понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:37

Популистички двозубац

Аутор: Владимир Вукасовићпонедељак, 29.10.2018. у 08:05

Рим је и у својим најславнијим данима преузео штошта од Хелена, па је ваљда природно и да се баук који је Грчка у једном од својих горих раздобља, пре неколико година, представљала за Европу данас повампири из Италије. Оно што је увек било римски више него грчки изум јесте популизам. У триковима којима се, уз позивање на народ, моћ заправо обезбеђује елитама вешта је и савремена италијанска власт. Она и фаворит на данашњим изборима за председника Бразила примењују две класичне тактике из популистичког приручника, старе, провидне али однекуд ипак увек делотворне, јер потпирују наде у бег од сиромаштва и у заштиту од криминала. Макар један крак тог двозупца мора погодити мету.

МИНИМАЛАЦ ДАО, ПОРЕЗ УЗЕО: Криза грчког дуга је, као ништа пре ње, расветлила унеравнотеженост ЕУ. Коришћена је као аргумент у прилог оптужбама о бриселском диктату и гажењу националног суверенитета, али је заправо одсликала недовршеност ЕУ као било какве заједнице, нарочито као тобожње империјалне супердржаве, и њену немоћ над својим чланицама. Испоставило се да свака од њих може да се задужује преко мере, угрожавајући целу Унију, а да је нико у томе не зауставља док није касно, да њене богатије земље не могу бити натеране да створе фонд преко којег би са сиромашнијима делиле ризик од економских недаћа и да њен начин за излазак из кризе, штедња дословно по сваку цену, само још више празни џепове онима у беспарици, било да је реч о целим државама или социјално угроженим слојевима у начелно имућним чланицама.

Сада италијански дуг прети стабилности еврозоне док Рим поручује да нипошто неће срезати издатке у свом буџету и да Брисел жели да спречи италијанску владу у помоћи сиромашнима. Међутим, Европска комисија није рекла да је забрањено уводити гарантовани минимални приход за незапослене, сличан онима с каквима су експериментисале и још понеке земље. Поента њеног приговора, какав су испостављали и други, у томе је да, осим уз нова задуживања каква италијанска каса не може поднети, није могуће наћи новац за тај минималац док се истовремено приходи државе смањују новим пореским системом који на руку иде оним Италијанима што с парама мука немају. Не може се сиромашнима давати једном руком уколико им се другом узима како би добростојећима било још боље, макар цела држава због тога трпела. Пропаганда је ипак у стању да сломи и тако једноставну логику: остаће упамћено да је храбра италијанска влада бранила угњетене од бриселског терора.

САМОУБИСТВО СТЕЗАЊЕМ СВОГ ГРЛА: Популистички гамбит за заваравање маса изводи и човек који има све шансе да данас буде изабран за бразилског председника, Жаир Болсонаро. Штићеник земљопоседника и индустријалаца одлучан је у намери да им обезбеди још више гигантских плацева и издашних ресурса макар их морао отети, углавном од домородачког становништва, према којем не крије расистички презир. Упркос томе, и мноштво сиромашних Бразилаца окренуло се Болсонару јер им он обећава заштиту од криминала, и то помоћу нечега што би личило на обнову војне хунте, под каквом ни безбедности ни било каквих права, па ни новца, није имао нико од обичних грађана те државе у разним периодима када је тамошња армија заводила своју диктатуру.

Размена коју Болсонаро данас нуди Бразилцима, дакле, своди се на то да се зарад склањања криминалаца са улица изложе много већој опасности од свемоћне оружане силе, и то док богаташи узимају све што је вредно у земљи. Када скандира да ће му Бразил бити изнад свега, Болсонаро тврди да је националиста, али у пракси он под Бразилом подразумева клику олигарха и генерала који га уздижу у председничку фотељу. Од целе нације, искључиво они могу имати корист од национализма какав проповедају Болсонаро и остали што су њему налик.

По Болсонаровом плану Амазонија, чувена плућа Земље, остаће без ко зна колико шуме. То већ иде на штету целокупног човечанства, које се у огромном броју поводи за таквим самозваним популистима, стежући сопствено грло у наступу потпуне хипнотисаности.


Коментари6
52a1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubomir Sindzirevic, Dipl. Ing. Gradj.
унеравнотеженост - ne, nego неуравнотеженост
Slavčez
Kako mi sve ovo što je napisano zvuči poznato i blisko.
Stevanović
Autor je socijalista i u tom duhu je članak. Pojam populizam nema političko određenje, to je samo način predstavljanja bilo koje političke ideje. Tu političku tehniku koriste svi. Demokratija je vrhunac populizma, naročito cvjeta u predizbornim kampanjama. Bogati - siromašni, zli -dobri, pravda-nepravda. Mogu li socijalisti ikada izaći iz ovog stereotipa. Kao da bogatstvo nikad ne može doći iz ljudske vrline a siromaštvo od loše naravi. Nametanje jednakosti uvijek ide uz uništenje izuzetnosti i kvaliteta.
Aleksa Petrović
Ево још једне особе која користи вокабулар финансијске олигархије која је презадужила Италију и којој Италија сада плаћа преко 85 милијарди евра сваке године само за камату. Они који су уз сарадњу са бившим , вероватно по овом аутору, демократским и напредним властима Италије, преплавили Италију мигрантима, који по Италији силују , краду и праве хаос по улицама. Симптоматичнио је за које власти неких држава, по овом аутору, важи да су популисти,а за глобалисте су и десничари,ксенофоби, националисти па чак и фашисти и нацисти. Дакле важи за оне власти које своју државу и народ спашавају од хаоса , лихвара и дерикожа Новог светског поретка.
Катарина
Дакле, Италији су цветале руже, живело се јако добро, па се сад појавише - како их назива аутор - популисти, да прекину досадашњи начин управљања државом и то на начин да ће сиромашним бити још теже, а "добростојећима још боље". Како се уопште дошло у ту позицију мисли: као да свргнути, и власти пре, нису довели баш до тога! Ко је крив што се једна таква држава која само од туризма - сезонског (летња, зимска) и целогодишњег урбано-историјско-античког - бива преплављена туристима из целог света дави у глибу дугова! Нису ткз. популисти узрок било чему, већ последица рецесије економије, урушавања стандарда и вредности, ужасне миграционе политике по којој већа права имају дошљаци, но стари Талијани. Подсећања ради ваља рећи да је након хиљаде и хиљаде примљених бродова са мигрантима (пола Африке), а првом следећем казано НЕ - то довело да се дрвљем и камењем заспе Италија, проказана као сурова, безосећајна, немилосрдна, антиевропска. Значи, рачуна се само последњи брод и однос према њему.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља