среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Увреда и увређеност

Осећање настаје као последица процене да нас неко недовољно цени, поштује, омаловажава, понижава, чак презире, али да ли је то заиста тако – некада ће процењивати нама блиске особе, а некад и суд
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 05.11.2018. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Осећање увређености је важно управо због тога што битно утиче на међуљудске односе. Оно настаје као последица процене особе да је неко други, појединац или група, недовољно цени, не поштује, омаловажава или понижава. Људи се увреде онда када процене да их неко други неоправдано презире.

Осећање увређености је субјективно јер настаје тако што увређена особа упоређује своју представу о томе колико вреди с начином на који се према њој понашају други. Када неко има грандиозну слику о себи, тако да прецењује своју важност, он ће бити увређен због сваког понашања које није у складу са његовим очекивањима да му буде пружен краљевски третман. У крајњем случају, особа ће бити увређена зато што се свет на понаша на начин на који она сматра да је дужан да се понаша.

Оправдана реакција

Зато су потребни критеријуми на основу којих можемо закључити да ли је нечије осећање увређености оправдано или је неоправдано – да ли је адекватно или неадекватно. За такву процену је потребно видети на које туђе понашање реагује увређена особа и установити да ли је заиста постојала увреда или није. Када по мишљењу неутралног посматрача постоји увреда, тада је осећање увређености оправдано.

Проблем с посматрачима је у томе што често нису неутрални већ су емотивно везани за увређену особу као пријатељи, супружници или чланови породице. Уколико се глава породице увреди зато што на свадби није добила сто који је ближи младенцима, већ онај који је близу тоалета, вероватно ће добити подршку од других чланова породице.

Као и у другим стварима у којима људи не могу да се сложе око неког важног питања, постоји суд који треба да пресуди да ли је некоме неким речима или поступком заиста нарушена част и добро име, и ако пресуди да јесте, да одреди да се друга страна јавно извини и евентуално надокнади штету.

У време када је постистина завладала културним миљеом Запада, појавио се нови тренд који продире и код нас, укључујући деловање неких државних институција. Његова суштина је у томе да није важно шта је други рекао или урадио, важно је да се неко осећа увређеним. Само осећање увређености, без обзира на то да ли је адекватно или неадекватно, постало је доказ само по себи да је неко жртва вређања. Такав доказ се не преиспитује, већ служи за напад на онога ко се усудио да „вређа” и „дискриминише” неког другог. Иде се дотле да се неке чињенице, дакле истинити подаци забрањују како не би „увредили” ову или ону популацију.

Свакако да су други људи важни, да је потребно уважавати достојанство и права других људи, као и њихова осећања. Али то не може бити једини принцип у међуљудским односима, ма колико држава то захтевала од својих грађана. У свакој групи, заједници или друштву појављују се конфликти и људи треба да имају слободу говора да би изразили своје мишљење и оно што им смета. У ситуацији када свако може да се увреди када чује оно што му се не свиђа ма колико то било истинито, и да захтева прогањање стране која га је „увредила”, настаје једна диктатура политичке исправности у којој је сваки конфликт забрањен, а свако друкчије мишљење прогоњено.

Припрема за одрасло доба

Школе би требало да припремају децу за одрасли живот. Свако ће у свом одраслом животу доживети да га неко увреди и свако мора развити механизме да се носи са тим. Ментално здравље одрасле особе подразумева њену способност подношења чињенице да се неће допасти неким људима, да ће се неко према њој поставити као непријатељ, да ће је неко неоправдано презирати или мрзети. Када школе због идеологије политичке коректности, у циљу спречавања „вређању угледа, части или достојанства личности” прете казном премештања из школе или прекида школовања, оне заправо забрањују деци право на социјални развој.

Деца су у процесу социјализације који подразумева њихову еволуцију од тога да на увреду реагују ударцем, касније контраувредом, све до развојног стадијума када конфликте разрешавају из позиције самопоштовања и поштовања другог. Када у школама влада идеологија презаштићивања, од њих се ограђују одрасли који неће бити у стању да се носе са изазовима одраслог живота.


Коментари5
50304
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mira Majstorovic
Ne slazem se u potpunosti da smo preosetljivi. Sta je sa ljudima koji nam cine uvrede. Kako oni kao deca nisu naucili mehanizme da ne vredjaju druge, vec naprotiv cine te stvari i kao odrasle osobe. Pricam iz licnog iskustva, kao zrtva mobinga jednog psihopate koji je tvrdio da me ne vredja i ponizava, vec da sam ,,preosetljiva,,. Posle prijave je priznao jer nije imao izbora zbog svedoka. Preostalo mu je kao moralna satisfakcija da deli ovakve tekstove i opravda svoje postupke. Da li je on u stanju da se nosi sa izazovima odraslog zivota kad mu je u petoj deceniji blaza bolest majke izgovor za takvo ponasanje. Volela bih jedan tekst i o takvim ,,moralistima,, od gospodina Milivojevica, koji poput njega stvaraju sliku o sebi tako sto dele na face-u sve ono kakvi nisu u stvarnosti.
Вукица
З. Миливојевић се и овим текстом, користећи чисту логику и здрав разум, супротставља новокомпонованим "васпитачима" свих врста, у намери да, отварајући очи родитељима, првенствено заштити децу, и помогне да израсту у нормалне, самосталне, одговорне људе, научене да се ухвате у коштац са свим животним изазовима. Штета је само што, судећи бар по објављеним коментарима, његови савети не допиру до оних којима су најпотребнији...
Sandra
Sjajna tema!! Nazalost, mnogi nisu dovoljno emocionalno pismeni bas zbog prevelike zastite (veza I vezica kojima su ih roditelji stitili) roditelja I onda stalno ocekuju d aim drugi''peze'' I budu fini… a onda kad naidju na ljude koji imaju svoj stav I znaju dokle ce trpeti..e tada su im drugi krivi. Em preveliko misljenje em zastita, em emoc. nepismenost...I tako na kraju nemaju ni jendog prijatelja.
Mara M.
I ovom pitanju treba posvetiti pažnje i to ne samo pojedinac nego i vlast,kao država koja uredjuje odnose u društvu a to se na moju žalost uopšte ne dogadja, bar ne ide u pravom smeru. Opametimo se dok je vreme.
Anna - sociolog
Bravo za članak. Upravo je na tom nerazlikovanju zasnovana celokupna ideologija "političke korektnosti" koja podmuklo zabranjuje zdrave društvene konflikte i ukida slobodu govora.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља