петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Какву храну једемо

уторак, 30.10.2018. у 15:51
Фото Пиксабеј

Да ли је храна на рафовима српских маркета квалитетна и безбедна, какву сировину увозимо, и које прописе је потребно мењати како би грађани били обавештени шта тачно купују, била је тема данашњег округлог стола „Без квалитетних сировина нема квалитетних производа”.

У дискусији су учествовали представници неколико компанија које се баве производњом прехрамбених производа у Србији и региону, као и представници ресорног министарства и Центра потрошача Србије (ЦЕПС).

Са скупа је поручено да је потребно више радити на едукацији потрошача у чему кључну улогу, речено је, треба да узму удружења за заштиту потрошача и држава, да је неопходно мењати низ законских регулатива које се тичу увоза сировина за производњу хране, утицати на јачу инспекцијску контролу нелојалне конкуренције, применити примере добре праксе из света у погледу декларација...

Саветник за безбедност хране у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Ненад Доловац је, говорећи о храни коју грађани Србије конзумирају, рекао да је неодвојиво питање квалитета и безбедности хране те да 25 правилника јасно објашњавају шта се и на који начин може производити и продавати.

Оцењује да су потрошачи у Србији добро едуковани и да су почели да читају декларације, а да захваљујући сарадњи са удружењима потрошача, инспекција долази редовно до нових сазнања о кршењу правила производње.

Доловац наводи пример да је анализа 500.000 различитих узорака прехрамбених производа у Србији показала да највише неправилности има по питању декларисања производа, а не безбедности.

„Потрошачи су почели пажљивије да читају декларације”, сматра Вера Вида из Центра потрошача Србије (ЦЕПС) али наводи и да у Србији никада није урађена анализа која би потврдила да су производи у Србији другачији у од оних који су у земљама ЕУ, како се то сматра у јавности.

„Сви производи који се налазе на рафовима у Србији су безбедни што је заиста битно”, каже Вида и напомиње да анализа коју је урадило њено удружење показује да нутритивне таблице које се налазе на производима, потрошачи не разумеју и да их углавном читају они који имају здравствене проблеме.

Са оценом да су сви производи на рафовима у Србији безбедни не слаже се Андреј Беле, генерални директор Стратешког пословног подручја кафа Атлантиц Група, који сматра да због тога што многи произвођачи не могу да докажу порекло сировине од које праве намирнице, није могуће ни тврдити да је крајњи производ безбедан.

Каже да произвођачи кафе у Србији морају да поштују 16 различитих правилника и да када је реч о његовој компанији, контрола креће на самој плантажи кафе, на пример у Бразилу и да се „пут кафе” прати до паковања и испоруке.

Када је реч о кафи из те компаније, најављује да ће ускоро „лансирати” кафу са посебном ознаком „сингл оригин” са чијег паковања ће се телефоном моћи очитати тачно са које плантаже у свету је кафа која се налази у кесици као и други параметри производње.

Беле је навео пример интерног истраживања које је спровела његова компанија и каже да од 89 кесица кафе различитих произвођача узетих са рафова у Србији, само 19 процената је усклађено са свих 16 правилника које морају да поштују произвођачи кафе.

Заблуде потрошаца везане за квалитет објаснио је менаџер за квалитет и животну средину у компанији „Дијамант” Предраг Ненин, и као пример навео боју сунцокретовог уља.

Ненин каже да је перцепција потрошача да је жута боја и гушсће уље квалитетније од прозирног, међутим, објашњава да је само реч о пигменту и навикама потрошача те да су „оба уља” пођеднако квалитетна.

Директор маркетинга компаније „Дон Дон” Милош Марковић је говорећи о квалитету пшенице у Србији рекао да је она лошег квалитета.

„Квалитет пшенице у Србији је на незадовољавајућем нивоу, а да би се то превазишло, ушли смо у сегмент инветсирања у млинове. Побољшавамо квалитет у својим млиновима квалитет брашна и принуђени смо да купујемо такозване сортне побољшиваче”.

Марковић је рекао да обзиром на квалитет морају да увозе пшеницу и плаћају царину, што сматра да није оправдано и каже да је потребно „више подршке и више слуха” од стране надлежних јер „немамо ни подстицаје за извоз хлеба у ЕУ”.

Са оценом да је квалитет пшенице у Србији лош, није се сложио представник Министарства пољопривреде Ненад Доловац који је рекао да се „откуп пшенице не плаћа на основу квалитета него у односу на квантитет”.

Каже да је један од начина како српски произвођачи хлеба и пецива могу да превазиђу овај проблем је да успоставе јачу сарадњу са пољопривредним газдинствима и компанијама које се баве производњом пшенице и прате тако прате своју производњу „од њиве до трпезе”.

„С једне стране би знали шта очекујете, а имали би и безбеднију производњу”, поручио је Доловац који је говорећи и о инспекцијској контроли на терену рекао да управо ових дана, на мети инспектора у Србији су и произвођачи кафе.

Генерални директор компаније „Лесаффре” (један од највећих произвођача квасца на свету) за Србију, Румунију, Молдавију и Бугарску, Миодраг Јелић оцењује да у поређењу са земљама у којима послује његова компанија, Србија је на високом нивоу што се тиче квалитета и безбедности хране коју грађани конзумирају, преноси Танјуг.


Коментари1
1c7b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Jaćimović
Čini mi se mnogo neiskrenih komentara od strane učesnika....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља