понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01
ЕВРОПА НА МЕТИ НУКЛЕАРНОГ УДАРА

Путин и ракете у Немачкој

Аутор: Мирослав Лазанскипонедељак, 29.10.2018. у 16:17
Удар ракете СС-20 (Фотографије Пиксабеј и Википедија)

Колико Немци познају Владимира Путина и Русију? Може ли Берлин добро да процени све последице евентуалног распоређивања нових америчких ракета средњег домета на простору ЕУ и следеће потезе руског председника по том питању? Посебно у контексту санкција, односно економског рата између Запада и Русије?

Професор Фред Олденбург, из Савезног института за проучавање економије и политике источних земаља у Келну, изјавио је у фебруару 1989. „да Берлински зид остаје на свом месту и у наредних пет година”. За тај институт у Келну кажу да је најбоље обавештен о томе шта се догађа у Русији?

Некада су Руси разликовали три типа Немаца. Оне добре из ДР Немачке, оне зле из СР Немачке, који су у превише блиским односима са САД, и оне из Берлина. Онда се 20. јула 1988. у листу „Литературнаја газета” појавио чланак под насловом „Немци и ми”. У чланку је писало: „У совјетским венама тече немачка крв, наше градове су изградили немачки архитекти, на царском престолу седели су Немци...”

У Немачкој се бележило одушевљење за сваког новог генералног секретара совјетске комунистичке партије у последњих 40 година: Брежњев је величан као „голуб из Кремља”, Андропов је примљен с оптимизмом, Горбачов је изазивао хистерију немачког одушевљења. Немачки савезници оптуживали су тада Бон за „горбоманију”, чак су у оптицају биле и спекулације о новом Рапалском уговору између Руса и Немаца, уговору попут оног из 1922.

Немци су на критике својих савезника одговарали питањем: „Зашто нама, Немцима, никада није допуштено да чинимо оно што је допуштено осталим западњацима?” Јер Французи и Италијани су у то време имали врло тесне економске везе с Москвом, трговали више од Немаца.

Слична је ситуација и данас у контексту кризе у Украјини, сада је још дошла и нова могућа велика криза после одлуке САД да изађу из споразума о елиминацији ракета средњег и кратког домета у Европи. Истина, Американци и даље купују руске стратешке метале и ракетне моторе, а Европа, под притиском Вашингтона, економски ратује с Русијом. Иако, Ангела Меркел за сада не попушта око „Северног тока 2” и, заправо, диктира темпо европских односа с Москвом.

Ипак, како да се Европа споразуме с Русима без Американаца? Како да се међународна оса односа помери ка Европи? Михаил Горбачов је својевремено споразумом о ракетама из 1987. године Западу понудио историјску шансу, Запад је ту руку помирења и сарадње с презиром одбио.

Владимир Путин нуди сада Европи другу шансу да одбију нове америчке ракете на свом тлу. Биће то нова велика политичка рововска борба, у којој ће Пољаци, три балтичке државе и Румунија заступати америчке интересе. На Западу се вероватно питају колико могу да верују Путину? Као да Французи, Немци, Енглези и Италијани верују својим политичарима. Американци и Немци се заваравају да могу да утичу на развој ситуације у једној тако великој земљи каква је Русија. 

Допао ми је у руке „Фајненшел тајмс” од 27. фебруара 1990. године. Немачка јавност била је згранута „непријатељским расположењем” британске премијерке Маргарет Тачер по питању немачког уједињења. Наиме, Челична Леди је изјавила „да је немачко уједињење изузетно озбиљно питање, не само за немачки народ, већ и за његове савезнике и у Западној Европи и у Северној Америци, и да се управо зато питање немачког уједињења не тиче само Немаца”.

У то је време формирана и координацијска група „два плус четири”, сачињена од две Немачке и четири силе победнице Другог светског рата, а проблем будућег односа уједињене Немачке и војних савеза у Европи био је тада и највећа главобоља за координацијску групу. Западни лидери покушавали су да пронађу формулу по којој би уједињена Немачка била саставни део НАТО-а, али да се истовремено узму у обзир и сви безбедносни интереси Москве.

Формулу су разрадили немачки канцелар Хелмут Кол и амерички председник Џорџ Буш. Но, совјетско министарство спољних послова одмах је реаговало саопштењем према којем је „свако решење које подразумева чланство уједињене Немачке у НАТО-у недопустиви поремећај војне равнотеже у Европи”.

Запад је на саопштење из Москве одговорио „хибридном формулом” , по којој Западна Немачка остаје чланица НАТО-а, док Источна Немачка добија „специјални војни статус”, односно на њену територију неће улазити снаге НАТО-а, при чему би и Москва задржала одређени број својих војника на територији ДДР-а. Са совјетског становишта, Немачка је у то време била неуралгична тачка Европе.

С друге стране, ДДР се веома разликовала од осталих држава Варшавског пакта: није постала нација, већ држава чија легитимност зависи од једног идеолошког концепта. Наиме, Пољска ће увек бити Пољска, Мађарска ће увек бити Мађарска, без обзира на друштвени систем. Али, оправданост постојања Источне Немачке заснивала се на очувању њеног друштвеног система, за Совјете је поуздана ДДР била гарант европске безбедности, а стабилност заснована на непрекидној немачкој подељености”. 

Дакле, то су били размишљања, предлози и контрапредлози у предвечерје немачког уједињења. Стратегијске и безбедносне последице тог уједињења осећа данас цела Европа, осетили смо то и ми на подручју некадашње Југославије.

За Русију, у контексту постојеће кризе у Украјини, и будуће велике кризе око „евроракета”, то ће бити дефинитивни крај немачке игре. Берлин има сада историјску шансу да одбије ново распоређивање пројектила с нуклеарним бојевим главама на својој територији и да покаже Вашингтону да је Немачка, у односу на САД, ипак суверена земља. Владимир Путин одлично познаје Немце...   

АКО СТЕ ПРОПУСТИЛИ

Хоће ли Трамп поделити Запад


Коментари20
93f56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vojnik bez puske
Ako bude posle treceg svetskog rata cetvrti svetski rat siguran sam da Nemacka nece ucestvovati u tome cetvrtom jer ce biti unistena u trecem svetsokom ratu.
Ti Kej
Neka rusi unište Iskandere kojima krše sporazum i neće biti nato raketnog odgovora.
Redux
Neka i SAD sklone lansere iz Rumunije i Poljske i eto rešenja. Zar ne? Zar nije Kenedi, oko koga ste se pobrinuli, imao sličan dogovor sa Hruščovom.
Препоручујем 17
Jozo
Njemacka u odnosu na SAD je suverena isto koliko i mi.... Stim sto mi nismo okupirani, a oni jesu! toliko!
Данило
Постојала је источна и западна Немачка. Западне Немце, као и нас, можда и убеди ова пропаганда, али источне сигурно неће. Мачку за реп ту причу. Русија је стављена пред избор, са нама или притегни опанке и трчи ако мислиш да можеш издржати трку. Русија ће ући на концу у НАТО, а Срби због ње изгубити још животног простора.
Nikola
Sta je Danilu milo, to mu se i snilo. Samo ti nastavi da sanjas, bar je u snovima sve moguce pa cak i to da Rusija udje u Nato i da Srbi izgube jos zivotnog prostora...Samo pazi da ne padnes sa kreveta :)
Препоручујем 30
Jeretko
Liternaturnaja Gazeta pisala jos 1988: "У совјетским венама тече немачка крв, наше градове су изградили немачки архитекти, на царском престолу седели су Немци...”a domaci Rusofili ni posle 30 godina "nisu obavesteni".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља