петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

И биткоин крив за глобално загревање

Истраживање часописа „Нејчер” упозорава да „рударење” најпопуларније криптовалуте може до 2043. године да подигне температуру изнад катастрофичног прага од два степена Целзијуса
Аутор: Миленко Пешићсреда, 31.10.2018. у 20:00
О коликој потрошњи електричне енергије је реч сликовито говори податак да „рудари” биткоина широм света потроше двоструко више струје него Србија (Фото Пиксабеј)

Нису више само од еколога омрзнути угаљ, гас и нафта одговорни за глобално загревање. Нова опасна претња по климатске промене стиже од још једне „руде”, али овог пута не фосилне, већ дигиталне, ископане уз помоћ рачунара. Само биткоин може да подигне глобалну температуру изнад катастрофичног прага за више од два степена Целзијуса до 2034 године уколико се употреба криптовалута буду ширила досадашњим темпом, показује најновији извештај објављен у утицајном научном часопису „Нејчер”.

„Биће вам опроштено ако нисте упознати  са чињеницом да дигиталне валуте могу уништити нашу планету. Шест месеци раније ни ја то нисам знао”, каже Камило Мора, водећи истраживач на овом пројекту за магазин „Форбс”.

Када је Кати Таладеј предложила да заједно ураде анализу колико биткоин емитује штетних гасова у атмосферу, Мора је помислио да се шали. Деловало му је то као нека видео-игра.

Али, истраживање је открило да криптовалуте и те како отежавају пројектовани циљ да се глобално повећање температуре држи испод два степена Целзијуса. Само у прошлој години због „рударења” биткоина имали смо последицу да је у атмосферу испуштено 69 милиона тона угљен-диоксида. Мора каже да су то бројеви од којих се врти у глави и свакога треба да забрину.

„Како биткоин постаје све популарнији, захтеви за енергијом драматично повећавају. То значи да за две деценије само коришћење ове криптовалуте не рачунајући друге факторе може подићи температуру на Земљи у просеку за два степена”, опомиње овај истраживач.

Поједини критичари, како пише „Форбс”, сумњају у овакву апокалиптичну рачуницу, јер је по њима тешко израчунати потрошњу енергије, пошто је мрежа „рударења” за биткоином дисперзована. Међутим, портал „Дигикономист”, који прати индекс потрошње енергије биткоина, показује да је достигао невероватних 73,12 терават-сати (један терават-сат има десет милиона мегават-сати). О коликој потрошњи електричне енергије је реч сликовито говори податак да „рудари” биткоина широм света потроше струје више него годишње једна Чешка (67,3 терават-сата) или Аустрија (72 терават-сата). Када је у питању поређење са Србијом (32,2 терават-сата), где такође има „биткоин рудара”, то је више него двоструко.

Али осим „рударења” и трговање криптовалутама троши пуно струје. Према последњим подацима, само једна биткоин трансакција „кошта” чак 819 киловат-сати електричне енергије.

Камило Мора не искључује могућност да ћемо у блиској будућности овладати технологијом која ће производити електричну енергију без емисије штетних гасова, али додаје да се ипак не треба коцкати с планетом. Према предвиђању Међународне енергетске агенције, између 55 и 65 одсто струје до 2040. године и даље ће долазити из фосилних горива – угља, гаса и нафте.

Трговање криптовалутама је прошле године изазвало праву хистерију широм света, налик „тулипоманији” када су Холанђани у 17. веку полудели за лалама које су стигле из Средње Азије, што је довело до вртоглавог раста цена луковица. Само један биткоин је прошле године достизао цену до 12.000 долара, а у априлу 2010. могао се купити за 0,003 америчка долара. У међувремену је цена биткоина пала и сада износи око 6.300 долара.

Али, како трговање криптовалутама троши толико електричне енергије?

Ова најпопуларнија криптовалута нема централну банку, реч је заправо о децентрализованој мрежи. Куповине биткоина генеришу огромне блокове података на рачунарској мрежи. То се може упоредити с неким компјутерским фолдером који у себи садржи компликовани математички проблем као кључ за откривање шифре. Биткоин рудар мора да поседује моћан процесор који је неопходан да софтверски открије ту шифру и тако верификује биткоин. Суштина је да цео тај компликовани рачунарски процес који се одвија преко интернета заправо троши незамисливе количине енергије. Портал „Дигикономист” процењује да ће ове године „рудари” у потрази за биткоином потрошити 3,67 милијарди долара на струју. А та количина електричне енергије била би довољна за снабдевање више од 6,7 милиона америчких домаћинстава.


Коментари9
5dea5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ксенија из НС
Не знам како је на глобалном нивоу али на микро нивоу веома добро осетимо топлоту коју емитују "рудари" у једном локалу у нашој згради, где вентилатор за хлађење као и сами процесори,ако се тако зову раде 24/7 и нико им ништа не може.
yrraf
Ja veću nebulozu od ove "analize" u životu nisam pročitao. Hajde da se upustimo u najbanalniju analizu ove besmislene studije: Dakle, rudarenje i transakcije kripto valutama troši električnu energiju i zagađuje planetu što zna svako ko ima gram mozga. E sad, pitanje za "mozgove" iz Forbs-a: "Da su te iste transakcije izvedene preko klasičnih sistema plaćanja (bankarski serveri, bankomati, klasično plaćanje kešom na kasi i sl. ) koliko bi struje bilo potrošeno i koliko CO2 emitovano u atmosferu? Više ili manje nego upotrebom kripto valuta?" Nemam tačne podatke, ali mi se čini da bi to bilo u najmanju ruku isto a verovatno više. Prosto uračunajte potrošnju energije bankarskih servera, bankomata, kasa, uračunajte energiju i emisije potrebne da se odštampa ili iskuje papirna novčanica ili novčić bilo koje valute pa onda još dodajte energiju i CO2 za transport brojanje i kontrolu istih. Transakcije kripto valutama zamenjuju klasične transakcije i pritom verovatno troše manje energije (nema zvaničnih podataka za to ali logika kaže da automatizacija i povećanje brzine a smanjenje cene nekog procesa uglavnom nose i uštedu energije. Odjednom je perspektiva drugačija zar ne? Polu-istine su opasnije od neistina.
Sinko
Bankarske transakcije su centralizovane, neko odgovara za tačnost transakcije pa je samim tim i količina razmenjenih podataka mala. U proseku bankarska transakcija košta par centi, možda još par centi ako uračunate i troškove manipulacije gotovinom, banke sigurno ne bi radile na svoju štetu. Sa druge strane razmislite koliko košta par stotina kilovata električne energije potrebne za kripto krš transakciju. Kripto valute su ekološka katastrofa i sigurno neće opstati u sadašnjem obliku, u suprotnom sleduje im možda i zakonska zabrana. Blok čejn tehnologija sigurno opstaje jer u nekim slučajevima prednosti su mnogo veće od troškova.
Препоручујем 2
Vladislav T.
Површност и незнање су криви за глобално загревање(читај затупљивање).
ima još
Sada će i pasulj da okrive...
Саша Микић
Мене више занима ко стоји иза свега тога и ко је уз помоћ тога направио од интернета суперкомпјутер. Ко и каква прорачунавања врши помоћу тих силних процесора и успут пребацује трошкове за опрему и утрошену струју на тзв. ''рударе'' биткоина. Дафина и Језда су мала деца у односу на ово.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља