понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:38
ИНТЕРВЈУ: МИЛОШ БИКОВИЋ, глумац

Можда ће ми „Медаља Пушкина” помоћи да зближим две културе

Русија има јаку кинематографију, годишње сниме око 200 филмова, о култури се води рачуна, а таблоиди знају где им је место
Аутор: Љиљана Петровићчетвртак, 01.11.2018. у 23:50
(Фото Иван Милутиновић)

У Кремљу се у недељу слави Дан народног јединства, а међу најзаслужнијим грађанима Русије у култури, просвети, друштвеним наукама, литератури и уметности биће и српски глумац Милош Биковић, коме ће „Медаљу Пушкина” уручити председник Русије Владимир Путин.

Најављујете да том приликом желите да разговарате са председником Владимиром Путином о сарадњи руске и српске кинематографије...
Сада се у нашим биоскопима врти филм „Јужни ветар” и прави значајне резултате. То је квалитетан филм који ми не можемо да прикажемо у руским биоскопима, јер њихови дистрибутери нису заинтересовани. Тражимо начин како да их заинтересујемо за српски филм и српску кинематографију, неку врсту помоћи и подстицаја.

Учествоваћете и као продуцент?
Да, тако је!

Ушли сте у пету годину сарадње с руским редитељима, а све је заправо почело са Никитом Михалковим и његовом „Сунчаницом”. Какви су ваши утисци?
Редитељ Михалков и „Сунчаница” отворили су ми врата, „Бездушни 2” Романа Пригунова широм их је отворио, још мало проширио улаз. Од тада сам учествовао у различитим пројектима.

Русија је велика земља, суперсила. Има јаку кинематографију. Ми у Србији снимамо седам-осам филмова годишње, а они око 200. А да не причам о серијама и другим играним програмима и форматима. О својој култури веома воде рачуна. Ријалити програми нису се преселили у јавни живот у великој мери. Таблоиди знају где им је место. Постоји критична маса образованих људи, интелектуалаца, која има прилику да дође до изражаја.

Да, уметници могу да преживе, ко се бави кинематографијом може да преживи. Велики су, па од приказивања филмова у биоскопима и дистрибуције могу да зараде новац. То је круцијална разлика између наше и њихове кинематографије. Код нас је готово сваки филм, са ретким изузецима, скупљи него што донесе зараду.

У вашој каријери „Сунчаница” није први инострани филм. Први је био за Немце „Грејт”.
Јесте. У том филму сам тумачио лик Николе Радошевића, кинооператера који је радио као пројекциониста у биоскопској сали за време Другог светског рата у Ваљеву. Уместо нацистичког пропагандног филма, он је Немцима пустио Чарлија Чаплина. Врло занимљив филм. То је прва забележена субверзија у току рата у свету, субверзија културом. Код нацистичке војске замена улога је изазвала ерупцију осећања, пуцали су у платно, тукли се, плакали... Чарли Чаплин је у филму пародирао Адолфа Хитлера.

Колики значај придајете „Медаљи Пушкина”?
Велико је то признање. Али не знам, тешко ми је да предвидим... Можда ће ми помоћи у неком настојању да подигнем на државни ниво у Русији то зближавање двеју култура кроз кинематографију. Можда...

Руси вас воле?
Да!

Идете из једног у други филм, из једне у другу серију. За кратко време снимили сте остварења: „Бездушни 2”, „Без границе”, „Балканска међа”, „Хотел Лион”, „Гранд”, „Митови”...
Није било лако усагласити се са свим обавезама које имам овде. Морао сам многих пројеката да се одрекнем како бих могао код њих да снимам.

Пре поласка у Русију добили сте савет свог професора, познатог глумца Драгана Петровића Пелета. Шта је рекао?
Из ове перспективе видим да је хтео да ме мало опусти, да ми „скине” притисак када сам ишао на кастинг код Никите Михалкова. Желео је да не будем нервозан и напет, мислећи да је то једина прилика.

„Немој да мислиш како је то што идеш тамо твоја највећа прилика у животу или да то никад више у животу нећеш имати. Није тако! Звали су те у њихово двориште, ти ћеш отићи тамо да се играш, па ћеш да се вратиш у своје двориште. Можда ће те звати поново, можда неће, то није важно, ти само идеш да се играш.” Професор се с лакоћом односи према свему добром и лошем што живот донесе. Ето, употребио је једноставне речи. У тој једноставности се огледа и његова величина. Од њега сам добио много савета у животу. Скроман је човек.

Када ме је позвао да будем његов асистент на ФДУ рекао сам: „Нисам сигуран да сам довољно образован.” Погледао ме је и рекао: „Не треба ти велико образовање. За то ти је потребна велика љубав.”

Шта тренутно радите у Србији?
Ових дана сам на турнеји са филмом „Јужни ветар”, где играм Петра Мараша, младог припадника аутомобилске мафије. Као што сам већ рекао, филм бележи одличне резултате. Надамо се да ће се приближити успеху „Монтевидеа”, кад је о биоскопској гледаности реч.

У постпродукцији је филм „Балканска међа”. То је прича о малом одреду од 200 руских војника који су убачени у специјалну операцију на Косову и Метохији усред војног сукоба 1999. године. Суочавајући се са албанским разбојницима и војницима НАТО-а, храбри падобранци покушавају да задрже стратешки важан аеродром и спасу српске заробљенике који имају трагичну судбину.

Са „Јужним ветром” сам успео да изађем из фиоке у којој сам до сада био – позитивних ликова с почетка 20. века, и због тога ми је драго. И „Јужни ветар” и „Балканску међу” снимао сам са уживањем.

Када путујете за Москву?

Крећем у суботу. Редитељ Емир Кустурица прошле године је добио награду „Орден пријатељства”, а ја, ето, сада „Медаљу Пушкина”


Коментари2
c9920
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Патас
Драго ми је што је Милош успио тамо, изгледа да ће направити успјешну каријеру у Русији. Отворио је врата и другим нашим глумцима, Кичић је добио малу улогу у серији "Посольство" (Амбасада) која је снимана овде у Србији и коју препоручујем нашим гледаоцима, има превод. Одакле ова информација да се снима око 200 филмова годишње у Русији, то је било 80их у Совјетском Савезу, сада је око 80, и поред тога снима се доста серија?! Код њих се у задњих 15-20 година појавило неколико приватних продукција, које су веома добро организоване и имају новац. Мосфилм сада ради само звук за филмове, а Ленфилм је у лошој ситуацији.
Славиша Вукосављевић
Браво, Милоше. Ти си, као и Новак, прави и достојан репрезент Србије у најбољем светлу. Само напред!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља