уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:50

Ципрас покренуо промену Устава Грчке ка раздвајању цркве и државе

уторак, 30.10.2018. у 20:44
(Фото А. Васиљевић)

Премијер Грчке Алексис Ципрас је на седници посланичке групе своје странке СИРИЗА обелоданио садржину предлога за ревизију Устава, у којем је најкрупнија тачка опрезан корак ка новом односу цркве и државе које у Грчкој нису раздвојене.

„Држава и Црква имају зрелости, мудрости и осетљивости да прихвате исправљање свог односа. Дошло је време да се Уставом експлицитно учврсти верска неутралност грчке државе са свим што то подразумева - регулаторно и у пракси”, рекао је премијер.

Друга предложена измене Устава којих је укупно 15, јесте уставно успостављање пропорционалног изборног система који је у Гркој сада мешовит и може се мењати законом.

Трећа предложена новина је да се смењивање владе отежа увођењем у Устав „конструктивног изгласавања неповерења” влади, тако што Скупштина не може прихватити ни предлог за гласање о томе, сем ако унапред, пре гласања о поверењу, нема неког другог кандидата за председника владе, уместо онога о поверењу у кога треба да гласа, преноси Бета.

Ципрас је рекао да то „ствара политичку стабилност, пошто се отежава да дође до превременог престанка мандата, стварајући услове за четворогодишње политичке циклусе, без тактизирања и утицаја ванинституционалних политичких центара”.

Следећи предлог за измену Устава Грчке је да се уведе да председник владе може бити само неко од посланика, односно, како је рекао Ципрас, „председника Владе нужно мора бирати грчки народ”, да би се „избегло понављање ванредних политичких прилика у којима се за премијере постављају они који нису прошли кроз муку народног гласања”, додао је он.

Уз то, рекао је Ципрас, СИРИЗА инсистира на уставном „гарантовању права на референдум по народној иницијативи”, али само за „пресудна националног питања или о неком изгласаном закону”.

Предлог за измену Устава Грчке је и увођење „народне законодавне иницијативе”, пошто сада законе практично може предлагати само влада.

Међу осталим предложеним променама Устава су измена процедуре избора председника Републике, уз могућност да га у неким случајевима бира и народ, а не само посланици, строжи услови оснивања независних институција и регуларних тела која су се умножила у Грчкој, строже регулисање имунитета, односно правосудне одговорности посланика и министара, ограничавање броја мандата током којих неко може бити посланик.

Ципрас предлаже и уставну забрану приватизације воде и електричне енергије, као и увођење у Устав искључивог права „социјалних партнера” државе да, без њеног мешања, сами одређују колика ће бити најнижа плата - „минималац”.

На све те предлоге који ће ускоро бити озваничени да би почела процедура промене Устава, странке опозиције су листом бурно реаговале.

Набрајајући неиспуњена Ципрасова левичарска обећања и подсећајући га да је раније одбијао разрађене предлоге за промену Уставаâ€ш указују да се тог посла сетио тек сада, пола године пред изборе, на крају свог мандата, те у ствари и нема времена ни да процедурално покрене промене које сам предлаже док „опсесивно живи у свету илузија” - како је прокоментарисала левичарска странка „То Потами” (Река).

Садашњи Устав Грчке Републике је донет после обарања војне диктатуре, 1975. године, темељито ревидиран 1986, а делимично измењен и допуњен 2001. и 2008. године. Састоји се од 120 чланова у четири поглавља која дефинишу Грчку Републику, утврђују лична и социјална права чија је заштита појачана уставном ревизијом 2001, утврђују организацију и функционисање државе, и, на крају, садрже посебне, завршне и прелазне одредбе.

За промену Устава је надлежна Скупштина, али не смеју се мењати одредбе о облику државе - републици, и о људским правима и слободама.

Процедура промене Устава има више сложених фаза, уз низ рокова и гласања, од којих се нека морају поновити да би се потврдило постојање воље за измену Устава. „Законски кључ” је да су рокови и вишегодишња процедура такви да посланички састав Скупштине која је покренула измену Устава, не може да ту измену изгласа и спроведе, већ је то нужно посао наредног скупштинског састава, после редовних избора, четири године касније.


Коментари24
20444
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
Par korekcija: - ne predlaze stroze regulisanje imuniteta, vec primena istih rokova zastarelosti na poslanike kao i na sve ostale, ali povecanje krivicnih dela koja podlezu imunitetu, sto svodi na prosirenje imuniteta i oslobadjanja odgovornosti - predlaze da se struja i voda ne privatizuju a njegova vlada privatizovala kompaniju za prenos struje, trenutno privatizuje kompanijeu za proizvodnju struje, prodaje rudnike uglja, odobrila privatizaciju drzavnog vodovoda, - ja bih vise volela predsednika vlade koji ima neko profesionalno iskustvo nego onog ko je preziveo muke izbora. Cipras jedino za njih zna, za radne muke je samo cuo iz price - izmene ustava ne moraju da budu posle 4 godine, samo drugo glasanje skupstine novog sastava. ako je prvo glasanje bilo na kraju jednog mandata drugo moze biti na pocetku drugog.
nikola andric
Da je Grcka primljena u EZ uprkos ''ekonomskih razloga'' je poznato ali da Grcka nije zadovoljila pravne uslove takozvane ''pravne drzave'' odnosno uslov '' sekularne drzave'' po kome je crkva iskljucena iz politicke vladavine je nekako precutano. Dakle ''evroska pravna cuda'' sada mozemo videti u Madjarskoj i Poljskoj u kojima je nezavisna sudska vlast ukinuta. U Italiji u kojoj je evropska finansiska disciplina u kontekstu odrzavanja vrednsoti evra izgleda potpuno nepoznata. EZ ''logika'' je izgleda : ''postani clan pa radi sta zelis'' . U navedenom okviru srpska poglavlja izgledaju i mucno i smesno.
Славко
Ни Србији не би шкодило да има једног Ципраса!
danilo obradovic
Grcka u mnogim segmentima javnog zivoda kasni za ostalima .Desavanja u toj drzavi kazuju da su daleko od pristojnosti .Napredak ide jako sporo .
Zlatko S P
,,Држава и Црква имају зрелости, мудрости и осетљивости да прихвате исправљање свог односа. Дошло је време да се Уставом експлицитно учврсти верска неутралност грчке државе са свим што то подразумева - регулаторно и у пракси”, рекао је премијер".PS Sta to Znaci? Znaci Teror Sekularne Drzave Ustavom! Ako Sindikati I njeni lokali imaju pravo da budu deo Politickog Procesa,a zasto ne, i Vernici I Crkva? Grcka Crkva je ;Foundig Father Grcke Drzave ,i Ona je Dinastija Grcke Drzave .Ako Saudiska Dinastija ima pravo ,da bude dinastija Saudiske Arabija,zasto da ,Grcka Crkva ne moze da bude Dinastija Grcke Drzave?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља