У Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој британски и српски хирурзи урадили су две трансплантације бубрега у којима су донори били родитељи, а орган им је извађен лапароскопски.
Бубрег је данас од свог оца добио деветнаестогодишњи младић, а јуче петогодишњи дечак од мајке. Оба пацијента већ дуго лече се на Одељењу нефрологије у Тиршовој.
Директор Универзитетске дечје клинике у Тиршовој Синиша Дучић каже да се трансплантација бубрега у тој установи ради већ 18 година и да сарадњом са лекарима из Велике Британије, који су лидери у трансплантационој хирургији у Европи, желе да је подигну на виши ниво.
„Наши лекари ће ићи у Велику Британију на едукацију. Успостављањем сарадње имаћемо сталну подршку колега из Британије”, рекао је Дучић за Танјуг.
Орган донора извађен је лапароскопски, без класичног реза. То је минимално инвазивна метода, чије су предности то што се пацијент пре опоравља и за два, три дана може да напусти болницу, ожиљак је минималан.
Лапароскопија је стандард у свету, када се орган узима од живог донора. Лекари у Тиршовој надају се да ће то постати стандард и у Србији.
Нефролог Бранкица Спасојевић каже да су трансплантирани пацијенти дугогодишњи пацијенти Тиршове. Дечак (5), који је јуче добио орган од своје мајке, има урођену аномалију бубрега и пацијент је дечје клинике од свог шестог месеца живота.
„Код њега је урађена трансплантација пре започињања хемодијализе. Дечак је јутрос одлично, има скоро нормалну бубрежну функцију”, рекла је Спасојевић за Танјуг.
Мајка донор осећа се добро и за три дана могла би да иде кући, али ће остати уз малишана мало дуже, док се он не опорави.
И младић (19) који је данас добио орган од свог оца није био на дијализи. Докторка појашњава да је због лабораторијских резултата било неопходно да се обаве две, три дијализе, како би у што бољем стању ушао у оперативни захват.
„И то рачунамо да је трансплантација пре започињања хемодијализе”, нагласила је она.
Ово је иначе други пут да се у Тиршовој ради лапароскопско вађење бубрега.
Тим из Велике Британије чине др Нисам Мамоде, др Никос Кесарис и др Јелена Стојановић.
