среда, 26.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Скендербегова статуа биће постављена у центру Улциња

среда, 31.10.2018. у 21:05
(Фото Танјуг)

УЛЦИЊ - Скупштина општине Улцињ данас је усвојила предлог да статуа Ђерда Кастриотија Скендербега буде постављена на кружном току, у центру града.

Иначе, булевар у Улцињу на којем се налази кружни ток носи његово име, преноси ЦдМ.

Скендербег је, иначе, у Улцињу имао кућу, коју су након његове смрти 1468. године, наследили његови рођаци.

Албанска Алтернатива најавила је у августу постављање споменика Скендербегу на две локације у Општини Тузи, и то у центру Тузи и у Затријепцу.

„Подизање споменика Скендербегу допринело би подизању свести за слободу, сарадњу као и њено очување и унапређење сарадње са осталим народима који живе на територији Црне Горе, а нарочито црногорског народа са чијим владарима је био и у пријатељским и сродничким односима”, казао је лидер Албанске алтернативе Ник Ђељошај за ЦдМ.

Он је рекао и да споменици Скендербега красе многе тргове градова широм Европе, а да он за албански народ представља основну личност кроз коју се представљају и као такав „наставља да инспирише и представља се као симбол свих времена”.

Албанци Скендербега представљају као хероја нације и борца за слободу, а његов лик опеван је у бројним народним песмама.

Потицао је из феудалне породице Кастриота која је од средине 14. до средине 15. века контролисала делове централне Албаније и источне Македоније. У албанском граду Љешу је преминуо 17. јануара 1468. године од маларије.


Коментари19
de366
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

др
Хвала Албанцима, а и Шћипетарима што тако лепо негују српску традицију. Да није Албанаца и Шћипетара, као и њима сличних ”народа” који позајмљују туђе историјске личности, ми Срби би га вероватно заборавили јер у својој ево скоро 7600 година дугој историји имамо толико јунака (знаних и незнаних) да не можемо све ни да их попишемо. Са друге стране, барем 30% данашњег Албанског становништва (посебно око Сакдра) је српког порекла, па зато ти Албанизовани Срби имају право да славе Снедербега, као и остале српске јунаке.
Vladislav Marjanovic
Pa kad moze Tito da ima spomenik u glavnom gradu Crne Gore Podgorici, koja je bezmalo pola veka nosila njegovo ime, sto ne bi u Ulcinju mogao da se podigne spomenik Skenderbegu? Ni jedan ni drugi nisu bili Crnogorci u danasnjem smislu reci. A para za spomenike na teritoriji bivse Jugoslavije ima za spomenike ocevidno ima na pretek sto se za zdravstvo, skolstvo, penzije i, uopste, drustveno blagostanje ne moze reci pa stoga odatle mladost masovno bezi. No za one, tamo gore, na vrhu, vaznije je da se pokaze da pokazu svetu da im drzave-naslednice nisu tikve bez korena i da, samim tim, imaju pravo da postavljaju odredjene, makar i anahronicne teritorijalne zahteve. Ipak ulcinjske gradske vlasti podizu samo spomenik Skenderbegu, a ne Enveru Hodzi ili Bilu Klintonu kao sto je to ucinjeno u Pristini. Sve ostalo narod ce pozlatiti, a kajmak ce mafijasi (domaci i strani) ionako obrati.
Dejan
Хвала браћи Црногорцима што постављају споменик великом српском јунаку. Ћурађ Кастриот Скендербег рођен 1405, од оца Јована и мајке Војиславе Бранковић. Име је добио по свом прадеди Ђурађу Бранковићу. Као дечак насилно је одведен је у турску и потурчен, где завршава војну обуку као један од најбољих и као војни заповедник добија титулу Искендер Беј - у преводу Господар Александар (Велики/Македонски). У својој 28. години са својих 300 највернијих војника дезертира из турске војске и на превару заузима Кроју где развија своју црвену застатаву са црним орлом преузетим од Немањића. Враћа се на своју Православну веру и постаје један од највећих бораца против Турака. Умире 1468, и сахрањен је у Православној цркви Св. Никола, повише Љеша. Ћурађев отац Јован (монах Јоаким) и брат Репош били су монаси у Хиландару, где су и сахранјени.
Radomir
Zašto u Ulcinju? To je obeležje dostojno Podgorice. Tu će biti u društvu sa Titom. Ostaje da odaberu viđenog amerikanca ili NATO pregaoca, istaknutog hiljadu devesto devedesetih godina prošlog veka, koji ih je podržao u osamostaljivanju od samih sebe.
stanislavsr
Sve lepše od lepšeg!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља