петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:46

Услови за усвојитеље

„Нове” родитеље у овом моменту чека 250 малишана, а 70 њих наставиће свој живот у иностранству
Аутор: Катарина Ђорђевић / Бранко Пејовићсреда, 31.10.2018. у 21:44

У овом тренутку 750 парова ишчекује дан када ће им бити јављено да су постали родитељи, а статистика Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања говори да на једно дете без родитељског старања конкуришу три пара којима је утврђена општа подобност за усвојење. То у преводу значи да на „нове” родитеље у овом моменту чека 250 малишана, а 70 њих наставиће свој живот у иностранству, јер за ову децу центри за социјални рад нису могли да пронађу усвојитеље у Србији.

Иако у овом моменту нико не може да каже каква ће бити судбина дечака остављеног на прагу цркве у Чајетини, извесно је да ће он још неко време бити смештен на одељењу неонатологије у болници у Ужицу, након чега центар за социјални рад преузима старатељство над њим. Они ће дечаку дати име и уписати га у матичну књигу рођених, након чега ће највероватније бити смештен у хранитељску или сродничку породицу док се не реши његов породично-правни статус.

Вест о беби остављеној у порти цркве одјекнула је у земљи и региону, а велики број особа обратио се чајетинском центру за социјални рад и изразио жељу да усвоји овог малишана. С обзиром на то да Конвенција о правима детета налаже да дете има право да буде збринуто у земљи порекла и треба да се одгаја у духу своје вере и нације, увек постоји „позитивна дискриминација” наших држављана у односу на усвојитеље из иностранства. Другим речима, страни држављани могу да усвоје дете из Србије само ако за то дете не могу да се пронађу усвојитељи у нашој земљи. Међутим, пошто већина наших брачних парова углавном жели да усвоји здраву, малу и децу српске националности, а не малишане са озбиљним поремећајима у развоју, ова деца углавном одлазе у наручје иностраних усвојитеља.

Све особе које желе да усвоје дете пролазе кроз процес тестирања родитељске подобности, који траје око два месеца. У оквиру њега стручњаци процењују мотивацију усвојитеља да буду родитељи. Административни пут којим се иде ка усвајању деце почиње у општинском центру за социјални рад. Потенцијални усвојитељи дужни су да, осим личних карата и извода из матичних књига рођених и венчаних, донесу и потврде да нису лишени родитељског права, да ниједан од партнера није под истрагом, да није осуђиван или лишен пословне способности и да није оболео од болести које могу представљати претњу по здравље детета, као што су заразне или болести зависности. Потенцијални усвојитељи такође треба да приложе документацију о власничким папирима и приходима.

По слову Породичног закона, разлика у годинама између детета и усвојитеља не сме да буде већа од 45, ни мања од 20 година. То је истовремено и један од честих разлога због којих особе дуго чекају на жељено проширење породице – пракса говори да су потенцијални усвојитељи старији од 46 година, а готово сви траже бебе које имају свега неколико месеци. Ако се има на уму податак да је свега трећина деце која чекају на усвојење млађа од две године и да 33 одсто малишана има између три и пет година, а трећина је старија од шест година, онда је јасно због чега је раскорак између жеља и могућности тако велики.

Осим тога, сви потенцијални усвојитељи желе здраву децу, а велики број малишана који се налазе у бази података министарства има поремећаје у развоју. Уз то, више од 95 одсто усвојитеља желе децу српског порекла, а свако треће дете које чека на усвојење је ромске националности. Стручњаци центара за социјални рад често истичу парадоксалну чињеницу да чак и усвојитељи ромског порекла инсистирају на „белој” деци и подсећају да је ресорно министарство након стравичног земљотреса на Хаитију било затрпано захтевима наших суграђана да усвоје сирочиће који су остали без родитеља због ове природне катастрофе. Када је тим људима великог срца речено да на усвојење чекају и ромска деца из Србије, нико није изразио интересовање за проширење породице.

За усвајање бебе нађене пред црквом више од сто заинтересованих​

Још безимени малишан, остављен по рођењу пред црквеним вратима, лепо напредује у ужичкој болници и чека да ли ће на усвајање или у хранитељску породицу

Ужице – Он је здрава и лепа беба, сви га мазимо и пазимо. Лепо напредује, добио је 520 грама. А осмехом као да узвраћа на нашу пажњу...

То ових дана кажу на Одељењу неонатологије Опште болнице у Ужицу, где је већ 21 дан смештен малишан кога су и даље непозната мајка, или неко њен, тек рођеног оставили 9. октобра пред вратима Цркве Светог архангела Гаврила у Чајетини. За усвајање овог дечака влада изузетно интересовање. Чајетинском Центру за социјални рад већ се јавило више од стотину потенцијалних усвојитеља из Србије и иностранства, наши људи из Француске, Швајцарске, Немачке, Аустрије.

Раног деветооктобарског јутра, подсећамо, једна Чајетинка случајно је приметила бебу остављену пред црквеним вратима и одмах о томе обавестила свештеника Петра Лазића, кога је затекла у парохијском дому, а позвани су и полиција и лекари. Здрав дечачић тежак око три килограма био је завијен у белу тканину. Одмах потом збринут је на Одељењу неонатологије ужичке болнице.

Надлежни су кренули да утврђују ко је бебу оставио пред црквом, а незванично се помињало да су камере постављене на суседни објекат снимиле како се у рано јутро ту накратко зауставио један аутомобил, да би убрзо потом наставио пут. Али родитељи дечака, упркос свим настојањима, до сада нису пронађени. Зато је дете стављено под старатељство чајетинског Центра за социјални рад, како и предвиђа члан 344 Породичног закона.

И даље безимени малишан, који се води само као новорођенче, иако су га медији одмах назвали Гаврило, будући да је нађен пред Црквом Светог архангела Гаврила, са Одељења неонатологије ускоро треба да пређе на Дечје одељење ужичке болнице. Данијела Васиљевић, представник за односе са јавношћу Здравственог центра Ужице, о томе за наш лист каже:

– На Одељењу неонатологије боравиће 28 дана, до 8. новембра, када иде на Дечје одељење. Он је лепа беба која је осмехом све придобила, сви га овде због његове ситуације изузетно мазе и пазе. На Дечјем одељењу чекаће одлуку чајетинског Центра за социјални рад да ли ће на усвајање или у хранитељску породицу. Знамо да влада велико интересовање многих да га усвоје, неки због тога зову и овде, јављају се на мејл Здравственог центра. Поред жеље да га усвоје, нуде за њега и помоћ у храни, одећи, али нема потребе за тим, јер овде има све што му треба. Јавила нам се једна жена која је радила у иностранству, а сада сама живи у Србији, поднела је папире Центру за социјални рад желећи да усвоји ово дете. Има још сличних понуда. Судбина овог дечачића привукла је многе, који желе да му невесело започет живот учине срећнијим.

Директор Центра за социјални рад у Чајетини Пајо Богдановић наводи да ће беба током ове недеље добити лично име, у току је поступак одређивања. Помињу се највероватнија имена – Гаврило, по називу цркве, или Јован, јер 9. октобра СПЦ слави Св. Јована Богослова.

– Центар за социјални рад, у складу са законом, за привременог старатеља овом дечаку чији су родитељи непознати поставио је педагога овог центра. Он ће штитити права и интересе детета у поступку који следи. Биће ускоро решено да ли ће на усвајање или у хранитељску породицу, који су најбољи облици заштите за малишана, гледаће се најбољи интерес за њега – објашњава Богдановић и описује велико интересовање за усвајање ове бебе:

Стално зову потенцијални усвојитељи, из свих крајева Србије, па и европских држава. Више од стотину нам их се до сада јавило, каткад не стижемо ни све појединости да забележимо колико их се јавља. Упућујемо их на поступак потребан да би стекли право за усвајање детета. Потребна је општа подобност потенцијалних усвојитеља везана за њихове податке личне, статусне, егзистенцијалне природе, да нису осуђивани и друго. Предмет се доставља Министарству за рад, борачка и социјална питања, где се води јединствен регистар потенцијалних усвојитеља. Фактички, у министарству ће се и донети одлука, они који су стекли општу подобност добиће могућност да дете усвоје – каже директор Центра за социјални рад.


Коментари21
f6cdd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anabela
Dajte dete nasem paru, postenim ljudima - koji mogu da podizu dete u uslovima normalnim i sa ljubavlju. Dalje od stranih usvojitelja, organizacija i slicnih "saradnika" pojedinih "strucnjaka" u nasim institucijama.
Zoran Markovic
Ako " ... на једно дете без родитељског старања конкуришу три пара којима је утврђена општа подобност за усвојење ..." zasto uopste saljemo decu u inostranstvo? Znaci da ima vise nego dovoljno podobnih buducih roditelja/usvojitelja i ovde, u zemlji. Moze li ko da objasni?
Suza
Zato što je svako treće dete koje čeka na usvajanje Rom, zato što ima bolesne dece, a ti podobni parovi ne žele takvu decu...
Препоручујем 17
Stefan Petkovic
Nije nesto u redu s nama i to veoma, veoma ozbiljno. Mi vidimo kako stradaju Sirijci i tu smo da pomognemo, a nas narod na Kosmetu - ko sisa, jel. Tako lici ta prica o Haitiju i romskoj deci. Dal je moguce i normalno da su trazili da usvoje nekog sa Haitija, ali ne i nase romsko dete??? Svasta! Onda jedan komentator ovde bas je mnogo zamerio drugom sto je prvi rekao da Gavrilo "moze doprineti otadbini". Kako sme to da kaze, jel? Verujem da su svi ovakvi iz obe price iz Beoooooooooooooooograda. I mnogo im je dobro.
dragan duric
Dobar je Vas komentar gospodine Petkovicu. Naprotiv, ja nisam iz grada. Ja sam seljacka sirovina I ponosan na to. Nego sam hteo kazati ako si rodjen u Srbiji, otadzbina treba da ti bude bas ona, jer drugo sunce nikad isto nece grejati. Nekad se zivelo I umiralo za otadzbinu. Nase bake I prabake su bas radjale vise dece da ima I za ratno stanje. Nase bake I prabake su plele vunene carape za kralja. Nekad se nazdravljalo kod mene u selu; ziveli, za kralja I otadzbinu. Stoga sam zagovornik da Gavrilo ostane u Srbiji I pomogne otadzbini. Svi Srbi koji zive u Srbiji znanjem ili ne znanjem pomazu otadzbini. Hvala na Vasem komentaru.
Препоручујем 7
islam hajrudin
А онда се питамо откуд бела куга у Србији?Тако мали број ( 70 деце )не може да нађе дом у Србији него у иностранство с њима.Каква срамота и јад!
Саша Микић
@Sofija Нико није ни тврдио да се странцима дају само хендикепирана деца, већ да хендикепирану децу највише усвајају странци.
Препоручујем 6
Sofija
Laz je da se daju u inostranstvo samo hendikepirana deca, naprotiv. Na usvajanje stranim "parovima" i "organizacijama" nase institucije daju i zdravu decu, Poltika je u nekoliko navrata pisala o tome, pa smo videli sliku plave, ridjokose, smedje dece.....koja su data u inostranstvo. Moja prijateljica i njen suprug su godinama pokusavali da usvoje dete. Ona bila docent na fakultetu, on preduzeytnik, dobri su, stabilni, materijalno obezbedjeni, ali nemaju bas puno gotovine...
Препоручујем 6
Прикажи још одговора
Zena
Previse dece je u hraniteljskim porodicama, a mnoge od njih roditelji i ne posecuju. Dovoljno da se jave jednom u godinu dana i da zbog toga ne budu liseni roditeljskih prava te da deca idu iz ustanova preko hraniteljskih porodica umesto da budu data na usvajanje ljudima ciji motiv za brigu o njima je ljubav i zelja da odgaje dete, a ne novcana nadoknada. Steta stvarno.... Valjalo bi menjati glupi zakon.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља