субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 31.10.2018. у 23:44 Далиборка Мучибабић

У општине се сели 130.000 предмета за легализацију

Захтеве за озакоњење објекaтa до 200 квадратних метара следеће године решаваће општински службеници, а у секретаријату остају објекти веће површине
(Фото Д. Жарковић)

Између 120.000 и 130.000 захтева за озакоњење објеката до 200 квадратних метара почетком следеће године решаваће службеници 17 београдских општина. Око 100.000 предмета остаће на полицама Секретаријата за легализацију, који ће поступати по захтевима бесправних градитеља, власника нелегалних кућа и пословних зграда већих од 200 квадрата.

Ово је само једна од новина у изменама Закона о озакоњењу, усвојених недавно, три године пошто је тај акт донесен, јер очигледно је да није показао велике резултате. У Београду је за последње три године озакоњено свега 23.000 објеката од њих 250.000, колико је за три деценије саграђено без грађевинске дозволе.

Немања Стајић, секретар за легализацију, признаје да овај „резултат на семафору” није завидан, али је, тврди, бољи од свих претходних.

– Овакав пресек је добар ако се има у виду да смо за мање од три године решили троструко више предмета него за деценију и по пре тога. Од 23.000 озакоњених грађевина буџет је приходовао 1,1 милијарду динара, што јесте показатељ да смо на добром путу. Слаба тачка било је то што нису постојале казне за људе који нису желели да озаконе објекте – истиче Стајић за наш лист.

Он нема дилему око тога да ће општине бити кадре за овај посао 10 година откако су све предмете преселиле на једно место у тада оформљени Секретаријат за легализацију. Његово оснивање темељило се на аргументима да општинске комисије нису редовно заседале, да често нису имале кворум и да није било политичке воље да се у легалне токове уведу цела дивља београдска насеља. Општине ће, додаје Стајић, сада добити помоћ од секретаријата – неколико чиновника од њих 90, колико ради у том градском министарству, постаће ментори надзорници општинским службеницима. Они ће им помагати, а сваки грађанин који буде незадовољан третманом у матичној општини моћи ће да закуца на врата Секретаријата за легализацију и да у згради у Улици краљице Марије озакони некретнину.

Немања Стајић:
„Од 23.000 озакоњених грађевина буџет је приходовао 1,1 милијарду динара,
што јесте показатељ да смо на добром путу”
(Фото: Д. Мучибабић)

– Идеја је да грађанима приближимо локалну самоуправу и да, као што је до сада била пракса у приградским општинама које су решавале захтеве до 800 квадрата, омогућимо да људи који живе ближе Ваљеву него Београду могу у својој општини да легализују стан, а не да долазе у центар престонице. Можда неке општине успоставе бољи систем него што га има секретаријат – истиче Стајић.

Бусије за пример
Грађани Бусија, земунског насеља, за Немању Стајића пример су друштвене одговорности јер су озаконили 40 одсто кућа од 1.000 нелегалних објеката, колико их је било у априлу 2016.– Тада сам са људима из секретаријата и градским менаџером отишао у Бусије. Људи су нас дочекали гневни и незаинтересовани да било шта ураде по питању легализације кућа. После разговора схватили су да једноставно и повољно могу да добију накнадну грађевинску дозволу и тако повећају и вредност своје имовине – наглашава Стајић.

Од измена закона он очекује много. Прописи први пут забрањују прикључивање дивљих грађевина на комуналну инфраструктуру, њихово прометовање, уводе обавезу уписивања нелегалних објеката у катастар и подношења пореске пријаве без које неће бити решења о озакоњењу.

– И раније је било власника нелегалних кућа који су плаћали порез, али на површину коју су сами пријавили, а не на саграђену. Сада ће морати да измире порез на пуну квадратуру или ће им он бити вишеструко увећан. Ко је подигао 300 квадрата куће, засигурно има да плати 50.000 динара таксе за озакоњење јер закон је донет да би власници индивидуалних стамбених објеката брзо и повољно могли да легализују некретнине. А таквих је 95 одсто у Београду – објашњава градски секретар за легализацију, који је на челу тог ресора пет година.

Стајић верује да ће преосталих 230.000 предмета бити решено у наредне четири године и да ће држава коначно моћи да гарантује правну сигурност која је предуслов за инвестиције.

На нашу опаску да се људи жале на то што дуго чекају да добију решење о озакоњењу и да се за брже поступање тражи новац, Стајић одговара: – У чаршији свашта можете да чујете. Када сам пре пет година дошао на ово место, дневно сам добијао 20 притужби на рад секретаријата, а сада три у месец дана. Сваког дана примам грађане и сви који су незадовољни нека дођу код мене.

Накнадна дозвола само за објекте подигнуте до новембра 2015.

Само објекти који су саграђени до 27. новембра 2015. могу да буду озакоњени. Они који до тог датума нису били на сателитском снимку који је урађен исте године неће моћи да добију накнадну грађевинску дозволу, тврди Немања Стајић.

Значи ли то да ће бити порушени?

– То не знам, каже он.

Има ли град новца за рушење?

– Није смисао закона да се руше објекти, него да се озаконе. Техничка документација је максимално поједностављена, власници не плаћају укњижбу и више нема оправдања за то да не озаконе дивље објекте – оцењује Стајић.

Коментари11
c461f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksej
Stajićev posao je idealan, za samo 4 godine koliko radi ovaj posao, i platom od nekih 1500e,uspeo je da kupi stan i opremi ga, ukupno nekih 200 000e,auto 100 000e,....i ko zna sta još.
Grkuapsu
Sad će "opštinari" da pune džepove, jer predmet može da se završi u zakonskom roku, a može da i da traje... Zavisi kako se " podmaže".
Bela
Beograd nije imao rešenje za veliki broj stanovnika i doseljenika iz Hrvatske i Kosova pa ljudi su bili prinudjeni da grade na ledinama bez infrastrukture i urbanističkog palana, kupuju stare objekte ,nelegalno ih dogradjuju i sl. Nelegalna gradnja je bila logičan odgovor na zatečeno stanje i stoga je jedino prihvatljivo i pravično rešenje da se svi objekti, koji su podignuti nelegalno pre deset, petnaest ,dvadeset i više godina automatski i bezuslovno legalizuju a za ubuduće ostvare svi preduslovi za legalnu gradnju,ne samo za velike investitore nego i za porodičnu gradnju,koja je neopravdano skrajnuta.
Dz.Svetac
Lepo , stvarno zašto rušiti ... što sve ono što je na državnom zemljištu konfiskovati , ispostaviti račun sa kamatama za zauzimanje zemljišta i po tom osnovu zapleniti ...eto nama stanova za socijalu , vojsku , policiju ....
momir
hvala sto ste objavili komentar,bas ste afirmativni

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља