понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 01.11.2018. у 12:04 Милица Димитријевић

Бардови нашег стваралаштва

Од вечерас у галерији РТС, а поводом 70 година од оснивања Факултета примењених уметности, биће изложени радови професора који су обележили рад ове установе
Александар Томашевић, „Дело 63/48”, 1966, Музеј Цептер

Факултет примењених уметности и наш сликар, професор емеритус Чедомир Васић вршњаци су. Поврх тога, овај некадашњи ректор Универзитета уметности у Београду и својевремено предавач на све четири уметничке академије које унутар њега постоје, породичним је везама у малтене нераскидивом односу са овим факултетом – отац Павле Васић, такође познати сликар и педагог, водио га је са собом често на посао управо на ФПУ, док су, стицајем околности, у вези са њим били и други чланови његове породице. На крају, Васић је и члан Савета за ликовно стваралаштво РТС. Због свега поменутог може се рећи да је управо он права особа која ће вечерас у 19 сати у галерији Радио телевизије Србије отворити изложбу „Доајени ФПУ” посвећену обележавању седамдесетог рођендана те установе.

Пре те „обавезе”, два дана уочи свечаности, Васић је причао за наш лист о кући у чију част се изложба дешава, његовом познанству са многима од око 95 професора чија ће дела бити пред публиком и њиховом значају за нашу уметничку историју.

– Памтим тај факултет и људе који су ту радили од своје пете године, из доба када сам као дете трчкарао ходницима, док сам неке, потом, упознавао као колеге у свом зрелом добу и предавачком периоду, тако да је мој однос са многима од њих био врло личан – открива нам Васић са топлином детаље који нас уводе даље у причу о ФПУ и уметницима који су оставили свој печат, и као професори и као аутори.

– Факултет је створен из насушне потребе за кадровима из једне области која се тада, у време оснивања, тек развијала на светском нивоу. Примењена уметност постајала је делатност која има врло важну улогу у стварању нових производа, било да је реч о индустријској производњи или уникатнијим варијантама керамике, текстила... То је била врло престижна, за дуго једина установа на простору некадашње Југославије коју је Ђорђе Крекић замислио као нови Баухаус. Она је и заснована на идејама које су тада биле врло актуелне. Било је, наравно, и отпора, многи нису схватали одмах значај ове делатности, многима је тек кроз моду постајало јасно шта је суштина делатности примењене уметности – објашњава наш саговорник.

Бардови југословенске, односно српске стваралачке сцене 20. века – Васић их зове „нашом репрезентацијом” из тога времена – однеговали су генерације аутора чије креативне идеје и производе и данас вреднујемо и који утичу на духовни карактер нашег друштва. Списак имена је, заиста, импозантан.

– Пре свега је битно рећи да су то биле врло важне уметничке личности којима је на уму увек била основна функција примењене уметности, а то је да оплемењује сваки тренутак наших живота. Иван Табаковић је свакако био једна од најрељефнијих особа, и по схватањима и по начину опхођења, иза које стоји веома значајно дело. Ту су архитекта Момчило Белобрк или Мате Зламалик, који се бавио плакатима, а чувене су његове серије поштанских марака које су освајале признања педесетих година широм света, потом Миленко Шербан, један од највећих наших сликара и сценографа, па Васа Поморишац, Михаило Петров. Наравно, незаобилазни су Бранко Шотра као оснивач Академије, па Душан Јанковић, једна од најзначајнијих личности послератног графичког дизајна, Антон Хутер, чија је улога у графици и илустрацији веома значајна. Онда долазе Крста Андрејевић, Алекса Челебоновић, Зора Давидовић, Богдан Кршић, Миодраг Вујачић Мирски, Божидар Џмерковић… Неспорно занимљив био је Александар Томашевић, и то не само у вези са предметом који је водио, а реч је о зидном сликарству, за мене је он једно од најважнијих имена у нашој ликовној уметности уопште – наводи Васић.

Њихова дела, изведена у различитим техникама (слике, скулптуре, керамика…) у временском периоду од 1928. до данас, која ће бити изложена до краја новембра, позајмљена су из музејских институција и из приватних колекција, што значи да ће ово бити и јединствена прилика да се шира публика упозна са њима. Сведочиће, закључује Васић, о ауторским дометима поменутих познатих предавача, чиме им се одаје посебна почаст.

Коментари0
58860
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља