среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Капетан Мирослав Радић тужи Србију Стразбуру

Официр ЈНА који је у хашком казамату невин провео четири и по године обратиће се Европском суду за људска права пошто је наша земља одбила да прихвати одговорност за изручење
Аутор: Гвозден Оташевићчетвртак, 01.11.2018. у 23:51
Мирослав Радић (лево) са својим пуномоћником Светозаром Ж. Павловићем (Фото Г. Оташевић)

Чачак Велико веће Уставног суда Србије одбило je недавно жалбу Мирослава Радића (56) из Земуна изјављену против пресуде Врховног касационог суда 23. децембра 2015. Тако је официр југословенске и српске војске којег је Србија испоручила да би недужан робијао четири године, шест месеци и шест дана у Схевенингену, изгубио све спорове пред нашим правосуђем, тражећи правду.

– Принуђен сам да покренем поступак код Европског суда за људска права у Стразбуру, можда ће они боље разумети да ми је учињена неправда. Није једноставно да тужите странцима своју државу којој сте часно служили, али ни мени нико није рекао: „Извини што си недужан робијао четири и по године” – каже капетан ЈВ Мирослав Радић за „Политику”.

Он је у јесен 1991. командовао четом Прве гардијске моторизоване бригаде ЈНА на ратишту у Вуковару и убрзо (1995) постао хашки оптуженик, под наводом да је, заједно са пуковником Милетом Мркшићем и мајором Веселином Шљиванчанином, починио злочине против човечности и кршио законе и обичаје ратовања.

Ухапшен је по међународној потерници 21. априла 2003. у Београду и смештен у притвор Окружног суда, одакле је 17. маја те године предат Хагу. Одатле је, после суђења и 1.622 дана проведена у тамници, пуштен правоснажном пресудом Међународног кривичног трибунала (МКТ), где стоји: „Није крив ни по једној тачки оптужнице.”

По пуштању из хашке тамнице поднео је одштетни захтев Министарству правде Србије и био одбијен, 10. октобра 2008. Затим је судским путем затражио накнаду штете од 50 милиона динара, али је Виши суд у Београду октобра 2011. пресудио да је захтев неоснован.

Апелациони суд је 2014. аминовао првостепену пресуду. Напослетку, и Врховни касациони суд Србије одбио је Радићев захтев за ревизију, 23. децембра 2015, наводећи у пресуди да „повреда његове слободе и других права није последица кривичног поступка вођеног од судских органа Србије, већ Међународног кривичног трибунала”.

Међутим, Радићеви пуномоћници београдски адвокати Светозар Ж. Павловић и Слободан С. Павловић наглашавали су у жалбама да су чињенице потпуно другачије, документујући да је против Радића у Србији, пре изручења, спроведена истрага, пред истражним судијом и ванпретресним већем Окружног суда у Београду, где су предузимане истражне радње, као што су одређивање притвора, саслушање окривљеног, предаја окривљеног МКТ-у, одлучивање ванпретресног већа по жалби на решење истражног судије…

– Ови поступци трајали су чак десет година и све се то одразило на цео Радићев живот, породицу и радни статус, јер годинама за живот зарађује, као српски јунак, надничећи на грађевинама, зато што је због хапшења избачен из војске. Остају и последице по његову духовну, интелектуалну и целокупну личност, на све што човека чини човеком. Али наши судови на то одговарају да је реч о неком успутном, услужном хапшењу за потребе стране и јаче силе – наглашава Светозар Павловић за наш лист.

Шта стоји на последњем Радићевом степенику на путу до српске правде, у одлуци уставобранитеља?

„Уставни суд указује да против подносиоца жалбе у Републици Србији никада није покренут кривични поступак. Њега је оптужио надлежни тужилац МКТ, а судија претресног већа оптужницу потврдио”, пише у образложењу одлуке УСС, коју је потписала Весна Илић Прелић, председник већа.

И додаје се: „УСС сматра да су овде од кључног значаја овлашћења истражног судије у поступку за предају особа оптужених пред МКТ. Најпре треба указати да истражни судија не испитује правну ваљаност потврђене оптужнице, већ само има обавезу да о њеној садржини информише оптуженог, предочавајући му чињенице које му се стављају на терет. Истражни судија се ни приликом саслушања оптуженог не упушта у основаност разлога који су довели до оптужења.”


Коментари53
7a282
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svemir Mirkovic
Nakon totalnog pravnog raspada SFRJ sredinom 1992 to jest stvaranja novih 5 drazva na prostoru ex Yu odnosno primanja novih drzava u UN medjunarodni sud je presudio da su svih 5 novih drzava naslednice bivse jedinstvene drzave. Nove drzave vise nije interesovala bivsa drzava vec su gledale svoje nove politicke ,pravne i ekonomske interese i to je haski sud (koji sve vise postaje komedija suda i medjunarodnog prava) morao da zna. Kapetan Radic je branio drzavu po svim pravilima medjunarodnog i ratnog prava. Nakon raspada Yu njemu je trebalo dati drzavljanstvo Ujedinjenih Nacija i da se brani sa slobode a nakon presude da sam zatrazi drzavljanstvo od Srbije ili neke druge nove drzave u kojoj je rodjen ako nije rodjen u Srbiji. Kristalno je jasno da je kapetan Radic zrtva u prvom redu madjunarodnog prava a zatim pravnog poretka Srbije.
Bartol
Nešto ste pobrkali. SFRJ se raspala 25.6.1991. izlaskom Slovenije i Hrvatske. Radić nije mogao niti je branio ono što nije postojalo već napadao ono što SRJ nije pripadalo. Sud je međutim utvrdio da nije činio zločine te je oslobođen. Odštetu od države koja ga je poslala u tuđu zemlju u rat, ne može tražiti jer je i ona propala kao i njezina pravna sljednica Srbija i Crna Gora koja ga je izručila u Hag.
Препоручујем 2
Drago
Bravo brate! Malo ima iskrenih i cestitih, Brani Yu i danas, uspece se bilo kad. Politika ne donosi svakom dobro. Pozdrav Drago
Препоручујем 2
Божидар
Покушавам да изведем неки закључак из текста и коментара. Официри су натеравали војнике да потпишу да су на ратиште отишли добровољно а неко из министарства правде је потписао неки закон о Хашком суду који је пре њега прихватио неки политичар. И тако редом на свим нивоима. Да ли смо ми као људи у реду? Наравоученије - сваки пут који иде линијом мањег отпора стигне на наплату кад тад.
Zoran Markovic
"Zato draga deco, ne muc'te se dzabe! Umesto junaka postanite babe." Rece pesnik pre vise od sto godina. Za Srbiju i srpsku Vladu. Ljudi se menjaju, a Vlade i politike - ne!
Zoran
Pa stvar stoji ovako : upišite se deco u vojsku da branite otadžbinu i proćićete ovako kao šo je u gornjem tekstu opisano.
Војин
@ " Југоносталгик", нисте ви никакав носталгик јер сте у "Contardictio in adjecto" када пишете o "ружној лепоти" официрског живота. У официрском позиву радно време вам никад није било загарнтовано као и термин за годишњи одмор. Стан вам никад није био моментално загарантован као ни нови посао за супругу, па се често и више месеци живело одвојеним животом од породице. Посебно је било тешко радити са војницима вашег типа, маминим синовима, испразним филозофима, који су налазили војсци 1000 мана а сами нису били у стању да закопчају чизме без мамине асистенције. Ваша субверзија према војсци очито је резултанта ваше дезертерске прошлости као и страха да се једнога дана може, а требало би што пре, дерогирати закон којим сте добили амнестију - јер нема ништа од нове војске. ДИКСИ!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља