среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:40

САД траже крај рата у Јемену

Након афере „Хашоги”, која је уздрмала саудијску позицију, Вашингтон најављује мировни процес за сукоб у којем се Ријад оптужује да је, уз асистенцију Американаца, усмртио мноштво цивила
Аутор: Владимир Вукасовићчетвртак, 01.11.2018. у 14:36
Јемен (Фото АП)

Након три и по године сукоба и вероватно више од 50.000 жртава, не рачунајући оне које су покосили глад, жеђ, епидемија колере и друге пошасти хуманитарне кризе за коју се процењује да је на ивици тога да постане најгора на свету у последњих стотину година, САД су одлучиле да су, речима државног секретара за одбрану Џејмса Матиса, „довољно дуго посматрале” јеменски рат, у којем су кључни партнер стране највише оптуживане за злочине против човечности.

Шта је Америку напокон нагнало на представљање мировног плана, тешко је рећи. Масакри попут оног у којем је недавно око 40 деце страдало у школском аутобусу од авионске бомбе, колико год били језиви, већ су се дешавали. Предстојећа офанзива на лучки град Ходеиду, главну тачку уласка за животне потрепштине Јеменаца, само ће погоршати већ катастрофално стање у држави која је и пре рата важила за једну од најсиромашнијих у арапском свету и често бивала похарана несташицама хране и воде.

Или је ређање таквих фактора, уз огромно кашњење, коначно превршило меру и за Американце или је јеменски рат постао „колатерална штета” пољуљане позиције његовог архитекте, саудијског принца престолонаследника Мухамеда бин Салмана, којег прогања скандал због убиства новинара Џамала Хашогија. То се преноси на администрацију Сједињених Држава, којима је све теже да бране своју подршку принцу у било чему, па и у овом рату који у међународним медијима почиње да се пробија изнад сиријског конфликта на прво место тренутно најстрашнијих блискоисточних покоља извођених уз асистенцију и из региона и са Запада.

Мада, и пре афере „Хашоги” било је незваничних сигнала да је принц Мухамед спреман на извесно одступање у Јемену. Смрт новинара, међутим, будући да је приписану њему, свакако је поткопала принчев углед и изложила га већем притиску да отпише барем један од својих подухвата који изазива згражавање светске јавности.

Из којег год разлога, Вашингтон је, наводно уз сагласност Саудијаца и њиховог најважнијег партнера у арапској коалицији која се бори у Јемену, Уједињених Арапских Емирата, објавио план успоставе примирја од 30 дана. Након тога би требало да, у неутралној земљи, могуће Шведској, отпочну мировни преговори између те коалиције, која подржава званичну јеменску власт, сачињену од сунита, и побуњеника Хутија, припадника огранка ислама блиског шиитизму, за које се верује да им помаже Иран. Од Хутија се очекује да се у наредних месец дана повуку са граница Јемена, као и да убудуће не лансирају пројектиле на територију Саудијске Арабије, која је северни јеменски сусед, док би Саудијци и њихови савезници требало да престану с бомбардовањем насељених јеменских области.

Ако све стране пристану на ове предуслове, опет нема гаранција да мировни процес неће пропасти као и онај у септембру. Делотворно би вероватно било кад би САД обуставиле продају оружја Саудијцима или барем одлучиле да, заједно са Британцима и Французима, више неће помагати њихову коалицију логистички и обавештајно. Вашингтон уверава да би без његове асистенције цивилних жртава бомби које баца арапска коалиција било и више. Само, то се никоме никада није чинило као довољно оправдање за њихово учешће у овом рату, на који су Американци наизглед пристали не због личне заинтересованости него како би удовољили Саудијцима, нарочито ако то макар мало иритира Иран.

Кућа Сауда је пак имала озбиљан разлог за још једну у вишедеценијском низу својих интервенција у јеменске послове: нестабилност на јужним границама потенцијално је претила и њеним источним провинцијама, најбогатијим нафтом у том краљевству, а махом настањеним шиитима. Избијање Хутија на Аденски залив и на Црвено море, где држе Ходеиду, угрожава контролу над глобално важним коридором за транспорт нафте и других добара.

Окончање јеменског рата значило би пресецање још једног репа који се вуче за „арапским пролећем”, у којем је с власти 2012. године свргнут тадашњи председник Јемена Али Абдулах Салех. Ни његов наследник, Абедрабу Мансур Хади, није испунио очекивања Хутија да ће шиитима сродна мањина добити већа права, па је букнуо устанак, у којем им се, иронично, придружио и Салех. Касније је опет променио страну и скончао убијен кад је пао у руке Хутијима.


Коментари3
18cfe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sale Marino
Dovoljno su SAD ovo posmatrale, kaze Matis...i tako sve posmatrajuci, oni i Britanci su Saudijce snabdeli oruzjem i NATO oficirima koji im koordinisu akcije u Jemenu. Amerikanci nastavljaju da ubedjuju ceo svet da ignorise svoje culo vida i prihvati americku alternativnu istinu.
Nostradamus
Zar se kraj rata negde izgubio, pa ga USA sada trazi?.
Darko
Od 50,000 zrtava u Jemenu najmanje 40,000 je ubijeno uruzijem made in usa porijeklom,ukljucujuci djecu.Sramota.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља