уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

„Заспанка за војнике” је антиратни филм

У њему нема ни псовки, ни насиља, ни блата, поручује редитељ Предраг Антонијевић
Аутор: Борка Голубовић-Требјешаниннедеља, 28.10.2018. у 19:30
Сцена из филма: сликовити подсетник шта је заправо патриотизам (Промотивна фотографија)

Причом о војницима тобџијске батерије у Првом светском рату, међу њима и тек свршеног студента биологије Стевана Jаковљевића, који су као и стотине хиљада других учинили да слава српске војске буде бесмртна, бави се филм „Заспанка за војнике”. Најновије филмско остварење Предрага Гаге Антонијевића биће премијерно представљено у четвртак 1. новембра од 20 сати у београдском Сава центру, а поводом обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата. Дан касније биће и у биоскопима широм Србије.

Ратна драма „Заспанка за војнике” урађена је према сценарију Наташе Дракулић и Предрага Антонијевића, по мотовима „Српске трилогије” помало заборављеног Стевана Јаковљевића, који је у овом роману писао о преласку српске војске преко Албаније. Реч је о његовој првој књизи о 1914. години. Костимограф је Иванка Крстовић, сценограф Миленко Јеремић, директор фотографије Милош Кодемо.

Патриотска читанка, како је своје најновије филмско остварење „Заспанка за војнике” насловио режисер Антонијевић, својеврсно је Јаковљевићево сећање на ратне другове, али и погинуле српске војнике у Првом светском рату, над чијим гробовима цвета мали плави цвет заспанка. Отуда и наслов филма „Заспанка за војнике”.

– Зашто патриотска читанка? Зато што је овај филм сликовити подсетник шта је заправо патриотизам. Филм је намењен младом свету, деци школског узраста. Заспанка, односно gentiana verna, је цвет коровастог облика, који је врло отпоран и који животиње не једу. Легенда каже да расте на гробовима војника. То нам се учинило као леп поетски наслов за филм. Радећи филм „Заспанка за војнике” углавном смо се држали записа Стевана Јаковљевића, људи које је он током ратних дана сретао, упознавао и које је уосталом и описао у својој трилогији. Оно што је новина јесте да у филму имамо и лик самог Стевана Јаковљевића. То је наша драматуршка интервенција, али смо се држали његовог језика, дијалога. Дакле, нисмо мењали ништа од онога како је то аутентично аутор написао. То је негде и снага филма – каже за „Политику” Предраг Антонијевић.

Стеван Јаковљевић, професор биологије и учесник Првог светског рата, долази на 20. годишњицу рада и отварање спомен-костурнице у село где је некада као војник боравио са својом Петом тобџијском батеријом. Нажалост, сусреће само команданта, а кроз њихова сећања прича се о судбини Пете тобџијске батерије која је престала да постоји управо у том селу...

– Многи наши млади нараштаји и не знају кроз какву је голготу прошао наш народ у времену Првог светског рада када смо изгубили готово трећину становништва. Зато наша деца ово дело данас треба да виде и читају Стевана Јаковљевића. Важно је да се подсетимо на једну величанствену генерацију, те снаге Србије и њеног војника у том ратном вихору. Тада смо се уздигли на кров Европе, тај српски сељак је био признат од Беча до Париза, Лондона, Америке. Ми смо на величанствен начин на великој светској сцени добили значај. То се више никада није поновило – каже Антонијевић.

„Заспанка за војнике” је и прича о храбрости и пријатељству, слози и заједништву. У филму нема ни псовки, ни насиља, ни блата... Све је уздигнуто, рекло би се, на митску, романтичарску раван.

– Има насиља у неком смислу, али нема крви. Желели смо да филм прилагодимо млађим људима. Филм има тензију, емоцију, али нема то графичко насиље. Порука филма је једна: када се отаџбина брани, не пита се. Иде се само напред у одбрану своје куће и отаџбине. Уједно се и поставља питање колико је нас тај Први светски рат коштао? Колико би нас било да кроз ту голготу нисмо прошли? „Заспанка за војнике” је искључиво антиратни филм – поручује Антонијевић.

Јунаке Стевана Јаковљевића тумаче: Љубомир Бандовић, Марко Васиљевић, Вук Јовановић, Ненад Окановић, Марко Гверо, Александар Ђурица, Иван Ђорђевић, Никола Илић, Марко Павловић, Стефан Радоњић, Петар Кокиновић, Јован Гулан, Небојша Глоговац којем је ово била једна од последњих улога...


Коментари21
846f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Profesor
@Milan B. Starman: Nemoj ti nas porediti sa Rusima. Rusi imaju 150 miliona stanovnika, a mi jedva 7 miliona. Ako dodje do rata, a oni izgube 7 miliona nece ni osetiti, medjutim ako mi izgubimo 7 miliona-nema nas vise.
Miloje P.
Pretpostavljam da je fotografija sa Natašom Ninković koja prati tekst, scena iz smog filma. Pa bih sa tim u vezi primetio da je malo čudno da su žene tog doba u Srbiji imale maskaru i uredno počupane obrve
Miloje P.
@Evgenije - ...a posebno su to radile u toku I svetskog rata? A ugljem su crtale ispod očiju...jel'da?
Препоручујем 1
Евгеније К. Милорадовић
Жене су вавијек чупале длачице! Само то теби изгледа није јасно!
Препоручујем 2
Sasa Trajkovic
Tradicija i istorija te dve reči koje su u srbiji okrenutoj i zaljubljenoj ka tom zapadu i tom neo liberalnom konceptu potrošačkog društva i masovne kulture jeres! Kompliment reditelju što je po ceni ARHAIZAMA a u stvari lepih starih reči i običaja u nekim drugim teškim vremenima bede i rata ali sa mnogo više emocija i empatije od OVOG sivila koji živimo u Pink svakodnevnici.
сивошевић
Српска Трилогија је сјајно дело.. Вишеслојно. Без патетике без србовања... Ко није прочитао нек одвоји време... Иначе рођени брат Мир Јам...Професор..војник у Првом заробљеник италијанских и немачких логора у Другом рату..
Дечак
СРПСКА ТРИЛОГИЈА Стевана Јаковљевића је прича о нашој “великој победи” у Првом светском рату. О “победи” у којој је Србија изгубила скоро трећину становништва од чега више од половине мушког становништва ? Докле ће МИТ О ВЕЛИКОЈ СРПСКОЈ ПОБЕДИ да се провлачи ?
Милан В. Старман
Ово није први пут да "мамин син" илити "Дечак" иронично коментарише велике историске догађаје у историји Српског народа. Русија је у 2.WW изгубила 20 милона војника али је спасила Свет од зликовачке Хитлерове солдатеске, а напр. Грчка је у борби за ослобођење од Турске, трпела огромне репресалије јер су Турци поубијали на десетине хиљада Грка,половином 19 века. На острву Хиос у Јегејском мору у кратком времену поклали 23.000 становника док су 47. ооо продали у робље. Извор: "Енцикопед. мозаик знања" - том 5.
Препоручујем 15

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља