одбора МОК-а, а то можете да будете само уколико сте члан МОК-а. Затим сам члан Фондације Ваде, што је нека врста скупштине Ваде, где је 50 одсто представника олимпијског покрета, а 50 одсто представници држава. Члан сам Управног одбора ГАИСФ-а, асоцијација свих спортских асоцијација. Члан сам Управног одбора Асоцијације спортова летњих олимпијских игара и самим тим представник у Извршном одбору МОК-а. У овом одбору представљам све летње олимпијске спортове. Такође сам и члан Комисије олимпијске солидарности, једне од кључних комисија, јер се кроз њу финансирају спортисти и национални олимпијски комитети од стране МОК-а. Председник сам Светске рвачке федерације, али сам као такав из квоте спортских међународних савеза биран у чланство МОК-а.


Коментари0
fbccf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Остали спортови

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља