Од нашег сталног дописника

Подгорица – Црна Гора може имати проблема због високог јавног дуга, камате на кредите су високе, број лекара је на минималном стандарду, море је загађено због испуштања непречишћене канализације, нарочито код Котора, а ваздух је загађен у Подгорици, Никшићу и Пљевљима, пише у новом извештају Централне обавештајне агенције (ЦИА) САД о Црној Гори.

Овакве извештаје ЦИА прави о свакој земљи или територији на свету и повремено их објављује на свом сајту, на којем пише да се ти „подаци користе за званичну употребу америчке администрације”.

ЦИА констатује да је у региону „распрострањена трговина дрогом и прање новца”, као и да су „могући ризици по безбедност и од тероризма”, а за Црну Гору је прецизирано да је на њеном тлу 2016. ухапшена група опасне секте „Аум Шинрикјо” и да је ту 145 азиланата без држављанства. Додаје се да је Црној Гори, као услов за улазак у Европску унију, Савет Европе навео преузимање одлучних корака „у борби против корупције и организованог криминала”.

ЦИА констатује да Црна Гора планира ремонте пута, ​​железничких мрежа, проширење аеродрома, што би могло повећати њен јавни дуг. „Влада Црне Горе изабрала је две кинеске компаније да изгради 41 километар дуг део ауто-пута. Нижи трошкови задужења су подстакли већи дуг Црне Горе, који тренутно износи 65 одсто БДП-а, с прогнозом да ће се у одсуству фискалне консолидације повећати на 80 одсто, када на отплату кинеској Ексим банци дође 800 милиона евра за ауто-пут”, оцена је агенције.

Аналитичари америчке обавештајне агенције регистровали су и проблеме с животном средином у „еколошкој држави”. „У Црној Гори је присутно загађивање обалних вода из канализационих канала, посебно у туристичким областима као што је Котор. Озбиљно загађење ваздуха постоји у Подгорици, Пљевљима и Никшићу”, саопштила је ЦИА.

Испод линије сиромаштва у Црној Гори живи 8,6 одсто становништва, навела је ЦИА уз напомену да је тај податак из 2013. године, када се црногорски Монстат (завод за статистику) последњи пут бавио линијом сиромаштва. Дефицит државног буџета лане је износио 6,1 одсто, по чему је Црна Гора 179. на светској листи.

„Око 90 одсто црногорских државних предузећа је приватизовано, укључујући 100 одсто банкарства, телекомуникација и дистрибуције нафте. Туризам, који чини више од 20 одсто бруто друштвеног производа (БДП) Црне Горе, доводи до раста броја посетилаца сваке године. Неколико нових луксузних туристичких комплекса налази се у разним фазама развоја дуж обале, а многи имају и марине за јахте. Поред туризма, енергија и пољопривреда се сматрају стубовима економије. Искориштено је само 20 одсто хидроенергетског потенцијала Црне Горе. Црна Гора планира постати нето извозник енергије и гради подводни кабл за Италију, који ће јој помоћи да испуни свој циљ”, пише у извештају ЦИА.

У извештају ЦИА додаје: „Влада препознаје потребу уклањања препрека како би остала конкурентна и отворила привреду страним инвеститорима. Нето стране директне инвестиције 2017. године достигле су 848 милиона долара, а инвестиције по глави становника су међу највишима у Европи, због ниске стопе пореза на добит правних лица. Највећи страни инвеститори у Црној Гори у 2017. години били су Норвешка, Русија, Италија, Азербејџан и Мађарска.”

Амерички обавештајци наводе да је раст економије Црне Горе прошле године износио 4,2 одсто, по чему је Црна Гора 67. на свету, као и да је БДП по становнику 17.700 долара па је Црна Гора по томе 101. на свету. Црна Гора је према овом извештају, када је реч о индустријској производњи, прошле године била у минусу 4,2 одсто, па је на 198. месту светске листе.

Црна Гора је на 121. месту на светској листи по висини просечне камате на кредите код црногорских банака – прошле године та стопа је била на 6,81 одсто. За одбрану Црна Гора издваја 1,7 одсто свог БДП-а, што је чини 64. на свету, док за здравство, како наводи ЦИА, издваја 6,4 одсто свог БДП-а, и на основу тога заузима 96. место на свету.

ЦИА се бавила и историјом па тако каже да је „Зета била српска, а 1918. ју је апсорбовала Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је 1929. постала Краљевина Југославија”.