понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:37

Истог месеца добио две дипломе и – посао

Боранин Немања Аксић, дипломац на Електротехничком и Хемијском факултету, од министра просвете Младена Шарчевића добио понуду за запослење
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићуторак, 30.10.2018. у 21:00
Сада похађа и мастер студије: Не­ма­ња Ак­сић (Фото: приватна архива)

Звучи невероватно, али и овакве ствари се понекад дешавају у Србији. Није прошло ни пола месеца откако је постао власник диплома два факултета у Београду, а Немања Аксић (23) из Бора је добио понуду за посао. И то лично од Младена Шарчевића, министра просвете. А кад смо га, чим је из министарства вест отишла у етар, позвали да открије тајну да ли ће понуду и прихватити, млађаног генијалца из Бора поново смо затекли над књигом. Право са састанка са министром новопечени власник факултетских диплома Електротехничког (ЕТФ) и Хемијског факултета одјурио је опет у академску клупу.

– На предавањима сам, кренула су на мастер студијама, нема одмора, јављам вам се на првој паузи – кратко је СМС-ом одговорио неуморни студент. Нешто касније је објаснио да је имао предавање на Катедри за аналитичку хемију, на којој је уписао мастер студије Хемијског факултета. У истраживању биоматеријала и конструисању биосензора, неопходних у медицини за лечења пацијената, Немања једино види своју будућност. Зато се и радује што ће прихватити понуду министра Шарчевића и почети да ради на неком од истраживачких пројеката у Фонду за иновациону делатност.

Ова специјализована институција настала је 2005. године, на иницијативу Владе Србије, и припада Министарству просвете. Како нам је објаснила Ленка Жилић Арсић, саветник за односе са јавношћу, они од 2011. повезују предузећа, истраживаче и привреду, а Немања ће највероватније добити радно место на актуелном пројекту којим, у сарадњи са Светском банком, помажу домаћим приватним фирмама да буду конкурентније на тржишту. Немања истиче да му неће бити нимало тешко да уклопи академске обавезе са послом и да је то рекао и министру Шарчевићу.

– И досад сам упоредо са спремањем испита за оба факултета, које сам завршио у року, са просечним оценама 9,17 и 9,04, држао приватне часове и био ангажован у Петници као студент сарадник. Видећу да ли ће ми се свидети нови посао и да ли је то прилика коју желим. Засад су све опције отворене, неизвесно је да ли ћу остати у земљи – истакао је Немања.

Момак који је у току прве године студирања положио 24 од 25 испита на оба факултета није баш одушевљен условима које су му у току студија пружили у Србији. Истиче да наш систем не препознаје академце који похађају два факултета и да је крајње време да држава ту нешто измени. Поред проблема, о коме је „Политика” већ извештавала, да само један факултет може да похађа о трошку државе, док је други морао да плаћа, упркос томе што је одличан студент, Немања се нашао и пред другим тешкоћама.

– Сматрам да држава студентима који покажу озбиљност и велики део испита, као ја, дају у првој години, мора да омогући да од друге године оба факултета студирају на буџету. Упркос високом просеку, никада нисам добио стипендију. Када сам завршавао ЕТФ искрсао је и нови проблем и зато на њему нисам уписао мастер студије, упоредо са овим на Хемијском факултету. А конкурисао сам за мастер и на ЕТФ-у и добио место на буџету. Из техничких разлога нису ми дозволили да ове године наставим студије. Прво ми нису дозволили да дипломирам пре почетка ове академске године јер је било неопходно да упишем 96 поена до дипломског испита, а они дозвољавају максимално 90. Зато је дипломски померен за почетак текуће академске године. А онда ми нису дали да у години у којој сам дипломирао упишем мастер иако сам испунио услов и због формалности дипломски померио за 15 дана – објашњава Немања и скромно додаје да овим проблемом, који је добром вољом руководства ЕТФ-а нејвероватније могао бити решен, није желео да замара министра Шарчевића. Додао је да ће догодине уписати мастер, ако га бољи услови рада не одвуку у иностранство.

Шарчевић прави листе најбољих студената

Министар Шарчевић је у току разговора са Аксићем поновио да је циљ Министарства просвете и Владе Србије да млади, талентовани и стручни људи остану у земљи. Најавио је да ће Привредној комори Србије, научним институтима и другим научним институцијама бити достављене листе оних који су остварили најбоље резултате у току студија.

Ови потези министра Шарчевића несумњиво су за похвалу, а уколико размотри и покуша да реши проблеме о којима Немања говори и са којима се сусретао упоредо завршавајући два цењена престоничка факултета, могуће је да ће Младен Шарчевић неке нове генијалце задржати у Србији и остварити циљеве на које је подсетио.


Коментари30
cc2e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mare
Zašto bi neko studirao ova dva fakulteta? Kada će da odluči da li želi da bude inženjer ili hemičar? Da bude i jedno i drugo teško može, vreme renesansnih naučnika za sve je davno prošlo.
Milan Matić
Mislim da treba uvesti vrlo prost i pošten sistem. Studenti koji se školuju na budjetu treba da imaju obavezu da odredjeni broj godina provedu na poslu u zemlji, a ukoliko ne mogu da nadju posao i odu u inostransto, da imaju obavezu da odredjenu sumu vraćaju drzavi u nekom roku. Što se tiće magistrature i doktorata, njih obvezno mora da plaća firma, sa ugovorom da posle diplome studenti imaju obavezu da odredjeni broj godina rade u istoj firmi.
samo jedna :D
Sve pohvale mladom akademcu, u nasem sistemu bukvalno je napravio cudo. Iskreno mu se divim jer je uspeo ono sto ja (jos uvek) nisam. Zavrsiti jedan fakultet (ucenjem, a ne kupovinom i varanjem na ispitima) kod nas je izuzetno tesko, ne toliko zbog gradiva koliko zbog administracije iz pakla koja odmaze bukvalno na svakom koraku i ni za jednu svoju gresku nije odgovorna... A BU je jedna institucija samo na papiru, svaka katedra je feud za sebe, a kamoli pojedinacni fakulteti; lakse je ostvariti saradnju sa inostranim univerzitetima nego sa dva ili ne daj boze vise fakulteta bg univerziteta. Hocu da kazem da ima dosta ljudi koji iskreno zele da studiraju dva fakulteta, cesto i ne previse srodna, ali je zbog kancerogene birokratije to gotovo nemoguce jer i ovaj jedan, covek zavrsi uprkos, a ne uz pomoc njih. Znam jer sam ja pokusao i uz sav entuzijazam i pripremljenost bio ,,oduvan", a te godine su cak i upis na master studije bile onemogucene studentima sa drugih fakulteta...
Banja
Moraću da Vam skrenem pažnju na par netačnosti u nekim komentarima.. prvo ništa nije džabe, dakle školovanje se plaća hteli to ili ne... to se zove porez koji svi plaćaju (roditelji studenata npr.), osim oholih privatnika zbog kojih upravo toliko ljudi, a među njima i ovi školovani odlaze put inostranstva. Drugo, taj novac oni i višestruko vrate kroz doznake koju u ovom trenutku iznose skoro 3 milijarde eura godišnje, dakle ta suma pokriva troškove školovanja mnogih, složili bi se, zar ne. Treće, ako se neko školuje za "džabe", pa bi pre odlaska trebalo da vrati tu sumu, kako neki misle da se to izvede? Da neki inženjer ili lekar narednih 10 godina dubi u kiosku za 25-35 hiljada dok ne vrati taj iznos? Pa onda je bolje odmah da ode, brže bi taj novac vratio ali novac je manje bitan u celoj priči, ljudski resurs je bitniji i teže se obnavlja. Ne ide se zbog masnih kolača nego nužde.
Mezon
Za školstvo bi trebalo mnogo više novca da se izdvaja i to od poreza na nekretnine. Talentovani i vredni studenti bi mogli da dobiju stipendije od drzave, koje bi ih onda ugovorom vezale za zemlju da je ne napuste. Nije fer školovati se o trošku države, i onda otići kao gotov proizvod nekom drugom. Porez se svuda placa, a bogami i školarina. Stvar je samo u tome ko će visokoj školi to da plati. Te silne mijarde evra šalju oni koji rmbaju po Zapadu, i grade kuće po Srbiji.
Препоручујем 6
Горан
Одлчно и Богу хвала за овакве људе! Ипак, ако неко хоће да се школује о трошку државе то треба држави и да се врати а самим тим и овом друштву. Многи студенти траже од државе да их подржи у трошковима а онда чим заврше оду у иностранство. Држава младе људе уопште не треба да подржава, то треба да је инвестиција сваког студента у његове личне интелектуалне капацитете. Тако има смисла њихово одлажење у иностранство јер су онда чисти власници своје интелектуалне својине звана "диплома". А не, да држава да новац за њихово школовање да би они лепо отишли у иностранство стичући диплому "џабе" и наравно не врачајући држави ништа, јер сав новац који зараде у иностранству је наравно њихов. Да ли је то поштено? Ово је генерална констатација, Свака част овом момку и све најбоље у даљем раду!
Vlado
Да ли је држава мене школовала о свом трошку ако сам јa основне и мастер студије био на самофинансирању, плаћао школарину и оверу семестра, испите и разне дажбине око дипломског?
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља