среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:59

Нема забране да Срби иду на Хиландар

Најновији потреси у православљу су показали да о положају Атоса и Хиландара и јурисдикцији над овом територијом не знамо довољно
Аутор: Јелена Чалијапонедељак, 29.10.2018. у 23:44
Део српске душе и извориште наше духовности и културе (Фото Н. Тркља)

Хоће ли васељенски патријарх Вартоломеј забранити Србима да иду на Хиландар због подршке Српске православне цркве Московској патријаршији, која је због Украјине прекинула канонско општење с Цариградом, тренутно је непостојеће питање. Иако су најновија дешавања око давања аутокефалности украјинској цркви показала да је и немогуће могуће, сценарио такве забране изгледа, чак и у овим новим околностима, невероватан.

У поставци горњег питања пренебрегава се чињеница да СПЦ, ни у својим саопштењима ни кроз изјаве својих архијереја, није дала подршку Московској патријаршији, већ очувању канонског поретка и дијалогу, као и да њени односи с Васељенском патријаршијом нису нарушени нити има, за сада, разлога да то буду.

Најновији потреси у православљу, настали прекидом евхаристијског општења Московске и Васељенске патријаршије, осетили су се, наравно, и на Светој Гори, али су и показали да о положају Хиландара и Атоса и јурисдикцији Васељенске патријаршије над овом територијом не знамо довољно. Због тога смо о статусу српске царске лавре и положају Свете Горе разговарали с Миливојем Ранђићем, директором Задужбине Светог манастира Хиландар, једине званичне установе Хиландара у Србији.

Људи често мисле да наш Хиландар има неку екстратериторијалност и да се управа Српске цркве протеже над њим. Иако је део српске душе и извориште наше духовности и културе, Хиландар никада није био формални део наше отаџбинске цркве. За кратко време Српског царства, од 1346. до 1371, био је под српском државом, мада су и српски цареви прихватали да светогорци и даље признају врховну власт византијског цара и да српску управу сматрају за неку врсту егзархата – објашњава Миливој Ранђић.

Он додаје да сви светогорски манастири имају статус који је раван положају локалне самоуправе, они су правна лица јавног права Републике Грчке, а са становишта међународних конвенција о светској културној баштини недвосмислено припадају корпусу културног наслеђа Грчке, која је пред Унеском и одговорна за очување Свете Горе као светске баштине.

– Ипак, ниједан обавештени Грк неће оспорити да је Хиландар српска светиња и да баштини српску традицију, али биће неумољив да је овај, као духовна установа, пре свега светогорски манастир и да припада под омофор патријарха цариградског. Одредница да је манастир српски, руски или бугарски, да је скит румунски није правно верификована, али одређује и описује манастир, порекло светих ктитора и монаха који га чине, па и традицију коју баштини. То се увек поштовало. Када је Хиландар у питању, може се рећи да хрисовуља цара Алексија Трећег Анђела чак даје за право коришћење српског имена јер изричито одређује да цар манастир даје „Србима на поклон вечни” – истиче Ранђић.

Он наглашава да су сви светогорски манастири самостални у унутрашњој управи и руководе се по манастирским правилницима које сами прописују, а који морају бити у складу са Светогорским уставом. Тако монаси сами бирају игумана, а о избору се само обавештавају Свештена општина и Цариградска црква. То је особеност карактеристична само за Свету Гору, јер другде епископ има коначну реч у избору. У Хиландару је у току обнова након великог пожара из 2004. и за те радове, као и друге светогорске светиње, морају имати сагласности Свештене општине и неких државних агенција. Међутим, никакви радови и активности не могу се предузимати без сагласности самог манастира.

– Највећа сарадња у практичном смислу између Хиландара, српске државе и Цркве последњих година је везана управо за обнову. Ту је било и има помоћи с више страна и из многих држава, помесних цркава и значајних појединаца, али, уз најтоплију захвалност према свима, мора се истаћи да су српска држава и Црква главна и константна подршка – каже Ранђић.

Без обзира на свој посебан статус, Хиландар има тесне везе са Српском црквом и чини важан део духовног али и историјског и културног идентитета нашег народа. Та веза је двосмерна.

– Хиландар нарочито држи до тога да на манастирским славама у гостима има епископа из Српске цркве који начелствује богослужењем и да одржава духовне свезе са српским манастирима. Иако то представља велики напор и за игумана и за братство, хиландарски игуман архимандрит Методије узима учешће у епископским хиротонијама и духовним празницима широм СПЦ. Већ неколико година Хиландар окупља децу с угрожених српских подручја и енклава и организује летње кампове. С друге стране, патријарх српски ужива високо поверење и ауторитет међу монасима, а испред Српске цркве управо је он задужен за одржавање духовне свезе са српском светогорском светињом. Од када је на светосавском трону, патријарх Иринеј је три пута обилазио манастир, посвећујући велику пажњу и бригу његовој обнови. Мислим да ниједан патријарх до сада, осим цариградског, није оволико пута боравио у неком манастиру Свете Горе – истиче Ранђић.

Директора Задужбине питали смо и колико често и о којим поводима васељенски патријарх долази на Свету Гору и када је последњи пут био у Хиландару.

– Патријарх Вартоломеј је више пута боравио на Светој Гори и одржава са Свештеном општином и манастирима сталне духовне и административне односе. Његове посете су обично неким посебним поводом, као када је 2013. био на обележавању прославе 100 година од присаједињења Свете Горе Грчкој. Патријарх је Хиландар посетио 2006. да би подржао братство у обнови. Поводом 25 година од успостављања општежића, патријарх Вартоломеј је 2015. упутио посланицу хиландарском братству, изражавајући задовољство због препорода манастира који је полако, али сигурно дошао заједно с општежићем – каже Миливој Ранђић.

У наставку: Између духовног надзора Цариграда и последица одлука Москве


Коментари25
5cf04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Г. Ромчевић
НА Хиландар?
Милун В. Поповић
Игор Г.ј - површним знањем и компилацијама свега и свачега може се тврдити и да мачка муче а крава мајуче. Тек, Кнез Владимир 988. године, после успешног похода на Херсон, прима крштење, одводи са собом следбен који просвећују даље његове поданике и доноси мноштво богослужбених реликвија. Хришћанство постаје државна религија; масовна крштења обављају се у Кијеву, Новгороду, Ростову, Суздаљу, Полоцку, Турову, Смољенску, Пскову и другде.Године 1051. на митрополитску катедру први пут доспева Рус, знаменити писац и беседник Иларион, чувен по свом образовању и благочастивости. Године 1147. велики кнез Изјаслав сазива у Кијеву Сабор руских* епископа, и на митрополитску катедру, без консултација* са цариградс. патријархом, бива постављен Климент Смољатич, Рус родом. И поред изв. противљења он остаје на овом положају до 1155. и то је време по ком се рачуна 5. диптих од стр. Цариг. Патријаршије. Најезда Монгола на Русију, 1240. године, спречава пуну финализацију која коначно настаје 1448.г.
Beogradjanin Schwabenländle
Српски манастир Хиланадар могу " мушки " Срби православне вере да посете уколико се предходно пријаве и добију дозволу за посету. Постоји мала и ретка изнимка, уколико има мало посетилаца може да се добије за дневну посету. Дозвола се добија на лицу места.
Леон Давидович
Суштина овог спора јесте да Цариградски патријарх не уважава никакве аргументе никакве доказе већ се понео као наредбодавац. Узалуд је патријарх Кирил пристао да чак оде у Истамбули и колико год је био толерантан и колико год је изнео доказа све је било узалуд. Цариградски патријарх ставио се у интерес политике, а наравно уз политику иде и новац.
Милун В. Поповић
Као што се и дало претпоставити овај чланак је "шлагворт" за хрватске ботове и "наше" НВОЛГБТ, по обичају са лажима и полуистинама па тако Игор Г.ј на свим блоговима искаче као чупоглавац из кутије са своји неистинама. А истина је следеће када се погледа диптих православних цркава у коме је Руска црква на 5. а Српска на 6. месту. Иначе Српска црква је постала аутокефална 1219.г мудром политиком Св. Саве који је предвидео распад Византије и све проблеме који би дошли са тим ако би СПЦ остала директно под Цриградом патријаршијом, данашњом "Фанаром". По запоседањеу Цариграда од стр. Турака они мудро остављају Цгрс. Патријаршију преко које држе у покорноасти храшћанске народе у Османском црству. Један од разлога зашто се Србија није раније ослободила био је и турски утицај преко свештеника Фнариота. o 2.1 Цариградска патријаршија o 2.2 Александријска патријаршија o 2.3 Антиохијска патријаршија o 2.4 Јерусалимска патријаршија o 2.5 Руска патријаршија* o 2.6 Српска патријаршија
Игор Г.
" Милун В. Поповић" Испразан говор, или ти писање, је празан говор чак и када говори у корист Срба. Руска православна црква прогласила је аутокефалност 1448 године без сагласности Васељенске патријашије. Због тога је призната тек век и по касније.
Препоручујем 6
Hahah
Radakovic kao po obicaju pise cisto da bi nesto napisao. Ceo komentar prekopiran sa Vikipedije...
Препоручујем 5
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља