петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:04
ИНТЕРВЈУ: ПИТЕР В. БРЕТ, писац епске фантастике

Моја Муза налази се у возу

Први роман писао сам у у подземној железници, сваког дана од Бруклина до Тајмс сквера, где сам био запослен, и назад, а написано делио на поглавља, у посебне фајлове у телефону
Аутор: Марина Вулићевићуторак, 30.10.2018. у 17:15
Питер В. Брет (Фото Лагуна)

Популарни амерички аутор романа епске фантастике, такозваног демонског циклуса, Питер В. Брет био је гост свог београдског издавача „Лагуне” на овогодишњем 63. Међународном београдском сајму књига. „Лагуна” је објавила његове романе „Пустињско копље”, „Ноћ демона”, „Сунчани рат”, „Престо од лобања”, као и двотомни „Утроба земље”. У свету, у којем се мало преосталих људи бори са ноћним демонима, и сами људи су раслојени. Један од главних јунака, који је исцртан моћним и заштитним магијским тетоважама, предводник је борбе против монструма. Питер В. Брет дипломирао је енглеску књижевност и историју уметности на Универзитету у Бафалу, а онда провео десет година у фармацеутском издаваштву пре него што се посветио писању. Велики је љубитељ Марвелових стрипова,  а поводом екранизација својих књига у сталном је контакту са холивудским продуцентима.

Да ли је тачно да сте инспирацију за први роман из ове серије добили после терористичког напада 11. септембра?

Да, мада сам и пре тога радио на овој причи. Осмислио сам свет пун демона и креирао начине на које у њему ради магија, са мапом збивања. Међутим, нешто ми је недостајало. Једанаестог септембра био сам у Њујорку. Сећам се да сам тога дана био на послу, да сам са прозора гледао Светски трговински центар, бринући  о томе да ли је мој таст, који се тамо налазио, добро. Тек касније сам сазнао да је одатле био на време евакуисан. Снажно ме је погодило оно што се тога дана дешавало на улицама. Неки људи из канцеларије једноставно су отишли да буду са својим породицама, једни су јурнули према диму и рушевинама намеравајући да помогну, да дају крв, да нешто учине, док су други, пак, стајали као скамењени, не знајући шта да раде. Погодио ме је начин на који страх свакога удари другачије. Тако сам, у вези са причом на којој сам радио, поставио питања: „У реду, демони излазе само ноћу, и то јесте застрашујуће, али како је тим људима који се скривају? На који начин се односе једни према другима и како се понашају, како све то утиче на свет у целини?”. Тако је прва књига овог серијала заправо студија страха. Друге ствари утицале су касније на ток моје приповести, као на пример то што нисам баш био задовољан одлукама које су наши лидери доносили. Размишљао сам о томе како људи лако увреде једни друге, а да то ни не осете, о сталним несвесним конфликтима.

Први роман написали сте у метроу, и то на телефону? Да ли је атмосфера подземне железнице утицала на свет романа?

Истина. И то чак није био ни ајфон... Имао сам причу коју сам желео да напишем, а нисам био професионални писац. Имао сам посао, пријатеље, породицу, љубавни живот, али нисам поседовао много слободног времена. Морао сам да искористим онај период од сат времена, колико је трајала моја вожња од Бруклина до Тајмс сквера, где сам био запослен, као и сат у повратку. Написано сам делио на поглавља, у посебне фајлове у телефону, и са слушалицама на ушима, од јутра, у подземној железници, почињао да пишем. Написао бих око 400 речи до посла, и исто толико у повратку кући. Ноћу бих све сређивао у компјутеру. Тако сам радио годину дана и на овај начин настало је седамдесет одсто прве књиге. Пошто подземна железница није нарочито пријатна, писање је за мене био својеврсни бег са тог места. Слушао бих музику и искључио бих се, фокусирајући се само на тастатуру. Схватио сам да најбоље пишем у возовима и авионима, где нема интернета, тако да је моја Муза заправо у возу.

Јесте ли, као и у свим великим епским причама, имали на уму исконску борбу добра у зла?

До данас нисам сигуран у то да ли добро и зло заиста постоје. У традиционалним романима фантастике, као што је Толкинов „Господар прстенова”, зна се ко је добар, а ко је лош. Арагорн може да убије колико год хоће Орки и читалац се неће због тога осећати лоше, зато што зна да су они зли. У стварном свету много је сложеније од тога, па и у мојој причи. У првој књизи да се закључити да је неко лош, а затим бисте га у другој упознали и схватили да није негативац, већ да је неко заправо према њему лоше поступао. У трећој књизи реч је управо о том карактеру, где је објашњено да ни он није негативац. У мојим књигама постоје сви ти ликови који су наизглед зли једни према другима, али сви заједно, и на своје начине, покушавају да спасу свет. Сви су они хероји, који се међусобно не разумеју. Мислим да се сви суочавамо са тим у реалности. Људи у суштини желе исто, али се боре са неразумевањем и неверицом, што ствара конфликте који би нестали ако би комуникација била боља. То сам заправо желео да покажем у својим књигама.

Зашто демони у вашем свету излазе баш из утробе земље?

Идеја за моју причу била је да је врући центар света магија, која зрачи као врелина, тако да је створења која живе под земљом упијају, постајући монструми. Они излазе само ноћу зато што би их спржила светлост дана. Ноћна чудовишта део су сваког предања, сваке културе на свету, као и приче о симболима који одбијају зло. Сви се плаше онога што тама може да скрива. Мислим да су моје књиге преведене на 26 језика управо због тога.

Шта од осталих издваја ваше водеће јунаке, као што је Арлан?

Имам тринаест ликова који износе тачку гледишта у читавом серијалу. Шесторо од њих су жене, шесторо су мушкарци, један је монструм. Они су нормални људи гурнути у живот, који није нормалан, онога тренутка када им се у детињству нешто догодило. Арлан није ни посебно снажан, нити мудар, али када види да је његова мајка нападнута, док отац при том из страха не реагује, он одлучује да буде другачији и да се супротстави. Открива да се проблеми решавају сами од себе ако се човек са њима суочава. Исто је и са другим јунацима, кроз које сам, током овог серијала, показао како обични карактери могу да постану лидери који мењају свет.

Фантастика садржи добре метафоре за данашњи свет?

Да, иако нисам толико уображен да помислим да ће моје приче о монструмима утицати на нечију свест о свету. Али, оно што код фантастике волим јесте то што допушта суочавање са стварним људским проблемима међу различитим културама, половима, емоционалним сукобима. При том, чини то на начин да прст није уперен ни на кога одређеног. Могу да прикажем те замишљене културе, које муче иста питања, и да на тај начин проговорим о реалним стварима у свету, без правих примера одређене земље или религије. Изношењем шире слике избегнута је она предрасуда „моја света књига другачија је од твоје свете књиге”, где та дела говоре о суштински истим стварима, док се људи и даље свађају. Ако говорите о хришћанству или исламу, читаоци ће одмах заузети гард, али уколико је реч о измишљеној религији, онда ће опуштеније о њој да размисле.

Имате ли посебан однос са читаоцима?

Трудим се да стално будем у контакту са њима. Активан сам на друштвеним мрежама, дајем бесплатне књиге на различитим такмичењима, где се на пример људи обуку као неки од мојих јунака, сликају се тако и пошаљу ми фотографију, или нацртају магичне симболе из књига. Имам 20 примерака од сваког издања мојих књига на енглеском, и шест од сваког издања на другим језицима, а живим у малом њујоршком стану, тако да их стално поклањам читаоцима. Ако би на такмичењу победио неко из Србије, ја бих му послао књигу на српском.

 


Коментари0
61416
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља