среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:53

Између духовног надзора Цариграда и одлуке Москве

Утихнули су оштри гласови из Москве да се не иде у светиње под јурисдикцијом Цариградске патријаршије
Аутор: Јелена Чалијауторак, 30.10.2018. у 23:44
Ру­ски ма­на­стир Свети Пан­те­леј­мон на Ато­су (Фото Н. Тркља)

Смештену на полуострву у подножју Атоса, јединствену због свог специфичног уређења, Свету Гору њена географска изолованост и широка самоуправа коју ужива свакако не изузимају из живота православне цркве. Велики потреси у православљу осећају се и у овој монашкој заједници, коју чини двадесет манастира, па је тако и последњих недеља, од када православни свет потресају питање давања аутокефалности цркви у Украјини и прекид евхаристијског општења Цариградске и Московске патријаршије. На Светој Гори постоји један руски манастир – Свети Пантелејмон, који попут свих осталих светогорских светиња ужива самосталност у организовању унутрашњег живота и под духовном је јурисдикцијом Васељенске патријаршије.

Како објашњава Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландар, Свети манастир Пантелејмон насељавају монаси углавном пореклом из Русије и Украјине, који су највише погођени околностима насталим након недавних одлука Цариградске и Московске патријаршије.

– Иако су сада светогорци, монаси који су се одрекли света, они нису поништили сваку љубав према отаџбини и отаџбинској цркви, у којој су рођени, крштени и васпитавани. Претходних дана, тачније 14. октобра, у Пантелејмону је била и слава, Покров Пресвете Богородице, коме је посвећена једна црква у манастиру, и ту је било поклоника из Русије, међу којима и тројица владика који нису служили, јер се током богослужења произноси име патријарха Вартоломеја. То је било пре одлуке Московске патријаршије да потпуно прекине евхаристијску заједницу са Цариградском црквом. Сада су ствари компликованије чак и за обичне вернике, а не само за свештенике, јер је забрана примања светих тајни општа за све чланове Руске цркве. Ово ће се осетити и у остатку Свете Горе, јер Руси су чинили велики број поклоника, а усудио бих се рећи да се у Русији она можда најватреније поштује. Било је из Москве и неких оштрих гласова да се не иде на Свету Гору и уопште светињама под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Они су утихнули, јер није логично да се поклонички обилазе древне светиње у римокатоличким црквама, попут моштију Светог Николе у Барију, или чак џамије, на пример Велике џамије у Дамаску, где су мошти Светог Јована Претече, а да се не може у ходочашће Светој Гори – каже Ранђић.

Наглашава и да не треба сметнути с ума да су обнову манастира Пантелејмона и бројних руских скитова и келија помагале Руска црква и држава, а учествовали су и у обнови других светогорских светиња. Ранђић подсећа да се оваква ситуација догодила и 1997, када је такође због сличних догађаја у Естонији дошло до прекида општења Цариградске и Московске патријаршије. То је тада потрајало три месеца.

– Сви се надамо дијалогу који ће омогућити да се превазиђе и садашња ситуација, али се и прибојавамо, јер Украјину карактеришу веома компликовани верски, друштвени и политички односи и замрзнути оружани конфликт – каже Ранђић.

Иначе, Света Гора ужива посебан положај и у односу на духовне и у односу на световне власти, па тако и јурисдикција васељенског патријарха над овом територијом није иста као на другим канонским територијама Цариградске патријаршије. Последњих сто година – како објашњава наш саговорник – положај Свете Горе дефинисан је у синергији три правна акта: Устава Грчке, Конститутивне повеље или статута и Законодавне уредбе из 1926, који одређују да је она део Републике Грчке и да је под јурисдикцијом Цариградске патријаршије.

– Општа улога патријаршије у црквеном поретку, тамо где је њена канонска и духовна јурисдикција, ни на Светој Гори ни на другим местима, не може бити упитна. Друга ствар су њена овлашћења у односу на светогорску самоуправу: на унутрашње уређење и односе на Атосу и практичне односе Свете Горе са спољним светом. Ради прављења разлике, користи се тај термин „надзор” и он се односи на бригу да се међу светогорцима чувају догматски и канонски поредак цркве. Овлашћења патријаршије према светогорској самоуправи су, конкретно, да даје сагласност на Конститутивни статут и нормативне одредбе које доноси тзв. Дупли Сабор Свете Горе, сачињен од игумана и представника свих манастира у вези са духовним питањима, као и улога крајње судске инстанце за предмете који нису кривичног карактера, а коју врши или патријарх са Синодом или он одређује свог егзарха, који тада делује заједно са Дуплим Сабором. Манастири су дужни да преко Свештене општине патријарху проследе обавештења о избору и разрешењу игумана и чланова манастирске управе. Као епископ Свете Горе патријарх се спомиње у свим богослужењима на Атосу и даје сагласност на посете других архијереја Светој Гори – наводи Миливој Ранђић.


Коментари8
29228
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Једно је било бити хришћанин у време када су хришћани прогоњени у Рисмском царству, а сасвим друго када је то постало званична религија. Од тада је то могло значити и привилегију. И све време политика и црква желе да користе једни друге то јест политика разни владари увек су покушавали да користе цркву за своје циљеве. Био је то случај не само са православним хришћанима него и са свим другим. Тако је и данас Цариградски патријарх ставио се у службу пре свега САД где сада има и богате епархије Изгледа да се сада још замислио да је он нешто слично папи у католичком свету?
Леон Давидович
Једно је било бити хришћанин у време када су хришћани прогоњени у Рисмском царству, а сасвим друго када је то постало званична религија. Од тада је то могло значити и привилегију. И све време политика и црква желе да користе једни друге то јест политика разни владари увек су покушавали да користе цркву за своје циљеве. Био је то случај не само са православним хришћанима него и са свим другим. Тако је и данас Цариградски патријарх ставио се у службу пре свега САД где сада има и богате епархије Изгледа да се сада још замислио да је он нешто слично папи у католичком свету?
Костадин
Хиландар није смео бити подвлашћен Фанару. Ево речи Св. Саве из Хиланд. типика: О СЛОБОДИ МАНАСТИРАЗаповедам свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих ту власти, и од прота и од других манастира, и од особних владика. И да није ни под чијим правима, ни царским, ни црквеним ни другим ничијим, него да је под једином слављеном Богородицом Наставницом, и под молитвом преблаженога и светога оца и онога који игуманује у њему. А чувати и исправљати и управљати и владати још и хрисовуљима блажених царева, којима се слободно и ничијом власти непоробљени тврђе привезује, да имате непоколебљиву и неизмењену слободу, која неће никако пропасти. Ако ли ко усхте некада, у неко време, да вас на неки начин пороби , или учини под неком влашћу, или ко од клирика или од лаика, или сам игуман или ко од братије у њему, потакнут демонским искушењем, да је крив не само божанственом телу и крви Господа...него нека му је и анатема, као што рече апостол, и клетва на њем
Vesa D
..danas je nazalost a mozda i odvajkad sve to jedna industrija zasnovana na lakoci zarade na slabijim nejakim i siromasnim narodima .Vera je postala soua biznis i bilo bi racionalno sagledati tokove novca ne samo u pravoslavnom svetu nego i u ostalim muslimanski i katolickim bogomoljama i videti koliko je to skoncetrisano bogastvo ..bogastvo trutovskog tipa naspram milijarde siromasnog naroda koji jedva ima za hleba .Da li su cepanje velikih crkava nastale iz ekonomskog interesa malih popova da budu preko noci vladike pa onda politickog i svakog drugog karaktera je samo izgovor za medije i prost i naivan narod da se pomoli bogu zarad svoje duse i njihove kese....
Vladislav Marjanovic
Spajanje religije sa politikom ima samo jednu posledicu: politizaciju religije. Kad do toga dodje (a, na zalost, redovno dolazi) forma postaje vaznija od sustine. Da od toga trpe ne samo vernici vec i sama vera, to versku hijerarhiju ne zanima. Prevashodna im je jurisdikcija tj. ko koliku eparhiju ima i cije svetovne interese zastupa. Da im je vera vaznija, ne bi se osvrtali ni na ritual, ni na sukobe unutar svojih elita. Sustina hriscanstva je oprastanje, cak i protivnicima. Zasto se onda ne moliti i za njih ne bi li se vratili na pravi put? Zasto vernici moraju da placaju ceh sukobima na vrhu hijerarhija? Mozda zato sto je politizovana religija ipak samo (propagandisticki?) opijum za narod, a ne put ka oplemenjivanju duha. Cemu onda prizivanje na milosrdje kao osnovno nacelo hriscanstva ako je, kao u Nusicevoj autobiografiji, propraceno katihetinom samarcinom? Zar to nije slucaj i sa zabranom pricescivanja u crkvama pod protivnickom jurisdikcijom ako svojih u blizini nema?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља